АУТОРИ

Весна Веизовић: Оливера Ковачевић – гласноговорница хрватске правде…


Весна Веизовић: Оливера Ковачевић – гласноговорница хрватске правде

25 август 2012 Весна Веизовић
ПРЕУЗЕТО СА ВИДОВДАНА…

Пре тачно 36 година изнад престонице Хрватске, изнад Загреба догодила се стравична авионска несрећа. У судару два авиона, летелица “Инекс Адриа авио промета“ са 108 путника и 5 чланова посаде и „Бритиш ервејза“ са 54 путника и 9 чланова посаде, укупно је живот изгубило 176 људи. Кривица за незапамћену трагедију изнад неба Југославије приписана је контроли лета у Загребу, контролор Градимир Тасић осуђен је на седам година затвора, а Србија је као сукцесор СФРЈ у наследство као и све дугове са простора бивше СФРЈ добила и овај. Грађани Србије данас након 36 година имају скупо да плате грешку хрватске контроле лета.

 

Да ли је то фер?

Недавно је ово питање у Јутарњем програму поставила водитељка Оливера Ковачевић. У овом случају, заступајући интересе сада „независне“ државе Хрватске. „Да ли је фер што смо присвојили све медаље из бивше Југославије?“ било је само једно од безброј непријатних питања, са њеним већ агресивно непристојним ставом, упућено новој министарки омладине и спорта Алиси Марић. Ставом, који је више личио на гласноговорника за тисак Анте Павелића него једне новинарке Јавног сервиса Србије, чак је и министарка остала затечена.

Јадикујући како су јадни Хрвати остали празних руку, водитељка је не само отворено кренула у кампању за њихову правду већ је показала очигледну заслепљеност, не помињући остале Републике бивше Југославије, чији су грађани освајали олимпијске медаље за СФРЈ, СР Југославију, а касније Србију и Црну Гору. Она је тендециозно инсистирала искључиво на хрватским грађанима (међу којима је било и Срба ) у томе, како је њена матична кућа изнела нетачан податак на уштрб те земље, наводећи да је Србија од када учествује на Олимпијским (први пут Стокхолм 1912.) играма освојила стоту медаљу.

И поред тога што је председник Олимпијског комитета Хрватске, Златко Матеша, недавно за „Јутарњи лист“ потврдио (без љутње и покушаја истеривања неке правде за своју земљу) да све медаље које је Југославија освојила почев од оних, гимнастичара Леона Штукеља у Антверпену 1920. године, па до Сеула 1988.године, припадају Србији: „Ми ту ништа не можемо направити. То је одлучено још 1992. Године. Наиме све новонастале државе примљене су у МОК као нове чланице, а Србији се рачунало чланство СФРЈ, па тако и резултати“

Тај континуитет је важио и 1918., када је се за упис новооснованог Југословенског олимпијског комитета, призанао континуитет чланства Српског Олимпијског комитета.

Како медаље, тако и дугови!

Међутим Тијанићевој водитељки се то, само из њој познатих разлога не допада, па наставља са својим испадима и на ударним емисијама промовише аутошовинизам и велича хрватско „херојство“. Ово јој, већ је познато, није први пут да отворено стаје на страну наших суседа. Недавно је бивши диреткор историјског архива Србије Јован Пејин прозвао Ковачевићеву да „још увек титује“ и да не зна у ком времену живи.

Повод овога била је њена ауторска емисија „Да, Можда, Не“ чија је тема била „ Рехабилитација Драже Михаиловића – Последњи чин“, названу гротескним насловом тв серије Саве Мрмка. У њој је гост преко видео-бима био хрватски историчар НОР-а, Иво Голдштајн. Свој непрофесионализам у нескривене симпатије према хрватском народу водитељка ни овај пут није могла да сакрије, дозвољавајући и успут подржавајући поменутог историчара који је износио хрватску верзију историје о неприкосновеним злочинима „четничке банде“ Драже Михаиловића, верзију коју је водитељка назвала непобитним аргументима и чињеницама. Њена острашћеност је достигла своју кулминацију, када се на подсећање српског историчара, да јој је рођени деда био припадник Чича Дражиног покрета, ова новинарка и уредница РТС истог тренутка одрекла и сопственог деде.

Какав је то апсурд Јавног сервира Србије да милионском гледалишту представи историчара, који је заборавио да је управо Хрватска била на страни окупатора и да је као усташка творевина починила геноцид над преко седамсто хиљада Срба, Јевреја и Рома, па чак побила већину његове породице, и да је управо улазећи у састав Југославије та иста земља доживела пуну рехабилитацију за своје злочине. Бесраман један чин Јавног сервиса, а првенствено ауторке ове емисије је позивати браниоца оних који су чинили злочине над Србима, за које постоје заиста аргументовани подаци и историјске чињенице и пре свега преко седамсто хиљада мртвих, да суди онима који нису хтели да се покоре и служе окупатору.

Колико је у праву Јован Пејин био када је изјавио да Ковачевићевој није ништа свето, видимо из тога, да пошто се и сама одриче свог деде, за саговорника позива човека који се одриче свог оца, да се при том обоје одрекну својих нација у корист оне нације која је неспорно вршила геноцид и над Србима и над Јеврејима.

Потврдивши своје раније ставове чија верзија историје јој је срцу дража, ова водитељка је овај пут ударила у најболнију рану српске историје. Читајући инкриминисану вест о негирању геноцида почињеног над Србима у Другом светском рату, водитељка је осула паљбу по Српској Православној Цркви, упоређујући недавни злочин Бранислава Перановића са злочинима почињеним над Србима у Јасеновцу. Ковачевићева је упитала госта зар није фер (опет фер) да када се већ у Србији откопавају гробови и када је дошло до тога да се и Милан Недић рехабилитује, исто то раде и у Хрватској? Колико неко може да буде незналица показала је позната водитељка инсинуирајући на покушај Хрвата да негирањем Јасеновца рехабилитују Анту Павелића који је побио више од пола милиона Срба, поредећи га са Миланом Недићем захваљујући коме је спашено преко милион и по Срба.                       

Да ли водитељки не прија рано устајање или је пак „пикирала“ уредничко место са бољом платом код „браће Хрвата“, а можда је у питању само још један хонорар у кунама, није ни битно, остаје чињеница да је недопустиво да једна особа са оваквим ставовима може да те ставове износи као водитељка националне телевизије Србије. Питање које је далеко важније од кризе националног идентитета у ком се нашла Ковачевићева јесте: Да ли ми, грађани Србије који смо приморани да плаћамо РТВ претплату, радимо то да бисмо слушали хвалоспеве зарад братства и јединства о „јадном и угроженом“ хрватском народу који нас је протеривао и убијао читав један век и да гледамо водитеље који истерују хрватску правду у сред Србије, у сред Београда, и да ли је та мултипрактик истина коју сервира јавни сервис „европске“ Србије једина коју имамо право да знамо?

Што се тиче Оливере Ковачевић потпуно се слажем са једним увређеним гледаоцем Јавног сервиса који је недавно упутио критике Александру Тијанући по питању поменуте водитељке, не да јој није место у Јавном сервису, већ ни на једном месту где би била у контакту са јавношћу, па ни на шалтеру Инфостана.

8 replies »

  1. Nije u pitanju Kovačevićka već ko vuče konce na javnom servisu! Tijanića ne može niko smeniti već 20.god. Ko je on ustvari i postoji li dobar političar(diplomata koji radi za srbske interese) ako se uzme u obzir da su Putín i Medvedev odlikovali Mesića za borbu protiv fašizma! Mislim da odavno svetom vladaju novac i moć i da se obična raja beskrupulozno „ubija“. Zna li neko nešto više o ovome?

    Свиђа ми се

  2. Nova vlast nije u stanju da se izbori sa Tijanićem što znači da RTS drži neko iznad. Okrenuli smo se Rusiji(meni je dobro poznato da su Medvedev i Putin odlikovali Mesića za borbu protiv fašizma-kakav potez 🙂 ). Mislim da se svet podelio po pitanju novca i moći na elitu i običnu raju koja se beskrupulozno uništava tako da…ne valja braćo moja!). Zna li neko nešto više o ovome? Lako bi se rešila Kovačevićka da to neko hoće…

    Свиђа ми се

  3. Као одговор на нови испад јавног сервиса Србије, бићу слободан да поновим свој коментар поводом првог испада када је јавни сервис дозволио једној необразованој, приглупој водитељици да вређа српски народ.

    Криви смо ми, гледаоци, грађани Србије, који смо дозволили да се на тзв. јавном сервису запошљава необразовани људски шљам без моралних и етичких особина.
    Не можемо ми, грађани Србије, да се љутимо на Створитеља што је је коментаторки тзв. јавног сервиса доделио у процесу стварања тек једну вијугу мозга више од кокошке. То је неповратно завршен процес.
    Наше је право и дужност да од оснивача тзв.јавног сервиса Србије захтевамо да на одговорно место директора постави стручну особу која ће на основу своје образованости, стручности, моралних и етичких принципа бирати особе на одговорна места у јавном информативном сервису на основу истих принципа, а не на основу спремности неке особе да дигне сукњу.
    Бунимо се, протестујмо што нам такве особе испирају мозак и још нам завлаче руку у џеп због својих ниских страсти. Ми смо као грађани заказали, одустали смо од нашег права да будемо објективно, благовремено и потпуно обавештавани о нашим условима живота. Ако смо сами одустали, онда немамо право да се згражавамо или осуђујемо полусвет када износи своје уврнуте погледе на историју или актуелна дешавања, јер се то од њих може и очекивати.

    Побунимо се, дигнимо глас протеста, овакво понашање тзв. јавног сервиса почиње већ да вређа здрав разум, изнесене речи ове моралне наказе на тзв. јавном сервису представљају класично дело непријатељске пропаганде, ширење и подстицање мржње према српском народу. Такво дело је већ описано у Закону о кривичном поступку, чл.317 став 1 као кривично дело изазивања националне, расне и верске мржње и нетрпељивости које се гони по службеној дужности. Пресавијмо табак, ако сви поднесемо кривичну пријаву Јавном тужиоцу против те плаћеничке моралне наказе за наведено дело и писмо председнику Републике Србије, коначно ће схватити да је ова јавна кућа постала легло непријатељске пропаганде против српског народа и Републике Србије. Нешто ће морати учинити, а ако не буду хтели, ми ћемо, и то врло брзо. Заиста се дошло до самог дна моралног посртања Србије, јер смо били трпељиви према људском шљаму који нам је испирао мозак из којекавих јавних кућа преко малог екрана, према онима који су нам завлачили руке у џепове и скидали кошуље са леђа, према онима који су нам све распродали и покрали, а сад су почели да тргују са територијом Србије и људским душама.
    Е, па више неће моћи! Дајем им највише два месеца опстанка на власти.

    Свиђа ми се

  4. Ma каква Хрватска, Ковачевићка је обичан жути пијун за наметање идеологије жутих Србији (а знамо чији су они продужена рука), одувек је то била од кад је почела каријеру. То је суштина свег антисрпског агитовања.

    Свиђа ми се

  5. Када ова водитељка направи огромну штету онда ће се неко сјетити да је унапреди на друго радно мјесто и да даље живи без правних посљедица за изговорене ријечи. Но, ко је Оливера? Изданак, а може и издајник, из редова ДС-а. Продужена ријеч скривене усташке политике која је не мало раширена у многим београдским круговима. Гутамо горке пилуле неопреза већ деценијама када нам се за врат окаче лажи и фалсификати а сада кроз промо демократије идемо још даље: жртва постаје злочинац. Милиони су претплатника РТС и не мари се много на ове монструозне испаде на ТВ. А како би било једноставно у пракси то казнити отказивањем претплате па да домаћин на признаници за ТВ претплату напише пар ријечи. “ Нисам дужан давати новац за промоцију геноцида над мојим народом“

    Свиђа ми се

  6. Godine su ucinile svoje, kako inace da skrene paznju na sebe…samo ovako jer playboju vise nije interesantna.
    Sada se pokazuje da partizancici i dalje vise vole ustase nego cetnike…nazalost, Srbija se ovakvih jos dugo nece moci resiti …

    Свиђа ми се