ВЕРА

Монах који је видео судбину Србије, рај и пакао, Господа, Богородицу и Свету Петку…


Монах који је видео судбину Србије и Београда, рај и пакао, Господа Исуса Христа, Свету Мајку и Свету Петку

26. мај 2012.

Naslovna – Bašta Balkana magazin

1167329_starac-gavrilo_ls

Старац Гаврило и његова пророчанства и визије о будућности Србије и Београда, о људима и њиховим душама у рају и паклу

Преподобни монах Гаврило је у равни познатости и чувења преподобног оца Тадеја. Њих двојица су својом појавом, делом и утицајем на вернике, добили посебан, митски статус у нашој средини. Монах Гаврило је био прозорљив, доживљавао је духовне визије, читао мисли људима и видео будућност. Давао је људима поуке, и личи на ранохришћанске старце, свете аве, монахе из пустиња Египта и из келија Свете Горе. Верници га сматрају пророком. Његова пророчанства о судбини Србије и Београда, појави круне и наследника Немањића, о устоличењу царске Русије, изазивају много полемика. Несумњива је његова прозорљивост, али остаје питање да ли су његове визија стварно будућност која нас чека или Божије упозорење послато преко њега, шта нам се може извесно десити у будућности ако се као народ и људи не покајемо и духовно не променимо.

Део транскрипта који преносимо је из филма „Старац Гаврило Тајновидац, који није из филма „У сусрет Царству Небеском“ који вам данас представљамо, али су речи монаха Гаврила скоро исте у оба филма. Послушајте и осетите реч духовника.

+++

Не знам шта ћу пре да вам кажем. Имам много, много, много.

Кад сам био, па кад ме је вратио (Анђео, све ми је показао!), Господ каже: „Чедо моје, бићеш бијен, мучен…“, све ми је казао Господ како ће бити; каже: „Ја ћу те чувати свуда, и Мајка Божија“. Четири године сам био на робији за веру! Све милицајце, милицајке, прибрао сам вери, све! Сотирића, проту Смиљанића… Највећи комунисти су били тамо кад сам био на робији, па сам им говорио шта је комунизам, Лењин, Стаљин и редом све. Признали ми све! А то је Бог наредио.

Људи, највећи грешници примају веру, а имаш овде ове што им не вреди причати. Не вреди му причати ништа! Ништа му не вреди. Оковао га (ђаво) гвожђем, гвожђем окован, па не може. А ђаво пуши, ђаво хули, ђаво мрси, па нађе онога па га окује и не може да се врати. Забадава плакање, забадаве је све. Човек ако сам себе не врати, сам себе не поправи, сам себе не научи, сам себе не осуди па да каже све што је чинио да више не чини, да се исповеди. Све што се исповеди то Господ опрости, а што се не исповеди иде с њим у пакао. Има 20 митарстава, знаш ли? Пише све – онде ти је исповест и овоме је исповест, и све човек треба да исповеди, а Господ ће да излечи.

Беше једна особа у Пећкој Патријаршији. Грешио је, био је и овако и онако, пушио, хулио, радио све најгоре што може. И једнога дана дође па се закуне пред иконом да више неће. Али ђаво не мирује (онде је и херувим био); прође мало па га натера и он згреши – опет погази! И дође у цркву, падне пред иконом, писне да плаче а ђаво каже анђелу: „Зашто браниш тога блудника, кад је он тако и тако радио, па лагао…?“ Он се каје а Господ каже: „Ја сам страдао за грешнике“. И опрости му грехе… Покајао се! У последњем моменту се покајао! Али, то су ретки, ретки су.

Беше један брат, како се зваше, не знам. Ишао од куће. Што год чиниш, себи чиниш. Шта год, шта год чинио овде, тамо те чека. Све што је зло, тамо се враћа. А ко је добро радио, благо његовој души. Беше једна удовица и имала једног сина. Дете спавало ноћу у кревету, и искрало се да иде са децом у врт. Она остала. Наиђе онај човек а она умесила колач да му потури, да га сруши. Наиђе човек путањом где је дете било. „Чико, дај ми један колач, огладнео сам!“ Човек извади онај колач што му је дала мајка. Умре! Паде! Доктори га прегледаше и видеше. „Ко ти је дао овај колач?“ „Дала ми мајка“. И онда – што год чиниш, себи чиниш – изгуби сина! Она се обеси и оде у пакао, у вечиту таму доле. Што год чиниш, себи чиниш! Видиш ли?!

Све што говоримо – има Ангел који све пише. Све што говоримо, изаћи ће на видело. Ништа нема сакривено што се неће видети тамо. Стани, помисли: Господ зна, који је створио ум да не зна, који је створио око да не види, који је створио уво да не чује, који је створио срце… Језик је гласоноша а уста су врата. Што лежи на срцу, то на уста тежи. Језик је гласоноша само, он сведочи шта је на души. Коме црква није… није му ни Бог отац, коме није Бог отац… ко цркву не воли, тога ни Бог не воли; Богу се не моли, Бога хули, Бог га руши. Ми смо жива Црква Христова. Ако се покајемо- долази Бог, ако не- не долази. Ко не једе тело Христово и не пије (крв) неће да се спаси.

+++

СТАРАЦ ГАВРИЛО: ТЕШКИ ДАНИ ЗА СРБИЈУ

Пророчанство блаженопочившег старца Гаврила из манастира Бошњани

starac-gavrilo2

Србију ће распарчати, на делове, отцепиће и Војводину и Косово, и Санџак, и Црна Гора ће делом Албанија бити. Више се неће из Београда земљом управљати, већ ће се посебно, свака отцепљена јединица имаће своје центре за све. Спас је у општем покајању и повратку Срба Богу. После великог светског сукоба Срби ће уз помоћ Русије вратити Косово. Ни један Албанац на тлу Косова неће остати.

Монахиња Макрина (Мајсторовић), као и још неки верници, били су сведоци испуњавања пророчких речи старца Гаврила. Због тога би упозорења старца Гаврила требало схватити озбиљно, као сигнал за покајање народа, које је, као што сведочи духовна и црквена историја, умилостивило Господа да не попусти искушења и страдања на свој верујући народ. Старац је рекао да ће, ако не дође до покајања, „Србију распарчати, на делове, отцепиће и Војводину и Косово, и Санџак, и Црна Гора ће делом Албанија бити, њима ће бити дана, даће се њеном народу, Албанцима, Шиптарима, на коришћење, наши неће тамо смети ни живети. И тамо ће наше светиње рушити. А свет ће их подржавати, исти они који су нас и бомбардовали.“

Више се неће из Београда земљом управљати, већ ће се посебно, свака отцепљена јединица имаће своје центре за све.

Бог је, од давнина, као што сведочи Стари завет, слао своје пророке и духовне људе да пренесу одређене поруке народу, да их подуче, упозоре… Правослaвна црква слави у чува успомену на Пророке који су најавили долазак Спаситеља, Сина Божијег, Господа Исуса Христа. И после тога, у последњих две хиљаде година, Бог је преко великих духовника упозоравао народе. Једног од таквих духовника, праведника и  молитвеника за цео пали род људски, наш народ имао је у монаху  Гаврилу.  Још као млад припадао је Богомољачком покрету. После Другог светског рата дошло је тешко време за Цркву. И припадници Богомољачког покрета били су на мети нове комунистичке власти. Витомира, како је било световно име старца Гаврила, ухапсили су под оптужбом да је народни непријатељ и непријатељ социјалистичког поретка. На њега су вршили притисак да више јавно не говори да Бог постоји, да га престане хвалити, да се учлани у партију, да не слави славу. Он се није хтео одрећи Господа и своје вере, па су га иследници тукли тако да му је крв текла из уста, носа и ушију.
После једног од страшних батинања, бацили су га у подрум пун воде; била је зима, вода ледена, он сав крвав и изубијан. Од ударца му је пукла бубна опна (од тада на једно уво уопште није чуо, а на другом му је слух био оштећен ). Удбаши су јавили његовој фамилији да је умро и да дођу по његово тело. Такве батине и ноћ у леденој води нико није могао да преживи. По изласку из затвора, постао је црквењак у Јагодинској цркви, да би у манастир пошао кад је већ био превалио педесету. Монаха Гаврила ништа светско није интересовало. Није читао новине, нити гледао телевизију. Живео је скромно у сиромаштву. Манастир Светога Луке у Бошњанима почео се градити мало пре него што је он дошао к њему. Од јаких киша вода је улазила у тада још помоћни конак, односно бараку. То није сметало оцу Гаврилу да се духовно подвизава. Имао је јако изоштрен ум, знао је све тајне овог света.
Монахиња Макрина (Мајсторовић), која је живела заједно са старцем Гаврилом у манастиру Бошњањи, почетком деведесетих година била је сведок испуњења старчевих пророчанстава. Она је, што је много важније, записала пророчанства старца Гаврила.

„Дошла сам у манастир по Божијем промислу, баш када је отац Гаврило замонашен. Он је данас замонашен, а други дан сам ја дошла као искушеница у манастир Стубал код Краљева 1987. године. Нисам тада ни била свесна, с обзиром да сам  позив одабрала по указу мојих духовника и по указу Божијем, шта ми даље предстоји и шта ћу све дознати преко старца Гаврила, који је имао тако велико духовно и животно искуство.  Тако се по Божијем промислу догодило да старац, упркос тешким страдањима, остане у животу, да нам пренесе знања и откровења за будућност Србије, покаже који нам је пут исправан и одакле нас чека светло“, каже она.

„Уобичајено је било да када дођемо из рада, прочитамо вечерњу молитву и онда уђемо у собу код оца, да га пре спавања обиђемо, да се договоримо за наредни дан, да нам да упутства, да се оцу пожалимо ако је нешто било лоше, или да га питамо да ли му нешто треба. Увек смо задњи опроштај, кад полазимо у собу, узимали из очеве собе. Мајка и ја смо спавале у соби преко пута да бисмо могле ноћу оца да обиђемо, да му не испадне жар и тако… Тако смо једном ушле у његову собу без неког посебног разлога, да га обиђемо, да видимо да му није случајно спала постељина, да му наместимо. Отац је пришао прозору и чудесно је погледао. Тада још није било ни бомбардовање, ни рат на Косову. Погледао је кроз прозор и погледао је ка небу и казао: ’Јој, ћерко, види месец крвав, ћерко, небо се отворило, црвени барјаци са неба крећу на Косово. Крвави барјаци, ћерко, поново ће рат, поново ће рат за Косово да се бије… Муслимани се удружили’, каже он, ’и на православље ударили, доћи ће да завлада тај њин полумесец.’ Каже, ’Ћерко моја, мисле да згазе православље, кад се буду осмелили, Бог им неће дати, а видим’, каже, ’католици са њима шурују заверу против Срба.’
А онда је рекао: ’Видим, ћерко, да они доносе одлуку да нам земљу распарчају и да нам Косово узму. Морају се склонити светиње из наших цркава, тако су и наше мудре владике Чарнојевићи радили, светиње су носили са места на место, да не бих њих агарјани подузели.’ Каже: ’Видим куће на Косову горе, видим народ бежи, падају и убијају и Албанце и Србе. Видим, ћерко, наше крстове руше на цркви.’ А ја велим: ’Како, оче, руше, ко ће се на цркву попети, висока је, ако падне?’ Каже он: ’Видим, ћерко, попео се на цркву и крст руши.’ Касније, када је 2004. године био погром, сетила сам се тога. И тада ми је још рекао: ’Јој, рат се и невоља ближи, велика мука и несрећа, али не вреди’.Тако прича мати Макрина, и додаје:
„Старац Гаврило је рекао да не идемо путем којим иду наши непријатељи. Тај пут је пропаст, немојте ићи тим путем као они, то је црна река… Наши не могу Косово одбранити. Они ће га узети за привремено. Монахиња Гаврила прича да су једне вечери, неколико седмица после тих старчевих речи, дошли мештани из оближњег села и рекли да је почело бомбардовање Србије.“

Монахиња Макрина је речи старца Гаврила записивала и сабрала у корице књиге  „Монах старац Гаврило − пророк последњих времена“.  И други верници су били сведоци старчевих пророштава.
Старац Гаврило је позивао српски народ на пост, молитву, покајање, иначе ће се у супротном због  многих грехова у народу, свештенству и владара излити гнев Божији:
„Тада ће Србију распарчати, на делове. Отцепиће и Војводину и Косово, и Санџак, и Црна Гора ће делом Албанија бити, њима ће бити дана, даће се њеном народу, Албанцима, Шиптарима, на коришћење, наши неће тамо смети ни живети. И тамо ће наше светиње рушити. А свет ће их подржавати, исти они који су нас и бомбардовали. Узеће нам Војводину, продаваће равнице, тада кад више Београд не буде престоница, онда ће свак за себе посебно живети, свака посебно. Тада ће се све туђини питати, они су то и замислили, али народ ће се побунити. Тада ће у земљи бити глади, муке, болести ће неке харати, умираће народ таквом брзином да неће стићи свештеници да га сахрањују. Људи ће се разредити, у селима поготову. Имаће да пешаче један до другог, да се нађу и испричају. И воде здраве за пиће неће имати, само у планинама и брдима. Биће се људи на изворима да на ред за воду дођу. Из градова ће људи бежати, и то у колонама, неће имати од чега живети, посла неће бити, фабрике неће радити, а дугове држави неће имати од чега намирити. Неће људи ни хлеб имати чиме да купе. А порези ће бити на све што имају.“

„Но Шиптари неће стати, они мировати неће, границу ће стално померати. Страни владари ће их све парама подржавати, и они ће Србина са своје земље истерати, притиснуће га невољама и тамо народ српски неће имати никаква права, живеће у страху, само ће им дати шаку земље, да тамо живе, али и ту наш народ никаква права имати неће, све ће се Шиптари питати. Замериће се и са Грчком и са Македонијом, границе ће померити. Немир ће се проширити на све друге суседне државе, а оне ће морати да их слушају, јер су њине чланице, биће уцењене.

Србину тамо слободе неће бити, све док Русија не постане царевина. Молите се сви Богу да до тога што пре доће, тад ће и Србима сванути. Тада ће се православни удружити, коначно ће схватити да су заједно јачи, и онда ће бранити своје. А муслимани, они се већ пописују, и сви се за исто боре, стално се договарају како да загосподаре, а и папа ће исто то радити. Знате шта је рекао Св. Козма Етолски: ’За све што се православнима буде догађало у последње време, куните папу, он је узрочник свих зала.’ Више се неће из Београда земљом управљати, већ ће се посебно, свака отцепљена јединица имаће своје центре за све. Зато, децо, немојте веровати ни странкама ни политичарима да ће неко добро ни напретка донети, нити било чијим обећањима, то су лажи. Благослов Србији може само са неба сићи, и то опет молитвама Мајке Божје и Светих Немањића, са свима Светима. Свети Сава плаче пред Богом, чули сте ’Небеску Литургију’, па се подучите. Зато од неба само помоћ очекујмо, и полажимо наду у Бога, а не у људе.“

Монахиња Макрина каже да је старац рекао да ће „велике силе ратовати над нашом земљом и наш народ неће за то време пострадати, и за то време ће се наш народ нагло из туђих земаља враћати у нашу земљу. Због неких картица ће се враћати, да ли због ових чипова (ових нових картица), и Тарабић је нешто слично рекао.“ Мати Макрина наводи да је старац Гаврило прорекао да ће после победе Русије Србија уз помоћ православне браће са истока „вратити докле је наше Косово било. Албанија ће пола водом потонути. А Шиптари ће бежати у Албанију, и док буду чекали да се укрцају у оне њихове бродове, живи ће падати у море, колико ће им бити тесно. Вратиће нам нашу територију, ни један Шиптар на тлу Косова остати неће! То шта ће водити кући бродовима преко мора и океана, то нека они сами виде. Они који су им обећавали брда и долове, ти нека их збрињавају. Престоница Србије биће Крушевац.“
О свему овом овде реченом отац Гаврило је причао често са манастирским гостима; било је ту некада и свештеника, монаха, народа побожног, људи на функцијама, угледних и школованих, службеника, лекара, директора фирми. Када је говорио о томе, никада није није причао са неким истицањем, као да он нешто посебно зна, говорио је то онако спонтано, ненаметљиво: ко хоће да чује, нека чује, а ко неће о томе нешто да чује, не мора ни да слуша. Заплакао би често, и говорио: „Боље, децо, да знате какве невоље предстоје, да се не изненадите, и да знате одакле само добру да се надате, да се не дате преварити.“
Последњих четрдесет дана земног битисања, знајући да ће се ускоро преселити у наручје свога Творца, отац Гаврило је проводио у сталном присуству на Светој Литургији где би се причешћивао. Упокојио се у својој деведесет осмој години, на дан Светог Архангела Михаила, лета Господњег 1999. Монахиње које су седеле код њега у келији приметиле су како се са бројаницом у руци моли Богу, непрекидно изговарајући Исусову молитву.
Сахрањен је манастиру Светога Луке у Бошњанима. Из његовог ковчега, који није имао тежину, као да се сам кретао, ширио се благопријатан мирис. У руци је имао крст и свећу са Христовог гроба, док му је лице сијало.

МОЛИТВАМА ПРЕПОДОБНОГ СТАРЦА ГАВРИЛА, ГОСПОДЕ ИСУСЕ ХРИСТЕ, БОЖЕ НАШ, ПОМИЛУЈ НАС. АМИН!

Биће велико отпадништво

„Биће тада и велико отпадништво. Ко год не буде примио срцем веру православну, повероваће разним обманама и вероваће лоповима и лажовима, вероваће лажним обећањма страних владара, а од тога ништа имати неће. Многи ће тражити своја огњишта, али неће моћи од корова да препознају које је њихово двориште било и имање. Благо тад онима који су научили скромно да живе, а они који су научили у раскоши, неће моћи лако немаштину и глад да прихвате. Ништа им њихове паре неће помоћи. Тада, кад се то све буде дешавало, чувајте семена свега, житарица и поврћа, да имате шта посијати, јер неће имати где да се купи семе ко ово сад, па да имате да посејете и да се прехраните…“
…„Много владика, свештеника и теолога у задње време неће се руководити по Божијем расуђивању, оним што је за народ корисно, већ по чулном, телесном, застраниће, а и по наговору људи, угађаће им; биће ту и политичара и других, са којима ће они пријатељства градити. Неће расуђивати по поукама Светих отаца.“

Београду прети страдање

Старац је још рекао: „Видео сам Београд све у сивилу и беди, он нема више благослова да буде престоница. Због мита, корупције, безакоња, секти и неморала. На власти седе људи огрезли у криминал и безакоње. У Београду народа много у неморалу живи. Силни се расипају у раскоши и вилама, возе скупа аута, а сиротиња ни хлеба нема деци да купи да их храни. Зло и наопако! Велику ће невољу навући и гнев Божији што тако неправду творе…“ Због тога ће Београд страдати, старац није рекао прецизно како, да ли од земљотреса, неке природне катаклизме или од бомбардовања. Рекао је да „види колоне људи из Београда, многима ће Бог пројавити да треба из њега да побегну, да се спасу. Господ ће се смиловати ради молитви и светиња, треба сада архиве и књиге на време из њега сконити, да се не би за вечност загубили, и више он престоница бити неће, јер он је и сада изгубио благослов да буде престоница.“

О Америци

„Америку, тај Вавилон, Господ ће муком притиснути, њени ће градови у води пливати. Од ње је све зло потекло, први неморал, први лош филм, прво лоше учење деце, па чак сада мисле и чипове да поставе да нама владају к’о са животињама, да нам командују где ћемо ићи и шта ћемо радити. Стављају себе у улогу Бога, а не знају да Бог руководи корацима и главом човека. Бог им неће дати да господаре, пре ће своју смрт и пропаст угледати. Градови ће њени потонути, видим, у проваље које се отварају, нестаће са лица земље тај Вавилон, то све зло и легло безакоња.“ А ја га питам: „Оче, шта ће бити с народом?“ „Народ верујући у тим градовима Бог ће чудесно спасавати, и мученичким венцем украсити.“

Геополитика бр. 37

24 replies »

  1. Спас је повратак Богу,нашој вери Православљу-Светосављу,са поруком Св.Николаја да се Срби сложе,обоже и умноже. Дакле спас је у посту,молитви и покајању.

    Свиђа ми се

  2. Иначе и пре Немањића су Срби били Хришћани, свету Будимир ил како су га латини и Грци звали Мутимир, је прихтваатио Хришћанство у Срба у 5-6 веку.. и не не требамо се враћати пред Хришћанским мртвим боговима, јер ће мо се вратити у још већу таму,… Српски народ се треба вратити Богу истинотом сведржитељу, и онда ће бити у реду, молитва и рад само рад против зла..

    Свиђа ми се

    • „Више се неће из Београда земљом управљати, већ ће се посебно, свака отцепљена јединица имаће своје центре за све“

      Значи, млађа Крађа улази у комбинацију за власт јер су овде „региони“…

      Нека нам је свети Бог у помоћи и милости!

      Свиђа ми се

  3. E мој @ревизоре, ти брате једноставно као да ниси схватио колику си гомилу греха на себе натоварио „не требамо се ми вратити Богу“, е мој брате. Због таквих мисли и помисли Господ ће управо све и учинити да му се вратимо, и то нећемо наравно учинити само ми већ и они о кјоима и ти говориш, драги брате у Христу. Кажеш и да се не живи “ само на небу већ и на земљи“ а не знаш драги брате да је наш живот на Земљи управо припрема за предсојећи живот на небу и да од тога како живимо овде , привремено, зависи наш небески живот. Јер небески живот је онај којим ћемо вечно живети. Они што нам отимају, нека их, неће понети са собом ништа јер је све то Господ Бог допустио како би му се ми вратили! Слава на висини Богу и на Земљи мир, међу људима добра воља! Свако добро свима и нека Вас Господ чува!

    Свиђа ми се

    • А брате Николај, како да се врати Богу, онај који је већ са Богом???
      Ако прост народ Србски кроз читаву своју историју није био са Богом и за Бога живео и радио, онда не знам који је то народ на свету више пострадао за тог истог Бога???
      Срби су са Богом, одувек били и остали, али не ваља се Богу само молити, као што то већина Бас ради, већ треба стати на пут злу на Земљи и за Бога и истину Божију се борити! Шта у осталом мислите да је сврха живота на Земљи? Цео живот се само молити, а пустити ђаволе да руше и уништавају креацију Божију? Дозовите се сви памети и оправдајте кроз добра дела Богом дат живот на Земљи. Зато ЈУРИШ на непријатеље Бога јединога.

      Свиђа ми се

      • Брате @dasangalo7, тачно је то што кажеш да је наш народ одувек био са Богом, само си „мало“ заборавио чиљеницу и 40 година комунизма који је био све само не Богу угодни покрет. Кроз тај период је Србин (част изузетцима) заборавио на Бога, заборавио да се покаје, да пости, да посећује Храмове Божије, да присуствује Светим литургијама, да се причешћује Светим Тајнама. Како онда може да се каже да је Српски народ увек са Богом, не може јер већина нас и данас заборавља на Њега. Јуришати можемо свакако и требамо али и само али Ако пре тога као што старац каже “ дође до свенародног општег покајања“ и да схватимо да смо без Бога ништа. Без њега нећемо имати ни своју земљу, ни народ. Најбољи пример у историји света су нам управо Јевреји који и дан данас немају своју државу и своју земљу коју је Господ обећао Мојсију, а зашто, једноставно зато што су иако су починили највећи грех и разапели Господа на крсту, нису се покајали због тога! И са нама ће се исто десити, јер без покајања, хришћанског живота (поста, молитве, исповести, покајања, причешћивања Светим Тајнама) можемо ми да јуришамо колико желимо јер нећемо бити са Богом! Знамо шта је пред бој на Косову урадио Кнез Лазар, причестио се сваки војник, исповедио и тек онда са вером у Бога кренуо на бојно поље. Схватимо то и покајмо се, научимо да живимо богоугодно, променимо себе, па тек онда се супротставимо онима који нас тлаче! Без тога, бојим се можемо се разбити о сопствени понос и хвалу. Свако добро.

        Свиђа ми се

    • Не делим твоје мишљење по питању комунизма. Одакле ти храброст да оптужујеш прост Србски народ за 40 година комунизма, када се јадан народ ништа није питао. Да је било по народном, и даље би били краљевина. Али зли душмани, британски банкари су за, бедене паре, потплатили шачицу људи у војном врху и организовали војни пуч, а тиме увукли Србе у непотребан рат, и током рата у силно страдање. А за сво то време је ликвидиран сваки иоле национално освешћен Србин и доведени антисрби, какви су у осталом и данас на власи. Шта је ту грешка народа? Зар је народ хтео комунизам? Живиш у заблуди брате. Народ се ту ништа није питао. А када се није питао, као смеш та га оптужујеш за последице комунизма. Моји су били музичари у комунистичко време. Небројано пута су били малтретирани од комунистичке полиције, када би засвирали Србске патриотске песме.
      Поента приче је да се прост народ никада није питао, како пре, тако и данас, зар нису сви гласали против усташе Бориса, па он и даље на власти и кроји нам судбину. Заблуда је велика мислити да је народ ишта могао да уради у тим комунистичким временима. Зар нису сви противници комунизма поубијани још пред крај рата, а сви остали касније што би се побунили, завршавали на Голом Отоку и сличним затворима. Не можеш Србе да оптужујеш, за нешто што им је наметнуто.
      Јевреји су врло лош пример. Не желим да их коментаришем. Само зам да су јеврејски генерали у НАТО-у наредили бомбардовање. Како су они тада волели нас, тако и ја сада волим њих и исто им желим.
      Кажеш покајање? А на шта да се покајемо. Наравно да свако има личне грехе и за то се треба покајати. Али да се покајемо за то што су нам други наметнули комунизам и што су нас други пушком натерали да не идемо у цркве у комунистичким временима? То не разумем. И Тадић је се извинио Хрватима што су нас убијали и протерали 95-те, а ово што ти тражиш би у истом контексту било. Зашто се кајати за нешто за шта ниси крив. Зар је требало сви да изгинемо и да нас нема да би удовољили Богу у комунистичким временима. Бог није такав и накада то није тражио, али видиш, црква јесте и нонстоп то тражи. Погледај само данас какви су владике и каква кола возе. Велика половина је у тоталној супротности са Православним учењем. А видиш, народни препород и – покајање – би требало од њих да крене. Па онда попови да крену по кућама, у сваком селу, у сваком граду, од врата до врата, да људе подуче, да им укажу где греше, да обаве разговор са главом породице, а не да само наплате 1200 динара за свећење водице, као да им је то једини посао. Е када се све ово издешава на организационом нивоу СПЦ, тек онда смеш да тражиш од народа покајање. Све најбоље.

      Свиђа ми се

      • Потпуно си погрешно схватио написано брате, да би боље схватио о чему сам говорио одслушај (ако већ ниси) „Небеску литургију“ Светог Владике Николаја. Наш Свети владика је баш у комунистичко време тиме описао (пророковао) будуће догађаје до танчина тачно! Оно што је он тада прорекао се у многоме поклапа са оним о чему говори и старац Гаврило. Не желим више полемике брате и немам намеру никога да оптужујем а нарочито не Српски народ коме и сам припадам и за кога сам се и сам борио на ратиштима. Подсети се „Небеске литургије“ http://youtu.be/tnCUp-sfZSY и наћи ћеш оно што тражиш. Желим ти свако добро и мир у мислима твојим од Господа нашег.

        Свиђа ми се

      • Narod bi jednom trebao na sebe da prihvati svoju krivicu. Pa onda kad shvati da je pogrešio činjenjem ili nečinjenjem da uzme i to jednom za svagda ispravi, a ne da stalno istura nekog drugog , kao da su mu svi drugi krivi a on je tobože nevin. Pogrešio je narod mnogo jer je izgubio veru u čoveka pa onda veru u boga pa onda veru u sebe i posle toga sve što nije bilo dobro to mu se i dešavalo. Narod je gajio svoj inat i u to ime je stvorio sebi neprijatelje. Narod je ponizio svog komšiju a za uzvrat taj komšija ga je proterao.

        Свиђа ми се

  4. „Старац је рекао да ће, АКО НЕ ДОЂЕ ДО ПОКАЈАЊА не дође до покајања, Србију ће распарчати, на делове, отцепиће и Војводину и Косово, и Санџак, и Црна Гора ће делом Албанија бити, њима ће бити дана, даће се њеном народу,“

    Зар нисте приметили да старац Гаврило каже „АКО“!… Све је у нашој свести, у нашем делу! Воља Господа остварује се преко нас и не без нас.

    Свиђа ми се

  5. Pomaze bog braco srbi i sestre srpkinje moli mo se gospodu nasemu da nam krst stradanja bude laksi da nam gospod da snage da sva iskusenja lakse prodemo pozdrav od hadzi Zvončice

    Свиђа ми се

  6. Pa sve je to manje vise poznato jer mi srbi i srpkinje mi moramo da stradamo zato sto smo sveti narod a toga nismo svesni jer nase opredeljenje je veraa u zivoga boga tojes oca sina i duha svetoga puno pozdrava zvončica. I pomaze Bog

    Свиђа ми се

  7. Sada kada malo bolje razmislim, kakva je svrha isticanja ovog „proročanstva“? Da pomirljivo gledamo kako odlazi i Vojvodina i Raška oblast? Da li je cilj ovoga „proročanstva“ da nas umrtvi, da ne galamimo dok nam dalje amputiraju dijelove tijela?

    Свиђа ми се

    • Ревизоре… Можеш ли ми навести ситуацију у којој се огромна већина Срба враћа Богу? Како до ње доћи у време модернизма, хедонизма, комодитета итд…? Никако! Нама Господ не брани да му се покајемо и вратимо. Он нас чека увек и на сваком кораку. Међутим, наше отпадништво од Њега, утолико веће као потомци Светога Саве, доводи до тога да кроз страдање спознамо Њега као једину Истину. И тако је од када је света и века. Додуше, историчари су приписивали све световној сили.То ће бити Његова Воља а зарад нашег спасења. Не бих желео никога да плашим али већ одређено време имам невероватну жељу да одем из Београда после 20 година. Лично, моја пројекција је да до тога дође у наредних годину дана. И тај ме осећај не напушта. Разлози су управо ови који су побројани у горе поменутом тексту. Тамо где желим да идем није идеално место али је свега овога далеко мање него у бившој престоници. Град који је подигао Свети Деспот Стефан и посветио га Пресветој и Пречистој Мајци Богородици постао је содом и гомор. Не желим да ми деца одрастају у таквој средини. Уосталом, не живи човек о самоме хлебу. Како год, сложићемо се да период испред нас не доноси ништа добро на локалном али и на светском ниву. Спас је у Христу, Јеванђељу,Литургији,Молитви и непрестаној борби са самим собом тј. искушењима „савременог“ света. Нека нам је Господ у помоћи.

      Свиђа ми се

      • Ne vidim da si razumio ovo što pitam nego samo ponavljaš crkvene stavove. Svrha ovog proročanstva je da mi pomirljivo gledamo kako nam otimaju sve što imamo.

        Ja sam vidovitiji od Gavrila. Vidim da će nam uraditi ono što im dopustimo da nam urade.

        Свиђа ми се

  8. Ne trebamo se mi vratiti bogu, nego oni koji nam sve otimaju. Njima to treba pričati. Dok mi gledamo u nebo i nebu se nadamo, sve nam pootimaše na Zemlji, dok se mi nečemu nadamo, a toga nečega nema na vidiku. Ipak se živi i na Zemlji, a ne samo na Nebu.

    Свиђа ми се

    • Слажем се ревизор. Не треба се предавати. Не треба као овце да идемо вуковима на клање. Жалосно је што данас Срби не знају своју прошлост пре хришћанских владара Немањића. Да се зна десети део Славних Србских времена и династија, другачије би овај преостали данашњи народ Србски мислио и са поносом, место презиром би на себе гледао. Чудно је мени то како сам од малена учен, да, када мене неко каменом, ја њега хлебом!? Када се човек мало замисли, цела суштина данашњег Православља је управо та! Окрени им други образ, не знају шта раде? А како јадни не били, не знају, када нас повређују и наносе бол? А ако не знају, да им мало покажемо шта нам раде, да на својој кожи осете, па када сазнају, нека се покају. А то, пусти га, нека те трује са GMO, нека те бомбардује, отима, учи блуду и не моралу, твоје ћерке, жене, децу преко прозападних медија…. То ником ништа, твоје је да се молиш, да се тај, тј. они уразуме??? Нелогично!!! Овакво размишљање је пут у срмт и нестанак Србског народа. А ја се нешто не сећам из данас признате историје да су нахваљени Немањићи, пуштали свог непријатеља да их гази и отима државу. Таман посла, они су свакога ко их дира, мачем посекли. Осетили су Србски мач, сви који су на нас срљали. А пази сад? Сви Немањићи (сем Цара Душана Силлног) су проглашени светцима! Ако су они проглашени за светце, а нису се сагињали и попуштали пред онима који им наносе зло, зашто би данашњи Срби требали да попуштају, да се склањају и да умиру од оних који нам наносе зло. Молили су се и Немањићи, али су и руковали оружијем, а зашто да се ми само молимо и не делујемо, против сопственог уништења?

      Свиђа ми се

    • za revizor.
      Kako se ne trebamo vratiti Bogu? Znas li ti sta si rekao?
      Koliko se samo abortusa godisnje izvrsi u Srbiji, a o nasilju, mrznji, lazima i drugim mutnim radnjama da ne pricamo. Citas li ti crnu hroniku? Vidis li sta Srbin Srbinu radi? Danas u Derventi lopovi tesko ranili Pravoslavnog svestenika u glavu i kao oni su bezgresni.
      Ti zlotvori koje si nabrojao (Siptari, Vatikan, NATO, EU i ostali) su gresni i to ide na njihovu dusu, ali nismo ni mi sjajni. Da smo slozni i Bogu vjerniji nebi nam se ovo ni desavalo. Srbi su dozvolili sotoni i njegovim demonima da ih razjedine i uniste.
      Daj Boze da se Srbi opamete, ali mislim da ce se to desiti tek kad nam se brojno stanje svede na par stotina.

      Свиђа ми се