СРБИЈА: ИЗГУБЉЕНА И НАЂЕНА

By MICHAEL FREUND, 08/08/2012- ФБР превод: Љиљана Јовановић

Фреундова истина: Током 1990-их година многи Амерички Јевреји су стали на страну Босне и Косова сматрајући Србију изгубљеним случајем…

Фотос: СЕТ Ј. ФРАНТЦМАН

Замислите земљу са дугом и поносном историјом како је редовно клеветају по међународној штампи. Она се суочава са све већим притиском да се одрекне својег централног дела, те да се одрекне својег културног и духовног наслеђа.

Окружен бројним непријатељима у региону где су мржње веома дубоке, овај мали али неустрашиви народ истрајава, остајући чврст на својим темељима, уместо да прода своје вековно наслеђе.

Како познато звучи ова реалност у нашим Израелским ушима, постоји једна земља у срцу Европе чије име звучи у резонанци с нашим: Србија.

С обзиром на блиске везе које постоје бар задњих хиљаду година између Срба и Јевреја, Израел и Јевреји у свету, треба да успоставе блискије везе са Београдом.

Наравно за многе Јевреје више од две деценије, Србија је била „парија- недодирљива“ због Балканских ратова до којих је дошло након распада Југославије.

Оптужбе за ратне злочине почињене у Босни узбуниле су јавно мњење у Америци и на Западу, укаљале су представу о Србима и припремиле ситуацију за наредни сукоб о статусу Косова.

Као резултат тога, давнашњи Јеврејско-Српски односи су се скоро поцепали надвоје, јер су многе Америчко-Јеврејске организације и њихови представници одлучили да стану на страну Босанаца и Косовара (шиптара) у њиховој борби против Срба.

Али Србија 2012, није ни налик оној Србији од пре две деценије. Земља је променила правац, оставивши иза себе ауторитаризам и у потпуности је прихватила демократске норме и вредности. Она је направила велике кораке у поправљању односа са својим суседима,
и изручила осумњичене за ратне злочине Међународном суду у Хагу.

Као резултат тих напора Европска унија је пристала да Србија буде званични кандидат за чланство у ЕУ, тако је Србија за један корак ближа пуној интеграцији са остатком Европе.

Треба бити искрен, Србија и даље одбацује идеју о независности Косова. Али ко може да им замери? Уосталом Историја је очигледно на њиховој страни.

До краја 12 века, Косово је било административни и духовни центар Србије.
То је било током 2. века, до битке на Косову пољу, 1389. године, када су Отомански Турци напали и победили Србе и њихове савезнике.
Током времена Србе су отерали Албанци који данас представљају већинско становништво покрајине.

Али бројне средњовековне Цркве и Манастири који красе пејзаж Косова, стоје као опипљиви доказ историјског идентитета ове покрајине.

Зато не чуди да су сукцесивне Српске владе одбиле да толеришу идеју и да капитулирају пред идејом о статусу територије Косова.

БЕЗ ОБЗИРА како се реши статус Косова, Израел и Јевреји у свету треба да искористе прилику и да поново ојачају везе са Београдом.

Од самог почетка односи између Срба и Јевреја су обликовани осећањем хуманости.
Бежећи од Мађарског прогона у 14. веку, Јевреји су нашли уточиште у Српском краљевству.

Чак и када је Србија била поражена од стране Турака 1389., када су је касније поробили, Срби су ипак прихватали Португалске и Шпанске Јевреје, који су били протерани са Иберисјког полуострва у каснијем веку.

Српски град Земун, на периферји града Београда, одиграо је важну улогу у Ционистичком покрету. У Земуну је проповедао Рабин Шломо Алкалај, рано религијско-ционистички визионар, у 19 веку, а из Земуна је била породица чији је унук био Теодор Херцл, који ће касније променити ток јеврејске историје.

Недавно, за време Холокауста Јевреји и Срби су били мете њихових суседа, Хрватских фашиста, усташа који су били у савезу са Хитлером, и показали се као енергични џелати када је требало убијати Србе и Јевреје. Усташе су клале на десетине хиљада Јевреја и више од пола милиона Срба у оргији насиља и терора, која је оставила дубоке ожиљке у целом региону.
Тај осећај заједничке патње Срби и даље осећају, чиме се наглашава њихов јак осећај солидарности са Израелом, пред изазовима са којима се он суочава.

Заиста у интервјуу који сам имао 3. Августа са Српским Амбасадором у Израелу, Зораном Басарабом, који је штампан у „Јерусалем Пост“-у, он је нагласио како је рекао „природни афинитет“ међу Србима и Јеврејима. Овај афинитет, сматра он, може да послужи као основа за даље побољшање веза између два народа.

Али да би се то десило, мислим да Израел и Јевреји из света, морају да прихвате Србију, такву каква је, и да престану да је гледају искључиво кроз призму рата у Босни и на Косову.

Чињеница је да је Србија у јединственој позицији да служи као важан мост између Истока и Запада. Има дугогодишње историјске и етничке везе са Русијом, а уз то је спремна да уђе у ЕУ у блиској будућности.

У наредним годинама када се њена економија стабилизује и када изађе из економске депресије, стратешки и дипломатски значај Србије ће наставити да расте.
Са милитантним Исламом који све више тражи упориште у Европи, посебно на местима као што су Босна и Албанија, Србија ће несумњиво играти све значајнију улогу на првој линији фронта у борби против тероризма.

Током 1990-их многи Амерички Јевреји су стали на страну Босне и Косова, и сматрали Србију изгубљеним случајем. Али у светлу свега што се десило у међувремену, дошло је време да поново „пронађемо“ Србију, како због њеног тако и због нашег интереса.

Извор: http://www.jpost.com/Opinion/Columnists/Article.aspx?id=280571&fb_source=message