ДЕШАВА СЕ...

ВЛАДА РСК У ПРОГОНСТВУ: АУСТРИЈА – ДА СЕ ИЗВИНИ СРБИМА (II ДЕО)

By on • ( 4 коментара )

10.08.2012. ИЗВОР: ФБ Слободан Јарчевић

РЕПУБЛИКА СРПСКА КРАЈИНА
ВЛАДА У ПРОГОНСТВУ
11070 Земун, Магистратски трг 3 – Тел. 3077-028, vladarsk@gmail.com
Бр.1464/12 – 9. 8. 2012.

АУСТРИЈА – ДА СЕ ИЗВИНИ СРБИМА

II ДЕО

Влада Републике Српске Крајине у прогонству има част поздравити дипломатско-конзуларна представништва у Републици Србији и наставити, да им скреће пажњу (као у ноти бр. 1463/12 од 8. 8. 2012), да су поступци западноевропских држава и Турске према Србима у 19. и 20. столећу били колонијални, с применом мера злочина геноцида над Србима и мерама уништавања српске културне баштине – у свим српским земљама.

Влада РС Крајине, у духу с настојањима ЕУ – да се уклањају међудржавне, међунационалне и међуверске несугласице, жели упознати дипломатско-конзуларна представништва у Републици Србији, да је Аустрија, у два последња столећа, била једна од најактивнијих држава – у спровођењу злочина геноцида над Србима и на уништавању српске културне баштине, те би, у приликама кад се то данас не може скривати, Аустрија била обавезна да се извини Србима.

Влада РС Крајине ће и овај пут навести неке од мера Аустрије против Срба и српске културне баштине, те ће дипломатско-конзуларна представништва моћи да обавесте своје владе, да те противсрпске мере и данас трају и да су биле плодоносне кад је ЕУ (на челу с Немачком) организовала грађанске ратове у Југославији (1990-1995) и извршила НАТО агресију на Србију и Црну Гору – 1999. године. Аустријанци су у Првом светском рату чинили над Србима терор и усмрћивали их уз највеће муке, а то ће, у много већим размерама, применити и немачки канцелар, Адолф Хитлер, у Другом светском рату. Мало је познато да су Аустријанци захтевали од домаћих муслимана и католика у Босни и Херцеговини, Хрватској и Србији да злостављају, пљачкају и убијају православне Србе, па ће учинци тог злочина геноцида над Србима у Првом светском рату дати своје плодове у Другом светском рату, кад ће више од милион православних Срба бити убијено у фашистичкој Независној Држави Хрватској, од 1941. до 1945. Др Владимир Ћоровић нам описује како су Аустријанци спаљивали и мртве, и живе Србе, те ће то нечовештво, нема сумње, инспирисати немачке потомке, да у Аушвицу и у другим концентрационим логорима смрти, у Другом светском рату, спаљују и гуше отровима милионе Словена, Јевреја и Рома. Погледајмо почетак овог нечовештва немачке војске на српској земљи у Првом светском рату – пре Октобарске револуције у Русији.

Ево записа о аустријским злочинима геноцида над Србима у Првом светском рату, у Босни и Херцеговини:
„Студент социологије на Лозанском универзитету, Јован Живановић, родом из Брчког, отишао је у српске добровољце, и у једној бици био рањен и заробљен. Њега су жива спалили у Сребреници. Спаљивање код Аустријанаца је било и иначе. Убијеног Јоку Ћеранића, из Гатачког котара, бацили су на ватру. Два брата, Томо и Илија Јоковић, с мајком, били су, исто тако, спаљени. Психички болестан Петар Ковачевић, младић, био је у Котарима жив спаљен – после ужасних мучења. Жандарми и шуцкори (аустријска полиција у Босни и Херцеговини, Влада РСК) затворише, у октобру 1914, на Булозима, Аћима Паприцу са женом и децом у кућу и ту их запалише. То исто учинише и са Симом Ковачевићем и његовом породицом. Само један син његов кроз ватру искочи, али и њега ухвате и жива га у земљу закопају. Уз то, наводе се и ова нечовештва: Илији Маринковићу, старцу од 80 година, одсекли живом руке до лаката, жени му протерали језик кроз вилице, а снаху му, и њено троје деце, онда поклаше. За стогодишњег старца, Стјепана Лазаревића, казује се, да су га убили и дали крмцима, који су га, више дана, јели. Ђорђа Митровића кнеза, с још 16 људи и жена, убише и разнеше на бајонетима… За понашање аустријске војске, најстраховитију оптужбу дижу ова два случаја: 1. У Фочи, кад су Црногорци почели да наваљују, извеле су војничке власти таоце и друге Србе и поставили их у прве редове. 2. Исто су то чинили и на Пашином брду према Србијанцима, где су чак довели и жене и пуцали иза њих, при чему је много жена страдало и било рањено“.

Влада РС Крајине у прогонству ће достављати дипломатско-конзуларним представништвима историјске податке о аустријском злочину геноцида над Србима у 19. и 20. столећу и податке о аустријском уништавању српске културне баштине, с надом да ће Влада Републике Аустрије наћи снаге – да се извини српском народу.

Влада РС Крајине у прогонству користи и ову прилику, да дипломатско-конзуларним представништвима у Републици Србији понови изразе свог високог поштовања.

ДИПЛОМАТСКО-КОНЗУЛАРНА
ПРЕДСТАВНИШТВА У РЕПУБЛИЦИ СРБИЈИ

Категорије:ДЕШАВА СЕ..., Други пишу, Европа, ЗЛОЧИНИ НАД СРБИМА, Крајина, РЕГИОН, Рат, СВЕТ, Саопштење

4 replies »

  2. РЕПУБЛИКА СРПСКА КРАЈИНА
    ВЛАДА У ПРОГОНСТВУ
    11070 Земун, Магистратски трг 3 – Тел. 3077-028, vladarsk@gmail.com
    Бр.1467/12 – 12. 8. 2012.

    АУСТРИЈА – ДА СЕ ИЗВИНИ СРБИМА
    V ДЕО

    Влада Републике Српске Крајине у прогонству има част поздравити дипломатско-конзуларна представништва у Републици Србији и наставити, да им скреће пажњу (као у ноти бр. 1463/12 од 8. 8. 2012), да су поступци западноевропских држава и Турске према Србима у 19. и 20. столећу били колонијални, с применом мера злочина геноцида над Србима и мерама уништавања српске културне баштине – у свим српским земљама.
    Влада РС Крајине, у духу с настојањима ЕУ – да се уклањају међудржавне, међунационалне и међуверске несугласице, жели упознати дипломатско-конзуларна представништва у Републици Србији, да је Аустрија, у два последња столећа, била једна од најдоследнијих држава – у спровођењу злочина геноцида над Србима и на уништавању српске културне баштине, те би, у приликама кад се то данас не може скривати, Аустрија била обавезна да се извини Србима.
    Влада РС Крајине ће и овај пут навести неке од мера Аустрије против Срба и српске културне баштине, те ће дипломатско-конзуларна представништва моћи да обавесте своје владе, да те противсрпске мере и данас трају и да су биле плодоносне кад је ЕУ (на челу с Немачком) организовала грађанске ратове у Југославији (1990-1995) и извршила НАТО агресију на Србију и Црну Гору – 1999. Уништавање српске културне баштине (а тиме и европске), Аустрија је чинила столећима. Сваком приликом, посебно у ратна времена, Аустрија се трудила да што више Срба убије. Број убијених Срба ван данашње Србије у Првом светском рату, није тачно утврђен. Можемо замислити – коју бисмо бројку имали, да су сви подаци убележени, како је то учинио др Ћоровић за неколико насеља Босне и Херцеговине, Далмације и Срема. Др Ћоровић је унео и податке о изазваној смрти међу Србима и на основу уништавања или пљачкања хране од Срба, управо онако како ће то Лењин, применити – у много већим размерама, над словенским (руским, украјинским и белоруским) народом у Совјетском Савезу. Наводи и податак, да је годишња смртност деце до 10 година старости повећана 100% у односу на предратну смртност:
    „У Котару Гацко је запаљено 57 села и заселака, пошто су, претходно, сва опљачкана… Аустроугарскa влада у Босни је издала злогласну Наредбу од 7. октобра 1914. По њој се искључују из подаништва и конфискује се имање онима који се, без дозволе Босанске владе, налазе у иностранству – само ако су под сумњом да раде против Монархије. Породице тих људи, који падну под горњу осуду се протерују преко границе – без игде ичега… Под овакве казне су подведени, пре свега, они људи из источне Босне, који су пошли са српском војском, кад се ова повукла после једне офанзиве у том крају. Власт је, одмах иза тога, првој групи конфисковала целокупно имање и породице им, на броју 120, пребацила, под војничком пратњом, преко границе. Да се види колико је била оправдана бојазан ових људи, тако тешко кажњених за своје бекство, треба додати – да је одиста већина од познатијих људи, који су у тим местима остали, не побегавши, били побијени… Споменуто конфисковање имања и прогонство целих породица се наставља – у све већем броју. Без потпуних података, види се да су Аустроугари, у фебруару и марту 1915, брисали из подаништва (држављанства) из Рогатице, Кладња, Требиња, Сарајева, Фоче и Билећа 5260 српских породица, лишавајући их имања. Кад смо, у фебруару 1915, обавештени од једног пријатеља са Цетиња, да у Црној Гори има 50.000 душа из Босне и Херцеговине, пребеглих и протераних, нисмо могли веровати. А кад нам је, након месец дана, јавио други пријатељ, да их има 70.000, ми смо то потпуно поверовали… И сад се држављани Босне и Херцеговине, који су дали све за оружје способне људе у аустријску војску, налазе као пука сиротиња, без игде ичега – у Србији и Црној Гори. И то су, искључиво, старци, жене и деца. До нас су допрле, осим поменутог прогонства од 8. октобра – које је обухватило 120 породица котара: Кладањ, Брчко и Рогатица, вести о још неким прогонствима у маси и то, што је карактеристично, из срезова удаљених од границе Србије. Истеране су породице и из котара: Сански Мост, Ливно, Бања Лука, Кладањ и Власеница… наредба од 7. октобра има, осим директног избацивања српског елемента из земље, још једну сврху. У њој има једна алинеа, која каже – да се један део од покретног и непокретног имања, заплењеног од нелојалних елемената у корист државне касе, може дати у посед њиховим лојалним суседима (муслимана и католицима)… да се, најзад, у свему овоме не ради ни о каквим ’казнама’, него просто о једном маскираном искорењивању српског елемента, види се по овој мери, коју ћемо навести. Влади није било у интересу, да се српски елемент налази по границама према Србији и Црној Гори. Стога је, у источној Херцеговини и Босни и јужној Далмацији, одмах, а у Срему нешто касније, целокупно српско становништво тих пограничних крајева отерано одатле у унутрашњост. Да се види како се аустријске власти осећају силне и сигурне, цитирамо полузваничну новину ’Босна Пост’, број 54, од 1915. године, који у уводном чланку вели:
    ’Читави срезови на граници су напуштени од свога, већим делом, српског становништва, које се је удружило с непријатељем и с њиме земљу напустило. Овде би колонизација могла лако да залечи ране које је српска инвазија задала пољопривреди. Али, не само у ове крајева да треба населити сељаке из Монархије, него би се то морало извршити и у свим другим деловима земље – Босне и Херцеговине’.
    Причали су нам становници Гацка, из источене Херцеговине, који су после мобилисани, како је то пустошење ишло код њих. Војска је аустроугарска потерала све српско становништво и сву стоку, запалила све српске куће, а све веће зграде и све цркве дигла динамитом у ваздух. Каже се, да је данас тако опустошен погранични појас земље – у ширини, отприлике, 10 километара. У јужној Далмацији, где је добар део становништва католичке вере, евакуација се обавила на други начин. Хтело се приказати да становништво само бежи испред Црногораца, па није дизано онако с војском. Али је запрећено – ако се одмах не исели, сва ће места бити бомбардована флотом. Кад су се лађе, одиста, помолиле, становништво се дигло и почело да лута према северу. Из Срема је пресељено у унутрашњост 20.000 српских становника. Кад се извршила ова евакуација Срема, Влада у Бечу је послала једног вишег чиновника, да, у аграрним књигама, спроведе пренос свих тамошњих некретнина у корист државе, које су, дотада, припадале Србима. Другим речима, сву ту земљу, држава не сматра као привремено евакуисану, него као конфисковану. Да се види до какве апсурдности може довести овакав поступак, спомињемо као пример догађај с једним Србином, аустријским војником из Срема. У борби је рањен. Добио је одсуство и дошао кући. У њој је нашао Мађара. Дознао је – оца су му обесили Аустро-Мађари, као издајника, његову матер протерали, два су му брата погинула на бојишту, а друга двојица још се боре за свог ’милостивог’ владара (аустријског)… Ако се суди само по овој случајно допрлој цифри, од 20.000 исељеника из Срема, може се, без претеривања, рећи да њихов целокупни број у источној Босни, Херцеговини и Далмацији, прелази 120.000 хиљада… Један далматински лист (’Права Црвена Хрватска’) пише како тамошњи исељеници из Боке которске лутају без игде ичега по целој земљи – све горе до Трста, само да се некако прехране… Ето, тако целе поворке ових невољних породица терају се или лутају саме од места до места, поцепани, гладни, сатрвени… По зимским путевима, они представљају цела племена – која просе… Милица Лаловић је успела да се врати дома у Згорје код Клиновика. Кад је дошла зима и глад, настаде страховита невоља. Хранила се, с децом, травом и корењем, козлоцом и липовом кором, али ни тога није било довољно. Деца су умирала у најтежим мукама; испадали су им нокти на рукама и ногама; отицали су као бршчићи и најзад су, у најљућем јаду, угризали једно друго. Тако је, преко зиме 1916, сиротој жени умрло петоро деце. И из других крајева су исто тако страшне вести о помору од глади…“
    Влада РС Крајине се нада да дипломатско-конзуларна представништва могу проверити ове историјске изворе и уверити се, да је Аустрија уништавала и српску и словенску културну баштину, а тиме и истину о европској прошлости и европској културној баштини.
    Влада РС Крајине у прогонству ће вам наставити достављање историјских података о аустријском злочину геноцида над Србима у 19. и 20. столећу и података о аустријском уништавању српске културне баштине, с надом да ће Влада Републике Аустрије наћи снаге – да се извини српском народу.
    Влада РС Крајине у прогонству користи и ову прилику, да дипломатско-конзуларним представништвима у Републици Србији понови изразе свог високог поштовања.

    ДИПЛОМАТСКО-КОНЗУЛАРНА
    ПРЕДСТАВНИШТВА У РЕПУБЛИЦИ СРБИЈИ

    Свиђа ми се