На редовној, 27. седници Групе експерата УН за географске називе, која почиње 10. августа, очекују се жарке дискусије. Реч није само о томе, што у раду групе учествује око 400 експерата из скоро 100 држава. Главно је то, што та питања спадају у категорију повећаног геополитичког ризика. Коментар посматрача Петра Искендерова.

10.08.2012. Глас Русије

Експерти-географи, историчари и лингвисти су углавном савладали тешку колонијалну баштину. Афричка или латиноамеричка топонимика више се не чини чиниоцем повећаног ризика. Међутим, место пређашних несугласица заузела су нова – ништа мање опасна. Најжучније дискусије се већ око 20 година воде на Балкану. Крвави распад Југославије оставио је за собом бројне међуетничке конфликтне чворове, најопаснији су од њих косовски и македонски. Сиуација око статуса Косова зашла је у међународно-правни ћорсокак. Србија одбије да призна самопроглашену независност своје покрајине, зато назива је у складу с Уставом Косовом и Метохијом. Метохија је историјски део Косова, где је од прастарог доба било усредсређено власништво СПЦ.

Разумљиво је да косовски сеператисти имају принципијелно другачији поглед на тај проблем, они издају своје наредбе географског својства – попут забране уласка личностима, код којих се у документима помиње Метохија. Ништа мање дискусије традиционално изазива учешће косовске делегације у међународним форумима. Последњих година лидери Србије, а чак и руководиоци ЕУ били су приморани да одустану од учешћа у акцијама, где је на столовима стајала таблица Република Косово. Између осталог, слични проблем је својевремено угрозио дискусије у Женеви, које су тек почеле, посвећене проблемима безбедности и Закавказју. Међутим, Русија и Грузија уз посредништво УН и ОЕБС успеле су да се договоре о некоришћењу таблица с државним симболима.

Иначе је Косово традиционална главобоља читаве светске заједнице. Међутим, спор о називу суседне Македоније је уствари конфликт између Скопја и Атине. Грчка категорично одбија да прихвати назив Македонија, сматрајући да су то претензије на сопствену историјску област са тим називом. Тај проблем је већ коштао Македонију 2009. године чланства у НАТО-у. Историјски супарник Атине – Анкара – признаје Републику Македонија под њеним уставним називом. Како сведочи искуство, такви проблеми при њиховој нерешенности могу да не само компликују међудржавне односе, већ и катализују националистичка и реваншистичка расположења. Иза спорова око топографије крију се сасвим конкретни геополитички интереси. Чак и обичан за већину Европејаца назив Јапанско море у Јужној Кореји се зове Источно море, сматрајући да јапанска топонимика садржи имперске претензије. Међутим, назив мореуза између Кореје и Јапана – Корејски не узнемирава Сеул.

Не треба очекивати од данашњих научних дискусија у седишту УН неке продоре, – истакао је у интервјуу Гласу Русије експерт Института славистике РАН Александар Карасјов.

Свакако, данашње разматрање требало би у принципу да буде покушај да се нађе решење, које би задовољавало и међународну јавност, и заинтересоване стране. Међутим, то је врло тежак задатак. У случају с Македонијом, као што се види, једна Грчка је у стању да се супротстави свим савезницима у НАТО-у, а постоећи у алијанси принцип консензуса у одлучивању не дозвољава Бриселу да игнорише мишлење Атине. Што се тиче статуса Косова, као и његове топонимике и других национално-државних атрибута, по том питању нема јединства ни у самој ЕУ.

Када су несугласице препрека за међудржавну сарадњу и регионалну интерграцију, историјска географија тешко да ће помоћи, јер је у првом плану политичка географија, зато државни лидери требало би да пожуре с њеним адекватним прихватањем.