Владари из сенке (15): Ново инфарктно доба

Проф. др Светозар Радишић

Амерички сенатор Денијел К. Инује, очигледно депримиран, рекао је веома смело: „Постоји једна тајна Влада која има своје ваздухопловне снаге, властиту морнарицу, изворе финансија и способност да своје планове спроводи слободно и без било чијег надзора – она се налази изван било каквог закона”. Подсетио је јавност на непогрешивог и свемоћног „великог брата” и на свет који сматра да су сви успеси, постигнућа, победе, научни проналасци, знање, мудрост и врлине потекли од њега и његове инспирације. Нико га није видео. Он је председник ОУН, лице на плакатима, скривени глас иза нишана и камера, режисер свега на телевизијским екранима…

Сви су мање-више сигурни да он неће умрети, а све је већа несигурност око тога кад је први пут „рођен”. Он је неприметан, невидљив, недодирљив, непрепознатљив. Када му с рачуна нестане новац, или када добије рачун с огромним износом за струју или му траже наплату невероватног броја искоришћених импулса, обичан смртник нема коме да се обрати. Он само зна да то нису учиниле вештачки насмешене шалтерске службенице, а директори су чувани и неухватљиви чиновници.

Систем електронске власти „великог брата”

Решење за смртника не постоји, али постоји документ с печатом који као да је сам Бог потписао. „Велики брат” је прво заменио златике за новац, затим новац за менице и чекове, па за електронске картице, а када их све повуче из оптицаја остаће само електронски подаци у рачинарима. Тада настаје ново инфарктно доба. Када на било који начин „нестану” елекронски подаци да је неко поседовао било коју своту новца и на екрану се појави „нула”, коме ће се пожалити оштећено лице? Како ће живети без ичега у имагинарном систему електронске власти који је већ осмислио свемоћни „велики брат”?

С друге стране, све је мање важно када је он настао. За све што се догађа у времену у којем нестаје и помисао на људску слободу, а све је израженија немоћ људи да савладају проблеме које су сами створили.

Људска похлепа је довољна за самоуништење планете. Управо због ње су Сједињене Америчке Државе, највећи загађивач Земље, неспремне да потпишу споразум из Кјота. Последице су погубне. Загађени су ваздух, вода и тло, а озонски омотач све мање штити Земљу од штетних зрачења. Проблем је у томе што то некоме одговара – најимућнијима. Они имају довољно новца да себе заштите и купе људе са свим што уз њих следује.

Не плаћају мегакапиталисти своје истомишљенике и послушнике, они их школовањем посвајају. Глуп(љ)е политичаре придобили су „шаком долара” за заговорнике атлантског глобализма.

Мали део међу њима чине „купљени мозгови”. Осталима није потребно да имају мозак. Сваки „боди гард” и већина полицијаца и професионалних војника прави су примери за то. Они надзиру оштрим погледима руљу не би ли у њој препознали неког ко би да (по)ремети све савршенији и складнији светски поредак. Само џелати су бољи симболи професионализма и бездушнији плаћеници. Сви чиновници „владара из сенке” потказали би рођеног брата за идеју „новог светског поретка”, у којем је природно да све буде под контролом, односно да ништа не измиче контроли. Није то чудно будући да, недовољно самостални и још више неспособни, издржавају своје породице заговарањем обећане будућности. Узгред, штитећи моћнике, верују да ће и сами уз њих доживети бољу будућност. Зато подсећају на рибице прикачене за ајкуле и китове.

,,Крстарећа демократија” у Србији

Ту бољу будућност, на планети одавно препуној страха од живота, чини мање хране, недостатак енергија, загађен животни простор, нарушена клима, ратови, појава најављене рептилске цивилизације, скорашњи долазак летећих тањира, Нефила, Антихриста, Христа… Глобалисти тврде да тако тужну будућност замишљају затуцани верници и све опаснији заговорници теорије завере, противници модерног доба, традиционалисти и националисти.

У приче о несигурној сутрашњици наднационални „системци” не верују и зато чувају своје „владаре из сенке”. Њима није проблем што је Србија после агресије атлантске „крстареће демократије” имала срушеним мостовима затрпане реке, а није имала мостове, и што Срби страхују да када поправе све мостове, реке неће бити њихове. Они не верују да нема довољно хране због тога што су мегакапиталисти приграбили сав новац себи. Не верују да су „богаташи” имућни пре свега због тога што су искористили индустријску револуцију, а да су, при том, производњом загадили планету, јер би и они, када би им се указала прилика, и сами исто чинили. Увек су на страни моћнијих. Не верују да ратове изазивају они који освајају туђе просторе и присвајају туђе тековине. Мисле да су агресори изазвани примитивним понашањем жртве. У њиховом свету нема ничег од наведених пошасти. Не верују у Бога, а самим тим ни у Антихриста, ни у Христа. Највише им сметају људи који препознају зло у себи и, по аналогији, у савременим, обезбоженим владарима.

(Сутра: Глобална мрежа обавештајних пипака)

Како до књиге

Књига ,,Нестанак великог брата 2012. “ може се набавити у књижари Медија центра ,,Одбрана” (Васина 22, Београд), или наручити путем телeфона: 062 448 965.