О повратку избеглих Срба у Хрватску одавно се више озбиљно и не говори, али о брисању и трагова о њима у Хрватској се и данас озбиљно и перфидно ради. Примера за то је на претек. Међу најактуелнијима је свакако онај да се мења Закон о пребивалишту, који ће избеглим Србима ускратити и ту последњу везу са родним огњиштем.

18. 06. 2012. М. Рокнић – Вести

Хрватски МУП већ је на својим интернетским страницама објавио предлог тих промена који би требало ускоро да дођу на владу и Сабор, а полиција је пожурила да тај „будући“ закон примени на Србима. Сведочи нам о томе Станица Бакић, из Перне, на Кордуну, коју је полиција посетила ових дана.

********
По садашњем закону

Из сисачко мославачке полицијске управе „Вестима“ је потврђено да се „ради усклађивања евиденције пребивалишта са стварним стањем“, а на основу упутстава МУП-а „проводе теренске провере за оне особе за које се оправдано сумња да не живе на пријављеној адреси пребивалишта“.

Портпарол Ива Дворски наводи да уколико се утврди да нека особа не живи на пријављеној адреси полиција покреће управни поступак ради брисања особе из евиденције пребивалишта. Она је додала да се брисање спроводи по садашњем закону, а не по предлогу закона о боравишту који још није ступио на снагу.

Без санкција?

– Особе које су пријављене, а не живе на тој адреси, могу и саме да изврше ођаву пребивалишта, било у полицијској станици или конзулату РХ. Није тачно, као што многи мисле, да брисањем из евиденције пребивалишта губе хрватско држављанство – објашњава Ива Дворски.

Она демантује да ће особе које се не ођаве у року који им наводе неки полицијски службеници, трпети санкције.
******

Дошли су, прича она, са неком великом књигом из које су прочитали име њене ћерке Драгице.

– Је ли ово кућа Драгице Бакић – пита полицајац.
– Јесте – одговори Станица.
– А где је она?
– У Београду.
– Поручите јој, бако, да у року од десет дана ођави пребивалиште у Перни или ће бити кажњена и брисана из евиденције – препричава нам Станица свој разговор са полицијом.

У полицији у Вргинмосту, односно Гвозду, како је тај градић преименован после Олује, нисмо могли да сазнамо детаље о тој полицијској акцији, јер нам је начелник, када је чуо шта нас занима, само спустио слушалицу.

У правној држави сасвим је разумљиво да полиција спроводи законе, али да их пише и примењује и пре него их усвоји парламент, то је могуће само у Хрватској. И само кад је о Србима реч.

Истине ради, сличне промене поменутог закона покушала је пре две године да спроведе бивша хрватска влада, али због противљења католичке цркве и других утицајних кругова, не због Срба већ Хрвата из БиХ, који би морали да се одрекну једног пребивалишта, тада је закон повучен из процедуре.

Очито страхујући да сличну судбину не доживи и сада, полиција је кренула да га тестира на Србима, док је још у јавној расправи.

Управо се тога плаше и у невладиној организацији ГОНГ, чији извршни директор Драган Зелић, у изјави за „Вести“, каже да је оправдан страх од селективне примене закона, односно да ће полиција дозирати строгоћу и неке лакше брисати из евиденције о пребивалишту.

Превентивна примена закона, док је још на јавној расправи, даје за право страховањима у ГОНГ-у. Под изговором сређивања пописа бирача, што им нико разуман не може приговорити, јер по важећем у Хрватској има више бирача него становника, чини се да ће власти у Загребу успети једино средити питање Срба, јер Хрвати из БиХ имају моћне заштитнике и они ће и по закону и без њега задржати свој досадашњи положај у Хрватској.
А чишћење Срба и физичко и папирнато у Хрватској је увек било покривено законом. Само понекад, као у овом случају, пракса би ишла испред закона. Прво се Срби бришу, а накнадно ће се то озаконити.

Па нек се онда неко у Београду усуди да каже да су Вуковар, Книн, Вргинмост, Кореница, Грачац, Доњи Лапац, Пакрац… и српски. Чиме ће то доказати, грунтовницом, пребивалиштем, гробљима, споменицима… Све се то полако брише по закону.