Ћирилица

Драгољуб Збиљић: НАРОДУ УКАЗ О ЋИРИЛИЦИ, САНУ И МАТИЦИ НАРЕДБА…


 

НАРОДУ УКАЗ О ЋИРИЛИЦИ,

 САНУ И МАТИЦИ НАРЕДБА

 

Пише: Драгољуб Збиљић

 

Свечано писмо председнику Србије Томиславу Николићу после подношења Заклетве о прихватаања дужности прдседника и свечаног озваничења државничке улоге. – Спроведите најпре оно што је најлакше спровести (српско писмо свуда у Србији у српском језику) да бисмо на том успеху низали полако нове, теже успехе! Зато народу донесите први указ о ћирилици свуда у језику Срба, а за САНУ и Матицу српску прву наредбу да у Правопису и струци једини у свету не настављају игранку с двоазбвучјем само за српски народ и српски језик

 

         Поштовани председниче Србије Томиславе Николићу, после Вашег званичног полагања заклетве о прихватању дужности председника Србије  31. маја у Скупштини Србије – ове већ увелико ојађене државе и у заблудама деценијама држаног српског народа нарочито, али и националних мањина у неким важним областима живота, подсећамо Вас да сте честито обећали да ћете поштовати Устав наше Србије. А то једино значи да ћете се понашати у складу с правима свога народа и националних мањина.

         Сигурни смо да Ви данас први знате (честитамо на неспорној факултетској дипломи) да је Устав Републике Србије већински на демокарски начин изгласан на референдуму целога народа 2006. године (пре више од пет година), али се власти у Србији тога устава у Члану 10. још не држе ни у 10 одсто случајева у јавности. Ни претходни председник Србије, ни Влада, ни министатсрва просвете и културе још се нису сетили да се оно што народ већински одлучи мора да се  спроводи, поготово тамо где је то лако (у)чинити, чак и бесплатно. А сасвим сигурно могуће је спровести оно што се спроводи у целом свету као исправно. У свакој појединачној држави Евеопе и целог света практикује се и спроводи писање једног језика у једном народу једним писмом, јер су у целом свету два писма незамислива баш као војска и паравојска у једној држави. У држави Србији, напротив пракси у целој Европи и целом свету, завладало је, насилним поступцима политике и лажне језичке науке сербокроатистике, неспроводиво до краја правило по коме је само српском народу у целој бившој Југославији наметнуто, поред његовог писма, и латиничко параписмо које није никада био нормалан српски избор (осим под окупацијама), него је то друго, латиничко писмо насилно наметнуто најпре Србима католицима, па онда и свим православцима преко само за Србе уведеног лажног „богатства двоазбучја“ и тобожње само „српске привилегије на два писма“, тј, на смишљено од комуниста и лажних лингвиста на Новосадском договору (1954) наметање и Србима  православцима туђег писма преко насиља и ширења заблуда да само Србима требају два писма у свакодневном писању свога (једног, наравно) језика – српског који је дуго лажно зван – „српскохрватски“ да би Срби изгубили сувереност не само на своје писмо ћирилицу него и на име свог језика (који се пре тога вековима звао српски).

 

Не жалимо што нисмо позвани..

 

         Ми смо у Удружењу „Ћирилица“ прилично били изненађени што се нису организатори сетили да на Вашу свечаност позову и борце за ћирилицу. Та борба траје, практично, непрекидно после накарадног, још непоништеног само код Срба, Новосаадског договора (договор 1954. године о замени савршене ћирилице мање савршеном за српски језик латиницом преко увођења Србима алтернативног, туђег им писма), а били смо, свакако, задовољни што су на инаугурацију (ми то зовемо српски – свечано озваничење Вашег председниковања) били позвани и они који су краће од нас водили борбу – Удружења учесника ратова 1912-1918. Наша борба за ћирилицу траје и много дуже. С мањим прекидима у време светских крвавих ратова, наши претходници боре се за очување ћирилице око хиљаду година, а ми у „Ћирилици“, ево, непрекидно после 2001. године. А која је борба била крвавија, тешко је рећи. За ћирилицу су много пута у нас убијани и Срби и њихови попови и други часни људи (на пример, нарочито у НДХ где је ћирилица била забрањена Законском одредбом о забрани ћирилице, 1941; недолазак хрватског председника на нашу свечаност можда се догодио и због стварне потребе да се Србима низвини макар за ту забрану ћирилице) . Када би се тачно избројало, питње је чија би бројка у убијањима претегла да ли она за слободу земље или ова за сувереност ћирилице код Срба.

         Но, није нам превише жао што се организатори свечаности нису нас сетили. Нама је увек било важније да народ поврати своје право на ћирилицу, а признања ћемо онда сви добити јад вратимо у српски језик свуда своје писмо, па ни ми нећемо бити у томе заједничком добитку изузетак.

 

Не предајте се лажним стручњацима…

 

         Надамо се да Ваша висока (факултетска, сада потпуно неспорна) титула неће дозволити да Вас из Матице српске и САНУ и даље обмањују како ми треба да задржимо оба писма у српском језику, јер није могуће да једино Срби успеју у томе. Зато нам се све више и данас затире ћирилица. Два писма нису успели у свом појединачном језику да оживе други народи, па ни онолики Руси, ни онолики, рецимо, Американци ни било који други народи. Нити су они имали толико „паметне“ лингвисте – стручњаке за језик и писмо – да уводе алтернативно, паралелно писмо – параписмо у своје језике, за своје народе.

         Надамо се да неће и Вас лажни стручњаци убедити како је паметно задржати два писма само за српски народ и његов језик, јер је „добро знати два писма“. И најниже образовани (они који се уче на недељним течајевима) знају да је, наравно, добро све и свашта знати и умети, па и знати више језика и њихових писама, али да није добро имати војску и паравосјку у држави, нити ј могуће неговати и писмо и параписмо у свом језику, јер су то незамисливе категорије у свету. Свуда у Европи и широм Земљине кугле зна се да су два писма, као две војске, једно другоме супротстављена и да се никада не могу истовремено трајно употребљавати баш као што нико државу не ослобађа својом војском и паравојском. Паравојска се свуда укида по међународној обавези.

         Ми Срби предуго смо се бавили неодрживошћу (да баш не кажемо глупошћу) и сада је важно да се свака неприродна неодрживост сасеца као свака неостваривост, утопија. Кад би два писма за један народ и један његов језик била богатство, то први Американци као богатство не би пропустили да уведу.

         Ви сте, председниче Томиславе Николићу, већ урадили нешто што нико није код Срба још учинио – оставили сте се партијских обавеза, јер сте схватили да није добро, јер није могуће, бити добар и партијски и државни вођа. Први сте се тога сетили и свака Вам част!

         Сетите се први и да се устав мора заиста спроводити, а не само изгласавати на референдуму. Зато, за почетак, свога рада донесите оно што је најлакше оствартити, па да на том лаком успеху нижемо нове, нтеже успехе.

 

Указ о ћирилици народу,

наредба САНУ и Матици да се неуставно

не играју више с двоазбучјем!

 

         Зато, донесите најпре указ народу, а за САНУ и Матицу српску хитно наредбу да се уважава потпуно јасан и сасвим усклађен са целим светом Члан 10. Устава Србије који је вратио Србима и српском језику ћириличко једноазбучје, али су најпре лажни стручњаци за језик и писмо у Српској академији нуака и уметности и у Матици српској извргли руглу уставну одредбу  у Матичином Правопису српскога језика(1993, 2010), па само Србима неуставно оставили неодрживо – и уставно (ћириличко) писмо – и неодрживо неуставно параписмо (латиничко). Они и даље цео народ и кроз школство неуставно и наопако комунистичи уче и обмањују да је добро имати два писма, а сваки необразован човек, кад мало размисдли, зна да је добро знати да се користите и стотинама језика и њихових писама, али да нико свој језик не пише свакодневно двама писмима. А шта тек рећи за оне који нас уче лажно како нам је немогуће да се у свом језику служиимо ћириличким једноазбучјем!?

         Верујемо да знате да су и многи старни стручњаци проучавали, схватили и доказали да је српска ћирилица за српски језик најбоље, најподесније и насавршеније писмо на свету.

         Срећно Вам и дуговечно вођство у Србији, али само ако се стварно будете и у ћирилици српскога језика и у свему другом држали Устава свога народа и свих мањина, наравно, кад је реч и о њиховом језику и њиховим писмима тамо где је то по највишем међународном праву.

            (11. јун 2012)