Задужбинари + Св. Владика Николаj+

…Ако си прави Србин, мораш бити задужбинар. Помисли, дакле, шта си до сада учинио за душу своју, и пожури да учиниш што највише можеш, јер је душа виша од свега. Ако не можеш подићи цркву, можеш оправити чесму, посадити дрво украј пута, и гладнога нахранити, жеднога напојити, кандила у цркви запалити, или поклонити се светим ћивотима по нашим светим манастирима. Има сто начина да постанеш задужбинар. Изабери који хоћеш и можеш.

+++

30.05.2012. Катакомба изнад манастира Вазнесење

После страшне вазнесењске ноћи изнад манастира Вазнесење који је под опсадом, свиће ВАЗНЕСЕЊСКА ЗОРА која извире из срца светосавског народа

 +++

+ Кључно је питање овде – ко се “одриче Српске Цркве и њене јерархије”?
Сложићемо се да онај ко се одриче СПЦ и њене јерархије, МА КО ТО БИО! треба да напусти манастире који припадају СПЦ.
Да ли се одричу СПЦ и њене јерархије монахиње које ни најмање слово нису промениле у досадашњем богослужењу (а мати Јелена је у манастиру од своје 14. године, тј. скоро цео свој век) или се одричу СПЦ они којима је та доследност мати Јелене и сестринства одједном почела да смета? Због чега би им сметало ово најнормалније понашање српских монахиња које је за сваку похвалу и углед ако не због тога што су се они САМИ, уводећи новине у богослужењима, насупрот одлука Светог Сабора СПЦ, одрекли СПЦ и њене јерархије! Ако судимо право – ни по бабу ни по стричевима – не гледајући на позиције оних који чине безакоње, јасно ће нам бити ко треба да изађе из манастира СПЦ. (Мирјана)

+ СПЦ-е се одричу они који спроводе директиве Ватикана коме су дужни противуслугу, те чине непочинства против своје „рођене“ браће и по Богу и по роду, и по вери коју они добровољно али и по морању кваре. „Риба смрди од главе“, па тако и у случају прогона Православља, највише се у кварежу истичу они који су претпостављени и који издају наредбе својим чанколизцима, да извршавају њихова недела. * Монахиње из манастира Вазнесења нису се одрекле СПЦ-е, већ су се одрекле пута којим поједини епископи воде у јерес, у „свејерес“, јер желе да иду путем Православља – путем спасења. (Лазар Секулић)

+ Не могу правити раскол они који су на путу на којем су били сви до скора…исто учили и радили, проповедали… И они који су остали у ИСТИНИ су се борили изнутра, у СПЦ колико им је Господ дозволио, али када су, као Владика Артемије и Мати Јелена, и многи други, схватили да се то не може исправити они су се склонили: јер 33. правило Лаодикијског Сабора је јасно „с јеретицима и расколницима не сме се заједно молити“! (Биљана Диковић)

+Брате Д., те сестре нису на Косову и Метохији, него у Овчару, код Чачка, а одлучиле да због новотарења и црквенорушилачких реформи прекину молитвено општење са својим епископом жичким и пређу под омофор вл. Артемија. Ти што Вас савјетују да се не мијешате у “црквене сукобе“ баш Вас добро и “православно“ савјетују. То би било као да вас неко савјетује: види, они ће теби да убризгају цијанкалијум у артерију, али, не мијешај се ти у то, није то страшно. Како да се не мијешамо кад је вјера у питању, како да остејемо по страни кад се кваре отачки закони, кад се квари свето Предање, када сецирају свету Литургију као да је нека жаба на хистопатологији, када ваде срце из груди Цркве, а вичу да тако треба! Проблем је што ти што тако говоре себе и не сматрају за Цркву (јер, побогу, црква су попови и калуђери, а народ само посматрач у представи), а и већина народа, нажалост, себе сматра нешто издвојено из Цркве, која је, по њиховом, само црквена јерархија. Када схватимо да смо сви ми Црква уз, наравно, дужно поштовање јерархије и уз православни епископат као кичмену основицу црквеног реда и дисциплине, почећемо и више да се питамо шта нам се то дешава. А лијек је, уз, наравно, свенародно истрајавање и ревност за чистоту православља, повратак самом том православљу, свенародно покајање и молитвени вапај ка Господу. (Ксенофонт Дечанац)

+ Ето као у једном дану душе заслуже да се вазнесу у небеса, наше сестре у вери и у страдању знају пут свој и није им тешка ни једна мука којој су изложене…и нека Им Господ подари снаге да у свем том свом страдању издрже и да нам свима покажу како се за Христа Бога и за вечну славу бори …..хвала Вам и бесконачни наклон пред мукама Вашим …..Данас се осећам јачим него што сам јуче био……..јер сте ми опет и опет показале како се за Господа и за вечност бори и страда…….ХВАЛА ВАМ! (Саша Касаловић)

+ “… Што се тиче оних који због неке јереси, осуђене од Светих сабора, прекину јединство са својим председавајућим, тј. зато што он јавно проповеда јерес и откривене главе је објављује у Цркви – такве особе не само да не подлежу казни по канонима што су се оградили од јединства са такозваним епископом пре синодске одлуке, већ заслужују и достојну част међу православним. Јер нису епископа, већ лажног епископа и лажног учитеља осудили и они нису поцепали црквено јединство расколом, већ су се озбиљно и трезвено трудили да избаве цркву од шизме и раскола.”
(15. правило Светог константинопољског (двократног) сабора)

Напомињем да се Патријарх Иринеј јавно декларисао као екумениста – а да је екуменизам, будући да представља збир јереси – свејерес, осуђен на Светим саборима јер су на њима осуђене све јереси од којих је сачињен (без обзира на новији назив те свејереси). (Косовка)