Бранко Станић

У ЗАГРЉАЈУ МИЛОСРДНОГ АНЂЕЛА (19)

Невоља нас Срба је што се свакој генерацији догоди нешто што будуће не смеју да забораве. И у тој, све удаљенијој, 1999. години догодило се нешто што исто тако не сме да се заборави, или мора да остане у сећању. Свеједно шта, ал’ изађе на исто. Била је то година, пред само пролеће, када су се на остатак осакаћене и онемоћале Југославије удружено обрушиле највеће силе света. Недељама су систематски са неба истресали на хиљаде тона челика у разним експлозивним облицима. Потресала се Србија и Црна Гора, заједнички, по ко зна који пут.

Управо о томе, шта још не сме да се заборави, говори овај дневник, који није ни писан с намером да буде дневник, већ је настао из сасвим других побуда.

Када је почело бомбардовање моја колегиница слала је поруке са мог рачунара својој сестри, која је са супругом и децом у то време била у Боцвани, на југу Африке. Било су јако забринути због ствари које су нам се дешавале, а удаљеност је још више појачавала њихову бригу. И како колегиница није увек била у могућности да долази и јавља се ја сам повремено почео, иако нисам познавао ни њену сестру, а ни зета, да им пишем шта се дешава у нашем крају, у Србији, у Југославији… Касније сам писао све више и тако су настали ови записи који су заправо сведочанство о „милосрђу“ нових кројача света.

Недеља, 6. јун 1999. године

На крају најдужег дана

На данашњи дан пре тачно 55 година извршена је инвазија на Нормандију.

Први дан без узбуна и бомбардовања.

Струја на рате.

Студенти се враћају кући.

Сунчано и топло.

Тачно у 1 час и 14 минута по поноћи сирене огласише ваздушну опасност, али ово почиње понедељак, недеља је прошла. Ево и у Београду је почела опасност, у 1 и 19. Студио Б је истакао знак: ВАЗДУШНА ОПАСНОСТ. По томе знамо да је у Београду узбуна.

Студио Б у 2 часа јавља да је у Београду, Крагујевцу, Нишу, Шапцу, … ваздушна опасност. Косово је на мети било и пре поноћи. У Београду је ПВО дејствовала по беспилотним летилицама.

– Никада нисмо рекли да ћемо разоружати тзв. ОВК, већ да ћемо је само демилитаризовати! – изјавио је један амерички генерал. Била је то последња вест Студио Б.

Шта ли му то значи, да им укину само име ОВК, а оставе оружје?

У надлежности УН

Понедељак, 7. јун 1999. године

– Добро је што ће све ово прећи у надлежност Уједињених нација. – каже јуче мој колега Рака.

– Да ти прочитам шта пишу данашње Новости (6. јун 1999. страна 9). Слушај само:

“Генерални секретар УН Кофи Анан је у петак увече изјавио да се интезивно ради на припремама за доношење Резолуције Савета безбедности о Косову. Њоме треба да се дефинише мандат мировних снага за Космет, а такође и привремена цивилна управа за ту српску покрајину.

Не би се, међутим рекло да се Вашингтону у томе уопште жури. Исто тако као што је кренуо у агресију против Југославије мимо Савета безбедности и УН, Клинтон сматра да му сада светска организација није потребна ни за мировну операцију на Балкану.

Да ли је НАТО-у сада уопште потребна резолуција Савета безбедности за распоред мировних трупа на Косову? – питали су новинари Рубина.

Није, одговорио је он. Ми зато и кажемо да поздрављамо доношење резолуције Савета безбедности, да је то пожељно, али са наше тачке гледишта, то није нужан предуслов.

Па, зашто онда да је Савет уопште и доноси? – инсистирали су новинари.

Ако неке друге земље, одговорио је Рубин, желе да је имају и ако мисле да је то корисно и важно, нека се донесе.

У правом стилу изворне америчке ароганције.”

– Овде је сваки коментар сувишан! – рекох кад прочитах чланак.

Рака је само ћутао, што би рекли, остао је без текста.

А да видите један НАТО летак бачен из авиона:

Чик погодите о чему вам то Милошевић не говори

Милошевић се користи лажима.

Он цензурише ваше медије и ућуткује сваку критику.

Упркос томе, све више српских вођа и грађана почињу да увиђају истину и да је отворено изричу.

Сваким даном настављања погрома, масовних убистава, систематског силовања, присилне евакуације и осталих грозота на Косову и Метохији.

Милошевић се коцка са политичком и економском будућношћу Србије. Његова политика вам разара земљу и држи вас изолованим од светске заједнице.

Ево још једног:

Рат и жртвовање за тебе

Добра пара за њега, његову породицу и његове пајташе (Слика Милошевића је на левој страни)

Привреда Србије је осакаћена; Њена ратна машина је под ударом. Али кроз све то, Милошевић, његова фамилија и његов ужи круг су намлатили милионе. Строга контрола државних монопола је остварила Милошевићу незаконито финансијско царство на рачун оних које он каже да брани.

Његов син Марко чека завршетак рата у удобности. Он не служи у војсци као што обични Срби то морају да чине … он чак не мора да седи у својој сопственој земљи и ризикује свој живот. Док се ваши синови и мужеви боре, Марко Милошевић иде на журке у Београду или се сунча породично.

Милошевићев непотизам, фаворитизам, деловање кришомице и геноцид на Косову су исцрпели привредна богатства Србије и увукли земљу у рат са целим светом.

Зар је могуће да истински желите таквог вођу?