Пише: Миодраг Новаковић 15 јануар 2010

УЛТИМАТУМ – КОЈИ ПО КАРАКТЕРУ НИЈЕ БИО РАЗЛИЧИТ ОД АУСТРО-УГАРСКОГ ИЗ 1914

У јулу 2006 америчка Влада је посредством америчке амбасаде у Београду упутила влади Србије, на чијем је челу тада био Војислав Коштуница, ултиматум(пропозал) у виду „захтева“ у 11 тачки. Тај документ (под ознаком тајности и кодиран као: „06BELGRADE1681“) је наложио српској влади 11 прецизно зацртаних задатака везаних за сарадњу са Хашким трибуналом и „ловом“ на преостале „капиталне хашке бегунце“. Задатке које ће, по америчкој влади, српска држава морати да испуни, или…

…Тај документ наравно није отворено прецизирао каквим ће то санкцијама, или последицама Србија бити изложена ако безусловно не прихвати овај „дипломатски“ ултиматум, али је већ у само документу наговештено да ће то „отежати“  српске „евроинтеграције“ и улазак(!?) у НАТО; Да би много конкретније претње и уцене наставиле да засипају Србију све до садашњег времена, попримајућу нове димензије- да би евентуално у спектар уцена било укључено: признање независности илегалне државе Косово, „продаја“ српских интереса у Републици Српској, аутономизација Санџака, Прешевске котлине и вероватно још неких других региона, и коначно „конфедерализација“ и ампутација Војводине!

Овај понижавајући ултиматум највеће светске силе Америке, који је истовремено представљао грубо мешање у унутрашње послове независне и слободне државе Србије, је тадашњи председник српске владе Др В. Коштуница категорично „одбацио“, и то под свих једанаест тачака(према овом америчком документу- Коштуница је тада директно рекао Секретару америчке амбасаде Фрајду да Србији „није потребан такав пропозал“)!

Овде треба напоменути да овај политичко-дипломатски ултиматум од стране данашње највеће светске силе Америке, по карактеру није био много различит од ултиматума Србији 1914, који је тадашњој Краљевини Србији био упућен од стране друге велике светске силе у то време- АустроУгарске Царевине.

Наравно последице и методологија ова два ултиматума су различите, као и што су данашње политичко-историјске околности друкчије. Овај најновији „дипломатски“ ултиматум је уследио свега седам година након „рамбујевског“ ултиматума,  за који знамо да је резултирао у илегални рат Америке и НАТО алијансе против наше отаџбине, резултирајући у анексију Косова и Метохије од стране Западних агресора, уз претходно бестијално разарање наше отаџбине, и врло методично уништавање српске економске инфраструктуре- „припремајући нас“ тако за пљачку наших националних ресурса од стране предаторских западних корпорација, а све уз помоћ петоколонашке структуре, уграђене у данашњи „српски“ државно-политички апаратус.

Из тог разлога, овај најновији „дипломатски“ ултиматум није било потребно поткрепљивати претњом нове оружане интервенције, јер је садашња Србија већ под „делегираном“ НАТО окупацијом, коју веома ефикасно спроводи Тадићев прозападни марионетски „српски“ режим .

Наравно да овде није потребно много објашњавати, да Др Коштуница, који је већ претходно био етикетиран од стране Запада као „тврдокорни националиста“, и нарочито након овог отвореног „забадања прста у око“ највећој светској сили (ми данас знамо да је он тада изабрао једину часну опцију)- је на тај начин постао отворена претња Западним интересима у Србији, и управо су му се због тога „десили избори“ на којима је изгубио против „западног протежеа“  Бориса Тадића.

Америка је у овом „случају“, као и 5-ог Октобра 99-те када је „припомогла“ Зорана Ђинђића да дође на власт- И овај пут стала „свим средствима“ иза свог протежеа Тадића, осигуравајући му тако сигурну победу на изборима.

Овде је свакако сувишно напоменути, да је наш „про-српски“ председник Тадић по преузимању контроле над српско државом безусловно прихватио овај понижавајући ултиматум, предано испуњавајући свих једанаест тачка, да би потом отишао чак и „корак даље“…

Но сада се вратимо на опис и анализу тог срамног документа:

ЉАЈИЋ И ДУЛИЋ ЦИНКАРЕ КОШТУНИЦУ АМЕРИКАНЦИМА

ПРОПОЗАЛ 1:

Од Коштунице се захтевало да се обрати јавности са захтевом за хапшење Ратка Младића, као и да то хапшење прогласи приоритетом, а све државне службенике који се не залажу енергично на том задатку- отпусти са посла. Такође у овој тачки се захтевало да са јавно објави „цинкарошка“ телефонска линија у циљу откривања и хапшења „хашких бегунаца“!?

-Коштуница је одбацио ову тачку, наглашавајући принцип реципротитета и наводећи пример ратног злочинца из БиХ муслиманског генерала Дудаковића, чији су злочини били документовани, а он сам и даље безбедно смештен у Сарајеву на дохвату муслиманских власти и НАТО трупа, где наставља да живи неузнемираван.

-Супротно, Тадић је по доласку на власт испунио ову тачку америчког „пропозала“  у свим детаљима!

Оно што овде  мора да се напомене, а што произилази из овог документа, јесте то да су Тадићеви чланови владе Љајић и Дулић, који у то време нису излазили из америчке и других западних амбасада, тајно цинкарили Коштуницу американцима- који су то у овом документу описали следећим речима: „По мишљењу Љајића и заменика председника владе Дулића- Марковића, нити су председник владе (Коштуница), нити влада начиниле значајан напор да испуне наш први пропозал.“

ПРОПОЗАЛ 2:

Да Коштуница заједно са министром унутрашњих послова Јоцићем изда ЈАВНО наређење свим снагама безбедности у целој Србији да морају да користе пуне ресурсе да би ухапсили Младића.

-Коштуница одбио и овај пропозал.

-Тадић извршио америчко наређење!

СТРАНЕ СЛУЖБЕ УЗ БЛАГОСЛОВ ТАДИЋА КОНТРОЛИШУ СРПСКЕ СЛУЖБЕ!

ПРОПОЗАЛ 3:

Српске снаге безбедности да организују ефикасан прогон хашких бегунаца у сарадњи са Маршалском службом САД.

-Коштуница одбацио и овај пропозал.

-Тадић не само да је прихватио и извршио, него је САД Маршалском сервису и ФБИ-ају омогућио скоро неограничен приступ инсталацијама српске државне и војне безбедности!

Као што је познато из друге дипломатске депеше америчке амбасаде, под ознаком „08BELGRADE1097“: Својевремено је Тадићев шеф БИА-е Вукадиновић у оквиру дирекције БИА-е отворио канцеларију „Америчког специјалног асистента“ из Америчке амбасаде;

Дакле уместо да наша врхунска служба безбедности контролише страна шпијунска дипломатско-конзуларна представништва, што јој је посао (бар „на папиру“)- страна дипломатско-конзуларна представништва контролишу наше тајне службе, и то јавно и уз благослов „наше“ владе.

ПРОПОЗАЛ 4:

Од Коштунице се захтева да у тајности изврши притисак на Српску православну цркву да јавно изрази подршку цинкарењу и хапшењу Младића.

-Коштуница је наравно одбацио и овај пропозал.

-За Тадића не постоје докази да је вршио такав тајни притисак, али је индикативно да се СПЦ, након његовог доласка на власт, у пар прилика (стидљиво и уопштено) изјаснила по том питању- нормално водећи рачуна да се не компромитује по том национално осетљивом питању. Овде постоји вероватноћа да је то учињено самоиницијативно, у духу наговешетних црквених „евро-ватиканских“ интеграција.

АМЕРИКАНЦИ ЗАХТЕВАЈУ СРПСКЕ ГЛАВЕ НА ПОСЛУЖАВНИКУ

ПРОПОЗАЛ 5:

Ово је један од најсрамнијих пропозала, и у њему се захтева да председник Српске владе и председник Тадић, заједно са Српском војном обавештајном службом и Српским ратним саветом „дођу на ноге“ Америчком амбасадору и „пробраним“амбасадорима из НАТО земаља, у склопу „редовних брифинга“, и том приликом им предају спискове са свим лицима за које сумњају да су повезани са Младићем!?

Овде се поставља питања, која је сврха оваквог цинкарења на највишем државном нивоу. Да ли ће те невине српске грађане, у сред земље Србије почети ускоро да лове америчке и друге НАТО тајне службе, и можда ликвидирају на лицу места, или киднапују- као што то већ чине деценијама широм ЛатиноАмерике и Блиског Истока?

-Наравно Коштуница је одбацио и овај пропозал.

-Тадић га прихватио „оберучке“!

ПРОПОЗАЛ 6:

Овај пропозал је само модификована варијанта претходног, и у њему се захтева од министра правде Стојковића, да по америчком налогу, користећи се налазима такозване „комисије о истини о Сребреници“, отвори истрагу против свих потенцијалних помагача генерала Младића. Овде се очекује од министра Стојковића да састави детаљну листу тих невиних српских грађана, и то по налогу две стране државе САД и БиХ, и вероватно да им ту листу проследи.

-Америчка амбасада овде наводи, да Стојковић не само да није извршио њихово „наређење“, већ да је учинио „све супротно“…

-Наравно, Тадић извршио безусловно!

„СРПСКИ“ СПИСКОВИ ЗА ХАПШЕЊЕ СЕ ПРАВЕ У АМЕРИЧКОЈ АМБАСАДИ

ПРОПОЗАЛ 7:

Овде се „наређује“ српској влади да се сви они за које се сумња да подржавају Младића, или да можда знају где се налази, под хитно ухапсе, и ту америчка амбасада чини додатано скандалозно  мешање у унутрашње послове Србије, правећи свој  списак хапшења најугледнијих српских родољуба, између осталих на том америчком списку су се нашли: шеф војне обавештајне службе Аца Томић, начелник генералштаба Крга и Младићев син Дарко- Захтевајући да се ови српски родољуби и невини грађани Србије (невини су све док им се пред судом не докаже кривица- тако је бар на демократском западу) не само приведу на саслушање, већ и задрже у затвору на неодређено време.

Овде поново сазнајемо, да Љајић неуморно наставња да цинкари свој српске колеге американцима, како се то у документу дословце наводи: „Љајић нам је рекао да је то било планирано још пре осам седмица, али се никада није десило. За Томића знамо да је близак са Коштуницом, и то у времену када је Томић штитио Младића у Србији.“

-Коштуница одбацио;

-Тадић прихватио!

ПРОПОЗАЛ 8:

Од Коштунице се захтева да „наметне“ Српској Народној Скупштини нови закон, по америчком „укусу“, којим ће се увести драконске казне укључујући и велике новчане казне, за сваког ко на било који начин помаже хашким бегунцима.

Да ли је овде потребан бољи доказ о грубом мешању САД у унутрашње ствари наше државе. Они нам овде чак „пишу“ специфичне драконске и диктаторске законе!

-Наравно да је Коштуница одбацио и овај насилнички пропозал.

-И наравно да је Тадић исти безусловно прихватио, намећући не само овај диктаторски закон, већ и низ других, попут Закона о информисању, Закона о прислушкивању и праћењу телекомуникација итд!

КОШТУНИЦА ПО ПИТАЊУ СРЕБРЕНИЧКЕ РЕЗОЛУЦИЈЕ ИНСИСТИРА НА РЕЦИПРОТИТЕТУ

ПРОПОЗАЛ 9:

У овом пропозалу се захтева од српске владе да направи за јавност специјалан „рапорт“  о генералу Младићу, у коме ће се детаљно описати његови наводни ратни злочини.

Потом закључују да Коштуница није ништа урадио по том питању, и да је чак уочи десетогодишњице Сребреничког масакра 2005, блокирао резолуцију којом је Србија требала да осуди наводне српске злочине на том локалитету. У документу се такође наводи да се приликом одбацивања такве резолуције господин Коштуница водио принципом реципротитета, и да је захтевао да се пре „само-инкримисања“ Србије, такве сличне резолуције донесу у суседним „државама“ које би такође осудиле ратне злочине према Србима.

Овде поново у овом документу откривамо да је „амерички доушник“ Љајић изјавио особљу америчке амбасаде да је он планирао да нелегално „процури“ информацију српским медијима о детаљима Младићевих наводних злочина и његовом наводном ратном профитерству (како су све то американци „сугерисали“), али да се из „неких разлога“ то није десило. Не верујем да је овде Љајић имао петљу да Младићевој часној војничкој каријери прикачи лажне оптужбе ратног профитерства, знајући како би такво блаћење славног српског војсковође било примљено код већине српских грађана!

-Тадић је наравно и овај амерички „пропозал“ прихватио и испунио са „усхићењем“!

ПРОПОЗАЛ 10:

Ова тачка захтева од Коштунице да формира специјалну здружену агенцију за ратне злочине  на челу са специјалним тужиоцем за ратне злочине Србије, која ће се само и једино бавити ловом на Младића, да би овде американци посебно подвукли да сви чланови те групе морају да буду „морално-политички подобни“ за такву улогу (читај из редова не-патриота, пожељно не-срба).

По питању овог пропозала Америчка амбасада се жали у овом документу, да је Коштуница и овде ефективно игнорисао све америчке препоруке.

-Као што је широј јавности познато, Тадић је  у потпуности спровео и овај амерички „пропозал“!

ПРОПОЗАЛ 11:

Од Србије се захтева да се укључи и активно учествује у „регионалним снагама“ где би размењивала информације и сарађивала са другим обавештајним и полицијским агенцијама на Балкану.

Овде се опет појављује ноторни Љајић, који обавештава своје америчке послодавце да већ постоје заједничке активности на тајном праћењу „одређених лица“ у кооперацији БИА-е и Босанске агенције за безбедност.

-Коштуница енергично одбио;

-Наравно, Тадић је безусловно испунио и ову тачку америчког ултиматума!

На крају, саме закључке препуштамо читаоцима…

Референца: http://wikileaks.ch/cable/2006/10/06BELGRADE1681.html