НА РОДНОЈ ГРУДИ

 03.05.2012.

У организацији Удружења „Родна груда“ из Младеновца које окупља прогнане Србе са Косова и Метохије у недељу 29. априла организовано је ходочасно путовање у окупирану јужну српску покрајину. На позив људи из „Родне груде“ на  пут је кренуло и девет активиста Српског народног покрета Наши. Већ на самом административном прелазу Мердаре нови „домаћини“ нас подсећају да је света српска земља окупирана.

„Добродошлица“ окупатора

Шиптарски терориста преобучен у униформу КПС полицијаца побеснео јер Срби не разумеју Албански изводи двојицу активиста СНП Наши из аутобуса. После физичке и психичке тортуре у канцеларији тзв. косовске полиције (КПС) пуштају их да се врате у Централну Србију уз папир да им се на годину дана забрањује улаз у лажну државу у Косово. Шиптарски полицијаци шеткају око аутобуса са аутоматским пушкама како би демонстрирали силу пред осталим путницима у аутобусу.
У пометњи и бесу терористи заборављају да нам наплате 150 евра осигурања за улазак аутобуса на Космет. Бар нисмо морали да финансирамо Тачијеву терористичку „државу“.

Слава у шуми

Настављамо пут ка Сувој Реци уз пратњу полиције и са два сата закашњења стижемо у село Речане. Избегли Срби из овог места показују на на ивицу шуме са леве стране пута и говоре да је то српско гробље и да се ту до 1999. године налазила црква св. Ђорђа из 1370. Године. Међутим, једино што видимо је шума, трава и жбуње, тек када смо пришли шуми угледали смо у трави порушене споменике. Од цркве нема ни трага, остао је само део стазе који је водио до врата.

Од шуме покушавамо да отмемо трагове српског боравка у Речанима. Чупамо траву, склањамо земљу са споменика, склапамо сломљене мермерне крстове.  Срби из овог села пале свеће насумично по гробовим, тешко је препознати који је чији гроб. Обезбеђује нас 30-ак полицијаца док возачи сиренама „поздрављају“ пристигле Србе.

Из Призрена стиже свештеник да одржи службу и исече славски колач. 1999. године у цркви св. Ђорђа на Ђурђевдан окупило се око 1000 Срба из Речана и околине, данас нас педесетак.

„Понесите камење са собом“

Продужавамо путовање ка Сувој Реци и цркви Светих Апостола Петра и Павла. Црква је минирана 19. Јула 1999. године и потпуно порушена, у црквеној порти Албанци су изградили паркинг. Од прелепе цркве изграђене 1938. године остала је гомила камења. Одмах по наше доласку око рушевине се окупља и двадесетак Албанаца и добацује. Палимо свеће око срушене цркве, један од Срба преводи нам шта говоре Албанци. Осим бројних погрдних речи вичу нам „Понесите камење са собом“.
Полицајци-терористи пожурују нас да кренемо јер се око цркве окупља све више Албанаца.

Магарце чувају у цркви

У селу Љубижду палимо свеће на месту где се налазила црква Св. Недеље. Само један камен који вири из траве указује да су ту некад можда налазила грађевина. На месту где се налазио олтар сада стоји хаварисани фолсваген, на остатку платоа паркирани аутомобили Албанаца који пију пиво у продавници преко пута. Црква Св. Недеље се налазила на раскрсници у центру Љубижда вероватно су због тога желели да избришу сваки њен траг. Ово село пре рата имало је седам цркава и све су оштећене 1999. Године, али је само ова збрисана са лица земље.

Одлазимо и до оближње цркве Св. Николе која је спаљена 1999. Године. На капији порте дочекује нас магарац везан за ограду, у порти на самом улазу у цркву још један. Са доње стране храма Албанци су направили шталу. У храму се и даље осећа паљевина, са плафона висе нагореле греде, малтер са зидова је почео да се круни. На јединој фрески која је остала очувана Албанци су, као и у многим другим светињама на Косову, огулили очи свеца. Обишли смо и цркву Св. Петке у Љубижду такође спаљену 1999. године. У малену цркву побацано је смеће и шут, разваљена су врата.

Призрен, Дечани, Пећ…

У наставку путовања посетили смо Призрен и обишли Богословију и  саборни храм Светог Ђорђа у Призрену. Испред цркве срећено ученике обновљене богословије, сада их има 12. Храм и богословија који су такође спаљени 1999. године сада су у потпуности обновљени.  Окупатор није одобрио обилазак цркве Богоридица Љевишка, а због кашњења на прелазу није нам одобрена ни обилазак манастира Св. Архангели.

Из Призрена одлазимо у манастир Високи Дечане, затим и у Пећку Патријаршију и на крају Грачаницу.
Велелепни и очувани српски средњовековни храмови ипак не могу да нам скрену мисли са порушених и оскрнављених цркава у Речанима, Сувој реци и Љубижду.

У повратку поново идемо преко Мердара јер полицајци из пратње не дозвољавају да променимо план пута и кренемо ка Косовској Митровици. Овог пута нема задржавања на административном прелази. Полицијаци- терористи нас брзо пропуштају. Јасно је да Шиптари више воле кад Србе одлазе са Косова и Метохије него кад на њега долазе. Међутим, њихова радост биће кратког даха, ускоро ћемо се поново вратити, али овог пута да останемо заувек.

Информативна служба СНП Наши