Бранко Станић

У ЗАГРЉАЈУ МИЛОСРДНОГ АНЂЕЛА (12)

Невоља нас Срба је што се свакој генерацији догоди нешто што будуће не смеју да забораве. И у тој, све удаљенијој, 1999. години догодило се нешто што исто тако не сме да се заборави, или мора да остане у сећању. Свеједно шта, ал’ изађе на исто. Била је то година, пред само пролеће, када су се на остатак осакаћене и онемоћале Југославије удружено обрушиле највеће силе света. Недељама су систематски са неба истресали на хиљаде тона челика у разним експлозивним облицима. Потресала се Србија и Црна Гора, заједнички, по ко зна који пут.

Управо о томе, шта још не сме да се заборави, говори овај дневник, који није ни писан с намером да буде дневник, већ је настао из сасвим других побуда.

Када је почело бомбардовање моја колегиница слала је поруке са мог рачунара својој сестри, која је са супругом и децом у то време била у Боцвани, на југу Африке. Било су јако забринути због ствари које су нам се дешавале, а удаљеност је још више појачавала њихову бригу. И како колегиница није увек била у могућности да долази и јавља се ја сам повремено почео, иако нисам познавао ни њену сестру, а ни зета, да им пишем шта се дешава у нашем крају, у Србији, у Југославији… Касније сам писао све више и тако су настали ови записи који су заправо сведочанство о „милосрђу“ нових кројача света.

Нови пројектили

Среда, 19. мај 1999. године

Непријатељска НАТО авијација бомбардовала је јуче између 15 и 16 часова Шабац и околину са 19 пројектила, потврђено је у Танјугу у Центру за обавештавање.

Шест пројектила је пало у самом граду у непосредној близини школе „Лаза Лазаревић“ и више стамбених објеката полупавши прозоре на њима.

Осталих 12 пројектила, према подацима Центра погодили су подручје планине Цер.

Тако су објавиле НОВОСТИ. Један пројектил им се негде загубио.

Још један напад на касарну у Шапцу

Ево мало комплетнијег извештаја шта се догодило у Шапцу у уторак, 18. маја 1999. године:

Напад је извршен око 16 часова. Авиони су се појавили 6-7 минута после сирена. Била је то друга узбуна. Прво су се чуле две удаљене детонације из правца Цера, а онда, неколико минута касније, уследила је серија снажних детонација из касарне, па опет удаљене из правца Цера.

Догодили се исто сто и прошлог уторка, само са више пројектила. Напад је многе грађане затекао на улици. Углавном су се склањали по капијама, мада је било и оних који су стајали на улици. Момци испред кафића Еден у Поп Лукиној улици седели су напољу. Један Цига на колима пуним Цигана у истој улици кад су почеле детонације ошинуо је јадно кљусенце и дао се у галоп, а возач у аутомобилу иза њега је нагазио на гас. На продавници Унион код Тржнице у центру града удаљеној око 1 км од места напада пукао је излог. Дима, за разлику од прошлог пута, није много било, а и то што је било брзо се разишло.

Касније сам чуо од мојих другова да су три ракете експлодирале, а једна се, не експлодиравши, зарила 4 м у земљу направивши кратер од 2 м. Ја бих рекао да их је много више експлодирало и да је вест из Новости тачнија.

Сада је тачно 10 часова и 25 минута. Још нема узбуне.

И деца се плаше

Среда, 19. мај 1999. године

Код прве капије сустигох старијег човека, више окренутог селу него граду, бар судећи по изгледу и оделу. Враћао сам се с посла. У руци сам носио „Новости“. Скоро да сам га прошао кад упита:

– Шта пишу новине, хоће ли ово скоро стати?

– О томе не пишу. То само они знају.

– Јуче сам возио унука на бициклу – продужи човек разговор. – Има пет година. Кад оно поче… Дете се узнемири. Деда, све ће нас побити, рече, и заплака се. Не могу да га умирим. Плак’о сам и ја.

МИГ 29 – У одбрани нашег неба

Ноћас после поноћи НАТО авиони су вршљали по небу. Долазили су и одлазили, па опет долазили, па се враћали…, па онда опет све из почетка. Брујало је к’о у кошници. Нешто је треснуло мало даље. Сигурно туку Цер. Чули су се и наши.

Вести у 1 час на Студију Б. Говоре шта је на мети било те вечери. А у Италији 300 конгресмена гласало да се обустави бомбардовање у Југославији, рекао бих да је 180 било за наставак кампање, тако они кажу, за рат у Југославији, а 60 је било уздржано. Њихов премијер Д’алема је за политичко решење кризе, бар тако каже. Шредер, немачки канцелар, се наводно противи увођењу копнених трупа и енергично од НАТО генерала тражи да се испитају околности под којима је гађана кинеска амбасада. Черномирдин био у Београду и разговарао са Милошевићем.

Кад заврши Студио Б пребацих на РТС. Они још емитују вести. Нешто су опширнији

Клинтонов предлог

Петак, 21. мај 1999. године

МИР ЗА НЕДЕЉУ ДАНА саопштавају грчки извори, објављено јутрос у вестима на радију у 6 часова.

Ноћас на Студију Б, Клинтон је брзо прешао преко новог масакра малолетника у Америци и саопштио три услова за решење балканске кризе:

– Повратак избеглица

– Повлачење војске са Косова

– Прихватање НАТО трупа

Одустао је од ранијих пет захтева. Да ли он то омекшава?

После гранатирања грчког хуманитарног конвоја изјаву је дао генерал Валтер Џерц, војни портпарол:

„We did not attack any convoy from Greece or anywhere else, because we are not going to attack civilian targets“, Jertz said. (Ми нисмо напали конвој из Грчке или било који други)

NO COMMENT!

Али ипак морам да додам:

Американци немају мере ни у чему, а нарочито у лицемерју.

Толико за данас. Видимо се у понедељак.