ДЕШАВА СЕ...

Пљачка српске имовине у Хрватској .


Пљачка српске имовине у Хрватској

уторак, 24 април 2012 16:22 Српске Новине

Предсједник Асоцијације избјегличких и других удружења Срба из Хрватске Милојко Будимир упозорио је данас да се српска имовина у Хрватској пљачка свакодневно.

„Пљачки српске имовине има сваки дан. По свему судећи, пљачкаши имају договор са полицијом, која ништа не предузима. То свакако дјелује депримирајуће и они ријетки који би се вратили губе вољу, јер ипак би безбједност требало да буде на првом мјесту“, рекао је Будимир.

Он је подсјетио да су у селу Руишта, код извора ријеке Зрмање, разбојници недавно напали српског повратника Тоду Бркића, опљачкали га, претукли и везали у кући, а да полиција ништа није предузела.

„Питање је може ли Хрватска у ЕУ, а да се појединци хрватске националности понашају као хајдуци, само с том разликом што је оне хајдуке прогонила власт, а са овима сарађује“, рекао је Будимир. (Срна; Фото: Срна)

2 replies »

  1. Никада се не помиње српско учешће у јавном власништву Р.Хрватске. Прво се ради о 30% (узмимо број Срба пре геноцида) државног власништва, онда о општинском власништву, онда о сеоском власништву. У ту масу треба урачинати и морско добро, јер Хрватска је свакако дошла до обале, а понајмање заслугом Хрвата.
    Треба видети и шта је са имовином СПЦ, шта је са благом опљачканим од убијених Срба, шта је са ратном одштетом за 2. св. рат??

    Свиђа ми се

  2. Имам искуство оспоравања мог постојања од стране хрватске државе, оспоравања мог права на држављанство и наслество, на учествовање у културном препороду Хрватске, жеља ми је да постанем активни члан књижевника Хрватске као Српкиња која и пише српски, ћирилицом, Књижевници су ми обећали пријем кад доставим адресу и две књиге објављене у Хрватској, не смета им ћирилица нити моје песме надахнуте српством.
    Хрвати, драга моја браћо,
    Желим документа републике Хрватске. Мој отац је рођен у бројној породици која је већином страдала од Усташа у селу Броћанац – Косиновац кућни број 56.
    Управљање његовим имањем без његовог пристанка преузели су „Агропроизводи“ (честице 725 и 729/1). Због уништења живота, имовине, документације ни ваљан извод из матичне књиге рођених није могао да добије, несагласје је имена (Миле, Милан, Миливоје..), презимена (Ћуић, Ћујић, Ђуић, Ђујић…) и годишта (1929, 1930), битно је место рођења, отац Мане, мајка Ката, рођена Клашња. Упокојио се 28.05.1991, у Пријепољу.
    Мој отац се није случајно родио на територији данашње Хрватске. Моји преци су исконски са тих простора. Моје природно право је свето, веће и прече од већине садашњих држављана Хрватске.
    Хрватска је земља мојих отаца! Хрватска је моја земља!
    Молим вас да и мени омогућите статус и права која се подразумевају без обзира на веру и нацију.
    Да је моја мајка римо- католкиња Американка или Немица, да није Српкиња на своју очевину ишла бих слободно.Чињеница да сам Српкиња и да ме родила Српкиња ставља ме ван Закона, одузима ми право на идентитет, на лична документа.
    Таква дискриминација нема еквивалент у свету.
    Молим вас учините да и у Хрватској заживе хумани односи, да сте нам „ближњи“ и ако смо Срби, то и Христос захтева.
    Желим хрватска документа да бих се осећала слободно и рехабилитовано, да би неправду нанету мојој породици ублажили и себе узвисили.
    Знам! Документа ми оспоравате због моје националне припадности.
    Молим вас превазиђите неоснован страх или презир.
    Ако не остварим своје право значи ли да је моја Отаџбина покорена и опустошена, моја права ускраћена?
    Да ли ћу ако инсистирам и свој живот угрозити?
    Док сам жива тражићу да признате да сам једна од вас, друге вере али ваша.
    Ускраћивање права на документа, одрицање је мог постојања. Спречићете ме да инсистирам само ако ме спречите да постојим. Неки Хрвати су учинили да не постоје моји дедови. Ја сам преостала. Немам децу али ме још има. Инсистирам! Постојим! Треба документима да то докажем.
    Ако за вас не постојим како ћете ме спречити да доказујем супротно? Или дозволите да остварим своје право или да очекујем да ћу бити ућуткана као моји дедови: Мане, Никола…
    Планирам не само чланство књижевника Хрватске већ и да се кандидујем и постанем председник Хрватске.
    Сматрам да је интерес Хрватске да ме призна.
    Време је за праштање и мирење. Време је за љубав.
    У Београду, Љиљана Ћуић
    25. 12. 2010.г.

    Свиђа ми се