ДЕШАВА СЕ...

ДВОЛИЧНА ПОЛИТИКА ПРЕМА КОСМЕТУ


Подсетник – седам дана

Дволична политика према Космету

Корени, 18.4.2012.

На Косову и Метохији неће се одржати локални избори. Србија је тиме признала коначан пораз у својој борби за очување властитог дигнитета и интегритета и прихватила је „чињеницу“ да Косово и Метохија није део суверене територије Републике Србије.

Наредба о напуштању једног дела српске политике – коју је спроводила Демократска странка и председник Борис Тадић (и Косово и Европа) – дошла је још прошле јесени када је Србију посетила Ангела Меркел. Она је недвосмислено нагласила да се морају укинути „паралелне институције на Косову“, уколико Србија има намеру да се кандидује за улазак у чланство ЕУ.

11. 04. 2012.

Данас се Аљбин Курти, лидер шиптарског покрета „Самоопредељење“, пожалио КФОР-у и упутио писмо генералном секретару НАТО-а, Андресу Расмусену. Курти се жали на „етничко чишћење“, које спроводе „Срби на северу Косова“. Стара шиптарска тактика, која је једном завршила разарањем Србије. Да ли ће и овога пута бити успешни у својој пропаганди, остаје да се види у наредном периоду. Сетимо се само Ругова и Рачка, места у којима су инсценирани масакри над „недужним албанским цивилима“. Србија је 1999. године таквим лажима окривљена за кршење хуманитарног права и Женевске конвенције, а потом је уследило 72 дана безочног НАТО бомбардовања.

Нажалост, изостала је озбиљнија реакција српских власти. Чак ни након данашње изјаве Хајредина Кучија, заменика „премијера“ НАТО парадржаве Косова, у којој овај прети да ће на север Космета послати полицијске снаге, Србија као да је изгубила моћ говора. Млаким саопштењем огласио се само државни секретар у министарству за Косово и Метохију, Оливер Ивановић, рекавши да је то „опасна авантура која мора бити спречена, и да се мора дати места и простора да се проблеми реше мирним путем“.

12. 04. 2012.

Демократска странка окомила се на Томислава Николића зато што је на јучерашњем митингу у Косовској Митровици рекао да њега „не обавезује оно што је потписао један човек – Борис Тадић“. Наводно, таква изјава је опасна по интересе државе. Какав цинизам: а по државу није опасно губљење суверенитета над једним делом своје територије. Није потребно много памети, па да се схвати да су досадашњи председник државе и српска влада чинили оно што су од њих тражили „западни пријатељи“. Причали су једно својим грађанима, а иза леђа су радили нешто сасвим друго. Сетимо се само оне еуфоричне подршке коју је влада Србије пружала прошлог лета српском народу на барикадама севера Космета. Данас, пак, од свега перу руке и тврде како су те исте барикаде, које су некада здушно подржавали, нанеле велику штету Србији.

13. 04. 2012.

Огласио се и стари српски „пријатељ“ Хавијер Солана. Онај исти, који се налазио на месту генералног секретара НАТО-а за време бомбардовања Србије 1999. године; он данас тврди како ће Србија „сигурно бити чланица ЕУ“. Када? Не зна се. Једног лепог дана. Иако његова земља (Шпанија) није признала парадржаву на територији Србије, Солана не крије да се он лично залаже за то да се такав став промени. И, замислимо само, Солана је похвалио бившег председника Србије, Бориса Тадића, рекавши да је с њим „веома добро сарађивао“. На чему? На затирању Срба и српске државе на Балкану?

Док Србија машта о некаквом „срећном“ животу у (далекој) будућности, када буде примљена у окриље ЕУ, Шиптари на Космету много су реалнији и озбиљнији. Хашим Тачи је данас разговарао са командантом КФОР-а, немачким генералом Древсом, замеником шефа Еулекса Ендијем Спарксом, шефом канцеларије ЕУ на Косову Самеулом Жбогаром и замеником америчког амбасадора Мајклом Марфијем. Наравно, јасно је унапред о чему је с њима могао да разговара. Тачију још само недостаје зелено светло „међународних“ институција на Космету, па да крене у коначни обрачун с преосталим Србима у тој српској покрајини.

14. 04. 2012.

Такозвани Бошњаци из Рашке области (Санџака) прогласили су нову химну те „Зукорлићеве земље“, под насловом „Ја син сам твој“. Пошто ову химну певају девојке, тада би овакав поступак морао да дође под удар закона којим се регулише „родна равноправност“. Дискриминација је очигледна, јер је женски род не само гурнут у други план, већ је сасвим занемарен као да не постоји.

Млађан Динкић је, изгледа, постао „реалиста“. Више не прича ни о акцијама у вредности од 1000 евра, нити помиње брз улазак Србије у Европску унију. Наиме, пре четири године Динкић је „обећао“ да ће Србија бити чланица ЕУ до 2012. године. Када је схватио да од тога неће бити ништа, баш као ни од оних (у Тадићево име) олако обећаних 1000 еврића, Динкић сада „окреће плочу“. Народу треба казати истину: Кад ћемо ући у Европску унију – не зна се. Зато, у се и у своје кљусе, пардон, у свој Фијат! Јес’ да смо га дебело платили, а да му ни зубе нисмо прегледали, али, изборном поклону се у зубе не гледа. Зар не?

За све то време Дачић, негде из прикрајка, док завирује у ново „коферче“, довикује да ће ова кампања бити „прљава“. Још додаје, алудирајући на председника Србије, његово није „да отвара већ да затвара“. Уосталом, посао шефа полиције и јесте да затвара све што не ваља и што није у складу са законом, наравно, све осим оног горепоменутог „коферчета“.

15. 04. 2012.

Министар Богдановић, министар за Косово и Метохију, осећајући да му се ближи крај у власти, а знајући да у протекле четири године није ништа радио – (наравно, ако се изузму они балвани које је прошлог лета са својим сународницима набацивао на пут) – сада очајнички покушава да барем донекле поправи ту бескрвну слику. Уосталом, само он зна колико се жртвовао за Космет; и сад од тешке туге не може више доле ни да оде. Породицу је пребацио у тај пренатрпани и загушљиви Београд. За сваки случај, ваљда, да му и деца сутра не би вукла балване. Ипак, није јасно зашто је изабрао да се стално жали на Резолуцију 1244, која Србији допушта да распише и одржи и локалне изборе на просторима Косова и Метохије. Зашто говори супротно од онога што у Резолуцији пише? Ваљда зато што се уморио од оног „ћутука“ на својим раменима.

16. 04. 2012.

Славица Ђукић-Дејановић, председница Народне скупштине и вршилац дужности председника Републике пожалила се данас да је узнемиравају поруке локалних лидера на северу Косова и Метохије, јер би ови хтеле да поштују Устав Србије; те да се на целој територији земље одрже и локални, заједно са парламентарним републичким изборима. Некадашња „миљеница“ Слободана Милошевића, данас се потпуно еманциповала и схватила да нас је Запад усрећио акцијом под називом Милосрдни анђео. Њима дугујемо толику захвалност, а овамо, појављују се неки неодговорни Срби, које подбадају неке још неодговорније партије из Београда. Наравно, по Славици Ђукић-Дејановић, савесни и одговорни су само они који се тренутно налазе у власти. Ето, вели она, шта ће нам избори када се локални органи власти могу бирати (постављати) и без избора. Заговара ли то она крајње безакоње?

Док Дејановићева захтева да се поштују одлуке Еулекса и КФОР-а на Космету, њен шеф заговара „протеривање“ ММФ-а из Србије. Како је могуће оволика несагласност међу социјалистима. Или је у питању само део једне топло-хладне игре, коју ово двоје изводе у намери да задовоље и демократе и напредњаке. Јер, како изгледа, са једном од ове две партије ће морати у постизборну коалицију.

17. 04. 2012.

Да бисмо схватили да готово не постоји нешто што садашња српска власт не би прихватила да учини, само да би у току ове године добила датум за отпочињање преговора са ЕУ. Борислав Стефановић, преговарач испред владе Србије (или пре, испред бившег председника Србије Бориса Тадића), дао је интервју бечком Винер цајтунгу.

„Биће тешко, али радимо на томе да у децембру добијемо датум за почетак преговора. Мислим да свако у Европи зна да Србија неће признати независност Косова и да се зато такав захтев неће ни појавити.“

Највероватније је да је Стефановић у овом часу у праву када претпоставља да нико од Србије, барем у скорије време, неће тражити да призна независност Косова. Али, то засад уопште није потребно, јер се иде на то да се државност Косова заокружи у пракси. Ударање „интегрисаних граница“ један је од првих корака ка том циљу, други је замена српских личних докумената, регистрација и слично, документима са жигом државе Косово. Треће је потпуно уклањање тзв, паралелних институција на северу Косова (захтев Ангеле Меркел из августа прошле године), на чему сада српска власт здушно ради, тврдећи да то није оно што свако види да јесте.

Упоређивање Косова и Метохије и Јужног Тирола потпуно је депласирано. Уосталом, Јужни Тирол све више притишће владу у Риму, тражећи да се одвоји од те земље. А поређење са „две Немачке“ крајња је лудост. Прво, те две немачке државе не постоје деценијама (Немачка је давно уједињена), а друго, ту је реч о истом народу, те нема етничких тензија међу њима. Заправо, овде Стефановић понавља причу свог ментора Бориса, очигледно, без икаквог свог става или критичког мишљења.

Категорије:ДЕШАВА СЕ...