АУТОРИ

СИМОВИЋ О НИКОЛИ АЛЕКСИЋУ: „Слободан Човек Србијом ходи!“


Поновљена песма о Николи Алексићу

 

Слободан Човек Србијом ходи!

 

Драган Симовић

 

Већ сам писао о Николи Алексићу, али ми се поновно писање о Њему, некако само од себе пројавило.

Никола Алексић је, напросто, инспирација за Песника!

Он није само храбар, Он је изузетно храбар Човек!

У својим дневничким белешкама, Херман Хесе каже, да није најхрабрији онај који гине на бојном пољу, ма да и то јесте храброст, већ онај који је кадар да каже да, када руља урла не, и да каже не, када руља повиче да!

Храбар је само слободан Човек!

Храброст није у гомили меса и костију, већ храброст извире из Срца Пречиста, из Духа Светога!

Колико је данас храбрих људи у Србији?

Само онолико колико их има слободних.

И то је Закон!

Никола Алексић у позним годинама, захваљујући духу својему, делује као младић!

Он је, уистини, духом својим, млађи од многих тридесетогодишњака!

Оно што Никола Алексић јавно и слободно изговара, то многи данас у Србији и мисле и осећају, али не смеју ни у дому својему гласно да кажу.

Ушуткан човек јесте поробљен човек.

Ушуткан човек јесте млитав човек.

Ушуткан човек и није више човек.

Емерсон каже, да се човек мери и вреднује по томе, да ли, у судбоносним тренуцима, усправно стоји, или је повијен и снисходљив пред сваком шушом!

Где су данас вајни србски интелектуалци и уметници, где су тобожњи слободни мислиоци и философи, да стану раме уз раме са младим родуљубима и отачественицима?!

Да их умом и духом својим ободре и осоколе!

Да им умну и духовну снагу улију у мишице!

Да им кажу, да их речју надахнутом укрепе и оснаже!

Сем часних изузетака, сви ини су ушуткани!

Сем часних изузетака, сви су ини, зарад варљивог блага овога света, ударили Фаустовим путем.

Имена оних часних изузетака, у времену долазећем, биће златним словима уписана у Србску Књигу Живота.

Никола Алексић није само Неко, посебан и изузетан; Он је већ постао једно узвишено, над-умно Правило!

Он је Пробуђени!

Пробуђени који буди успаване!

Пробуђени који буди своје саплеменике што сном мртвијем снију!

Од срца се радујем, што србском земљом ходи Човек који се зове Никола Алексић!

Камо среће, да је таквих бар стотину и осам!

Али, слутим, и надам се, да ће их ускоро бити!

Они морају доћи!

Они већ долазе!

 

И, на концу свега, један предлог, не само Редакцији Србског ФБ Репортера, већ и иним родољубима.

Хајде да Николи Алексићу доделимо Захвалницу, у име свих нас, за подвиге које је чинио, и чини, за Србство и Србију!

Нека то буде макар симболично, али пуно ће да значи.

Пуно ће да значи, не Николи Алексићу, већ онима што долазе!

Онима што морају доћи!

1 reply »

  1. Поштовани г. Симовићу, не знам како да одговорим на нови комплимент који ми својим поетским казивањем упућујете. Посебно зато што ја себе још не могу да гледам кроз призму којом ме Ви посматрате. Ја сам једино срећан што сам остао нормалан, што ме Бог лишио личних интереса и упутио у борбу за боље сутра деце своје деце, што сам сачувао слободу да искажем осећања, било да су упућена особи до мене или издајнику на челу Србије. Што сам остао слободан. Ту сте заиста, морам да признам (нескромно), првом песмом погодили у центар. Хвала Богу што ме није учинио зависним ни од чега и ни од кога. То ми даје снагу да наставим да се борим против сулудих намера издајника на челу Србије растерећен било каквих других размишљања. Вама хвала г. Симовићу, још више редакцији ФБ Репортера, што на свој начин чините да моје залагање буде доступније већем броју грађана Србије.
    Срдачни поздрав, Ваш дужник, Никола Алексић

    Свиђа ми се