НАУЧНА КОНФЕРЕНЦИЈА О СЛОВЕНСКОМ ЗАЈЕДНИШТВУ
20 април 2012, за ФБР припремила Радмила Војновић
Назив конференције: Наслеђе и изазови словенског заједништва
Место и датум одржавања конференције. Руски дом у Београду Краљице Наталије 33. 21. априла 2012. год. са почетком у 11 сати.
Иницијатор одржавања и програма конференције: Удружење академика Београд.
Организатори конференције: Руски дом у Београду, српско оделење Петроградске академије наука из Санкт-Петербурга и Удружење академика Београд.
УЧЕСНИЦИ КОНФЕРЕНЦИЈЕ
– Друштво руско-српског пријатељства Београд
– Друштво руско-српског јединства Београд
– Остала друштва руско-српског пријатељства из преко 50 градова Србије
– Друштво руско-српског пријатељства из Бања Луке
– Влада Републике Српске Крајине у прогонству
– Удружења Срба са Косова и Метохије
– Покрети „1389“, „Образ“ и други.
ДНЕВНИ РЕД
- Духовна и истиријска основа словенског заједништва.
- Положај словенских народа у условима хегемоније западних нација, са посебним освртом на положај српског народа.
- Могући облици словенског заједништва у савременим условима.
ПОДНОСИОЦИ СТРУЧНО-НАУЧНИХ РЕФЕРАТА И НАЗИВИ ТИХ
ДОКУМЕНАТА
- Јован Деретић, доктор историјских наука, писац и председник српског оделења Петроградске академије наука.
Историјска основа словенског заједништва.
- Јован Гламочанин, писац и председник Удружења академика.
Духовна основа словенског заједништва.
3. Вељко Ђурић, доктор историјских наука и писац.
Историјске основе словенства.
- Милан Пак, професор и доктор међународног права.
НАТО бомбардовање и материјалне, политичке и моралне штете Србије и српског народа.
- Љубомир Јовановић, доктор међународног права и дипломата.
Словенска сарадња и стварање заједничке државе православних словена.
- Слободан Јарчевић, доктор историјских наука, писац и члан владе РСК у прогонству.
Срби Румуни и Молдавци.
- Драгољуб Антић, професор и доктор атомске фозике и писац.
Тема по слободном избору.
- Божидар Делић, генерал и народни посланик.
Заједничка одбрана словенских земаља.
- Милан Гламочанин, генерал полиције и публициста.
Заједничка безбедност у области великих ризика и другим подручијима.
10. Димитрије Калезић, професор и доктор теологије и писац.
Супериорност српског словенског језика.
11. Драгиша Бојовић, професор и доктор књижевности и песник.
Прво српско-руско савезништво.
. 12. Горан Лазаревић, професор и доктор српског језика и књижевности.
Азбука, знакови и значења.
13. Миодраг Комарчевић, професор и доктор наука.
Перспективе српског народа у Босни и Херцеговини са аспекта његовог опстанка у
условима новог преобликовања света.
14. Ненад Поповић,доктор економских наука и привредник
Економски односи Србије и Русије
15. Раде Рајић, доктор филозофије и публициста
Морал и част код наших народа.
16. Момчило Суботић, доктор историјских наука и публициста.
Српско питање и србистика.
- Мића Живојиновић, професор и публициста.
Растакање националне и духовне свести православних народа помоћу
манипулативних стратегија и техника.
18. Радмила Војиновић, професор мњижевности, директор Српског дома у Москви и
Потпредседник Савеза патриотских организација Русије.
Помоћ Москве Србији и Првом балканском рату.
19. Томислав Крсмановић, професор и писац.
Браћо Словени покидајмо вековне окове.
20.Драган Серафимовић, професор и иѕдавач
Православлјем и светослављем у одбрани светог српског Косова
21. Милорад Буха, Председник Владе РСК у прогонству и народни посланик.
Положај Срба у Далмацији, Хрватској и Славонији и прогонству.
22. Иван Нинић, магистрант правног факултета и публициста.
Европске интеграције бришу економско-трговинску сарадњу Србије са Русијом.
- Дане Чанковић, председник Друштва руско-српског пријатељства у Бања Луци и
Публициста.
Природна глобализација.
- Раде Љубичић, председник Покрета „1389“
Државна заједница Србије и Русије- најбоље решење за Српски народ.
- Младен Обрадовић председник Покрета „Образ“
Заједница Србије и Русије гарант опстанка и препорода српске нације.
Поред подношења реферата од стране личности са овог списка очекујемо да се својим излагањима конференцији обрате и представници руских организација и институција из Москве и Београда. Посебна жеља организатора је да се конференцији обрате представници Српске православне цркве и Руске православне цркве у Београду. Са задовољством истичемо да су на конференцију позвани његова светост патријарх Иринеј и отац Виталиј Тарасов.
У Београду, 17.04.2012. год За организатора
Председник удружења академика
Академик Јован Гламочанин
Категорије:ДЕШАВА СЕ..., Обавештење, РЕДАКЦИЈА, Радмила Војновић, Ратко Крсмановић, Русија, СРБИЈА
Коментари читалаца…