Глигор Поповић, деда Милорадов, био је батаљонски барјактар Гатачког батаљона црногорске војске. Марко, Милорадов отац, наследио је оца и постао батаљонски барјактар Гатачког батаљона, учествујући у рату све до слома Србије и Црне Горе 1915. године… за показану храброст на Солунском фронту постао је капетан Дунавске дивизије. Глигор Поповић је, борећи се на Солунском фронту заједно са своја четири сина који су дошла из Америке као добровољци окончао свој јуначки живот у Плавој гробници, недалеко од острва Видо. На вечни починак су га испратила сва четворица синова… Бог да им свима прости њихове јуначке Српске душе +.

19. април 2012. за ФБР Б.Диковић

Ово је подсећање на славне претке…

Капетан Милорад Поповић

Гатачко-Невесињски корпус: командант поручник Милорад Поповић 

Срезови: Невесињски (Невесиње) – 1. и 2. чета 990 бораца, Бригада 1563 борца; Коњички (Коњиц) – 1. и 2. чета 433 борца (само 50 пушака), Бригада 592 борца (само 263 пушке); Мостарски (Мостар) -1. и 2. чета 872 борца (само 255 пушака), Бригада 558 бораца (452 пушке); Гатачки (Гацко) – 1. и 2. чета – 808 бораца, I Бригада 465 бораца, II Бригада 590 бораца.

Невесињски корпус-Горски штаб 210 

Командант: Капетан Милорад Поповић (извршио самоубиство 06. 04. 1945. год. на Лијевча Пољу после двоструког рањавања) 
Начелник штаба: капетан Милоје Лазаревић
Помоћник команданта: поручник Гузина Томо
Официр за везу: Коста Дакић

Срезови: Невесињски(ком. Самарџић Петар), Коњички, Мостарски и Гатачки. 
Бригаде: 
Прва невесињска (ком. капетан Милоје Лазаревић),
Друга невесињска (ком. капетан Василије Гутић и капетан Зечевић Владо),
Коњичка (ком. капетан 2. клас. Вељко Реметић,пом.ком.наредник-водник 3.кл. Станић Благоје),
Гатачка (ком. поручник Старовић Стево па капетан Михаило Копривица),
Калиновачка (ком. капетан 1.кл. Крста Ковачевић),
Мостарска(ком. капетан 1.кл..Милутиновић Владимир)
Голијска (ком. војвода поп Радојица Перишић,погинуо на Козари при повлачењу четника).

Требињски корпус-Горски штаб 250 

Командант: капетан 1. клас. Милорад Видачић 
Корпусни лекар: др Перовић Тодор

Срезови: Требињска, Билећки, Љубињски и Столачки. 
Бригаде: 
Билећка (ком. капетан Константин Коста Уљаревић, затим капетан Милош Куреш),
Начелник штаба: наредник Кисић О. Алекса
Љубомирски бат. : Комадант Бабић Шпиро
Погранични бат : Комадант
Ситнички бат.: Комадант Милићевић Мато
Завоћки бат.: Комадант водник 3.кл Јаничић Радован па поручник Витковић Новак, преминуо 1985.год.у Канади и поручник Мићић Крсто
Требињска (ком. поручник Влада Милојевић)
Интендант: Вучинић Лука
Бригадни свештеник: свештеник Даниловић Божидар, погинуо септембра 1944.год. у борби са комунистима.
Дубровачка (ком. капетан Нино Свилокос)
Бригадни лекар: др Барбијери Франо
Љубинска(ком. капетан Лучић Боривоје,п.поручник Булатовић Батрић)
Столачка(ком. капетан Илић Илија)
_________________
„..Цела једна војска,несахрањена оста..“

Слава и вјечни покој у Небеској Србији +

Са вером у Бога, за Краља и Отаџбину

Покојни је Милорад рођен 1913. године у Гацком у Херцеговини од оца Марка и мајке Јоване, честитих и познатих српских домаћина. После основне школе одлази у Нови Сад где завршава Гимназију. Завршио је Војну академију у Београду, у 59. класи која је по реду прошла кроз ту нашу стручну војну школу у којој је негована и традиција и преношено из класе у класу велико војно искуство српске војске славом овенчане.
Рат га је затекао као коњичког поручника краљеве гарде у Београду. Успео је да, по слому Југославије, измакне из руку окупатора и пробије се до родних страна у Херцеговини, у Гацко, где организују отпор, учествује у устанку од првог дана и у 1941. и 1942. командује, по јунаштву чувеном Гатачком Бригадом коју је и организовао. Још у те дане, прочуо се са својом четничком јединицом као јунак. Име му је зашло у причу и легенду, песма га је понела, на својим крилима, и никла кроз народну душу, с њим се поносимо.

Кад је Дража, 1942. стигао у Херцеговину и извршио смотру четничких јединица, поставио је Милорада Поповића за команданта Невесињског Корпуса, са којим ће Милорад командовати све до смрти, учествовати у многобројним борбама и биткама које су се водиле против усташа, окупатора и комуниста на широком простору од Црне Горе, преко Босне, Лике и Далмације, по којима је Милорад са својим славним Корпусом српске душмане трао, славу брао и проносио песму о слободи која мора доћи.

У оне тешке дане када нисмо имали “брата нигђе у свијету,” кад нам небо није хтело да чује “плач ни молитву” и кад смо као народ били стављени изван закона и права на живот, на херцеговачким странама појава Милорада Поповића и његова улога у организовању четника и у борби која је вођена—- значила је сама собом васкрс и слободу, васкрсно се кроз борбе одразило да би и његово име кроз њих ушло у песму и историју, а пре свега у народну душу и срце, где никад увенути неће.

Рођен у крају који је у све тешке дане Српству давао јунаке, на камену тврдом наше кршне Херцеговине где је у свим историјским преломима Србин вазда крвљу слободу бранио, покојни је Милорад био непоколебив у нашем идејном националном ставу, храбар и поуздан у борби из које се није никад измицао, ни он – ни његова јединица. Да је био на косовској вечери цара Лазе и он би му дигао две здравице: једну по лепоти, другу по јунаштву, јер му у том није било равна, као ни по ћуди и нарави по којима је могао да буде пример свима.

Унапређен је од Чиче и одликован највећим војним одликовањем: Белим Орлом са мачевима и Карађорђевом звездом.
Водећи тешке и крваве борбе са усташама и комунистима на Козари изнад Љевча поља, погинуо је у њиховој унакрсној ватри 6 априла 1945.
Издахнуо на рукама рођеног брата и саборца Душана.
Борба у којој је пао Милорад Поповић славом и херојством овенчан, преставља врхунац наше славе и наше трагедије у отпору које је наш витешки народ пружио против својих многобројних душмана. У тој борби, Милорад Поповић исписао је једно велико и славно поглавље. . . .
Нека Ти је вечна слава, Милораде!!!

Командни кадар НЕВЕСИЊСКОГ КОРПУСА код Прозора 1943.

www.facebook.com/groups/kapetanmiloradpopovic/