19 април 2012, ФБР

Пише: Миодраг Новаковић

Ових дана моји, углавном виртуелни, пријатељи ме питају,  мање-више истоветно питање – за кога гласати на долазећим изборима?

Да бих избегао сврставање уз „ову или ону политичку опцију“, мада је моја опција одувек била патриотска – ја им углавном кажем: „Да бисте формирали мишљење за кога гласати, или не, немојте да читате наше родољубиве (углавном електронске) „алтернативне“ медије – већ оне друге „велике“: НЕпатриотске, режимске и прорежимске!

И онда гласајте за све оне за које ти медији кажу да су: силе мрака, националисти, десничари, „богомољци“, Светосавци, клерофашисти, фашисти, (ПРВО)Србијанци, противници евроинтеграција, хомофоби, русофили и слично…

… И нећете погрешити…

Знам да овај мој одговор некима делује можда наивно, али погледајмо шта се крије иза оваквих режимских флоскула (пласираних кроз државне или њима лојалне) медије…

Силе мрака– заиста је цинично да они који су погасили све веће слободне медије у Србији, који су преко милион и по становника отерали испод границе сиромаштва, и од кад су у „западнообавештајној булдожер револуцији“ дошли на власт најмање пола милиона запошљених обезпослили, земљу загадили, и еколошки и духовно- сада, нас плаше неким „силама мрака“…

Националисти– оваквом квалификацијом Српских родољуба, сами себе (режимски западне слуге) квалификују као НЕнационалисте, односно НЕсрбе!? Сама реч „националисти“ у суштини је позитивна, и односи се на афирмацију властите нације и позитивних националних вредности. Нешто на чему је Српско друштво било одувек базирано, и захваљујући чему је опстајало вековима.  Ми смо сведоци данашње планске дезинтеграције Српске нације и брисања нашег националног идентитета, не само у овако територијално осакаћеној држави Србији, већ и на целом балканском простору.  Срби су данас практично једини (иронично и један од најстаријих државотворних) балкански народ коме се негира право на национално самоопредељење. Западне силе су у нашем окружењу формирале нелегалне, али етнички чисте, државне ентитете, и то на вековном (традиционалном) Српском националном простору- отели Србима српско – док истовремено Србима у Србији негирају право да буду „нација“. Дакле није тешко закључити одакле долази оваква режимска флоскула!?

Десничари– овај термин више говори о „онима“ који га пласирају,него о онима којима је упућен. Наиме он индиректно имплицира да нам га упућују „левичари“- следбеници старог антисрпског „брозовског комунизма“ који је и данас „де факто“ на власти у Србији. Збиља, такву терминологију могу само да користе синови, братанци, сестрићи, унуци- дојучерашњих Брозових политичких комесара, ликвидатора ОЗНЕ, ЦК чланова и других „социјалистичких олигарха“. Нажалост, такви данас попуњавају највише ешалоне овог издајничког Српског режима…

 „Богомољци“, Светосавци– Квалификујући овако наше Српске родољубе, пре свега младе људе православне вере у Србији- овај однарођени режим пре свега указује на властити антиправославни карактер. Вековима је православље било нераскидиви део Српског националног бића, и оног тренутка када се оно одвоји од тог бића- престаће и да постоји сама Српска нација. Наравно да је данашњим антисрпским режимским „посленицима“ то управо и циљ. Онда није ну чудо зашто су у последње време њихови покушаји сконцентрисани на деградацији тог бића, не само у овако огољеном „пежоративном стилу“, већ и у институционализованој екуменизацији Српске православне цркве- практично последње функционалне Српске националне институције. Наш народ и држава су се кроз нашу крваву историју, након свих голгота и страдања епских размера, обнављали (духовно и морално- што је био одувек предуслов и за биолошко и материјално обнављање) захваљујући једино јединству СПЦ и народа- јединству Вере и Нације!

Клеро-фашисти, фашисти– опет, овде је очигледно да ову отрцану флоскулу избацују следбеници комунизма који данас „жаре и пале Србијом“ (убеђен сам да неће још дуго), и она јасно указује испод ког „комунистичког шињела“ су измигољили ти режимски гмизавци. Одредница „клеро“ у првој речи је опет коришћена у циљу деградације наше Цркве.  Да не наглашавам поново, како је увредљиво користити такву сложеницу против припадника народа који је доживео (пропорционално највећи  у модерној историји) геноцид у „клеро-фашистичкој“ усташкој хрватској држави, у последњем светском рату. …Или како је увредљиво пришити такву „етикету“ народу који је дао (опет пропорционално један од највећих) доприноса у антифашистичкој борби на балканским просторима у Другом светском рату!?

(ПРВО)Србијанци– овај не тако често коришћен израз, али сам на њега наилазио у неким „антисрпским“ текстовима, пре свега имплицира другосрбијански карактер „режимске Србије“- и опет више говори о његовим „креаторима“ него о онима којима је упућен. Често сам наилазио на новинске и друге текстове, где острашћени српски „евроатлантисти“ себе карактеришу као „Другу Србију“, јасно се дистанцирајући од оне изворне православне, и ако хоћете „сељачке“ Србије- захваљујући којој је и опстала ова данашња, кроз своју крваву миленијумску историју! Наравно да су ти „другосрбијанци“ углавном ушанчени у „Београдском пашалуку“ и сепаратистичком „Новосадском огранку“. Имао сам прилике да „завирим“ у њихове (полу)тајне кружоке и разне друге политичке асоцијације, и оно што ми је пало у очи било је, не само њихов отворено (политички) антисрпски карактер, већ и врло често већински (голим оком видљив) етнички „несрпски“ карактер. Чак и за оне, који бар у својим именима и презименима упућују на то да су Срби, је било очигледно да су се давно разишли са својим православним коренима и сваким видом патриотизма. Дакле овде треба нагласити да не постоји- нити „прва“, нити „друга“, већ да постоји само једна Србија. Поборници (режимски) ове „другосрбијанске“ идеје очигледно раде дано-ноћно на укидању наше историјске националне државе!

Противници евроинтеграција– сам здрав разум би требао да наложи нашим националним вођама и нашој власти да се противе такозваним „евроинтеграцијама“. Проблем је у томе да ми у Србији данас немамо на челу државе нити „наше“ националне вође, нити „нашу“ владу- ови постојећи очигледно служе свим другим, осим Српским националним интересима. Ових дана у сићушној словеначкој државици је преко 100,000 грађана у протестима против „ЕУ благостања“ у коме су се нашли. Пред нашим очима бездушни евроатлантисти из Брисела врше еутаназацију целе Грчке нације. Дојучерашњи- прворазредни припадници Источне Европе, данас другоразредни припадници Евроуније- вриште и батргају се да изађу из исте Бриселске неоколонијалистичке творевине. Бугарима и Румунима су Брисел и Берлин увели карантин и „аусвајс“- отворено их дискриминишу као грађане другог реда- тамо већ месецима трају масовне демонстрације о којима наши режимски медији мало или никако, пишу. Да не спомињемо штрајкове и нереде милиона“ усрећених евроунијаца“ у Шпанији, Португалу, Италији- и све чешће у самом срцу „умируће“ ЕУ империје. Да ли уистину желимо да вежемо своју судбину за тог умирућег, али још увек крвожедног, „евроатлантског вампира“, који је, колико јуче,  тако бездушно распарчао нашу отаџбину!?

Хомофоби– овај је уистину „добар“… То је реч коју данас врло често користе режимски и сорошки медији у циљу отворене дискредитације наших традиционалних друштвених, пре свега породичних, вредности- и отворене институционализације хомосексуализма у Србији. Они (овде мислим на режимске западне слуге и њихове бриселске господаре) прате оно старо правило „напад је најбоља одбрана“, користећи се проблемом који су сами створили. У слободоумној Србији никад се није ни постављало питање основних људских права ове (по мом личном мишљењу) декадентне мањине-  у Србији није било никаквих значајнијих отпора декриминализацији  ове групе у законодавству(пре више од једне деценије). Проблем је накнадно (и намерно) проузрокован од стране режима и њихових евротлантских господара, не само покушајима институционализације ове декадентне групе, већ и јавним понижавањем традицоналне домаћинске  и већинске Србије, организовањем милионских(у еврима) хомосексуалних парада, са циљем антагонизовања наше заједнице и стварања изговора за режимску репресију и прогон истакнутих родољубивих покрета и појединаца. Све је то урађено у духу старе масонске формуле „Ordo Abo Chaos”- Из Хаоса Ред…  Наравно њихов  нови „еуро-нацистички“ поредак и „ред“!

Русофили– увек сам био у недоумици, када режимске слуге користе ову реч, да ли покушавају да нас увреде, или нам упућују „комплименте“!? Збиља, има ли ишта природније да једно заједничко биће два братског народа, руског и срспког, буду и „русофили“ и „србофили“. Русомрзци ће ове моје речи одмах покушати да преокрену, и да укажу на „зло“ које нам је стизало од братске Русије- што наравно не држи воду. Ми јесмо у историји били изложени одређеним нападима, и понекада остављени на цедилу, али никада од братске Русије и руског народа, већ пре свега од окрутне комунистичке „неруске“ власти у бившем Совјетском Савезу, и понекад себичне „царске политике“ старе Русије. Али никад од братског руског народа, и братске Руске православне цркве. Поред овог духовног, културног, емотивног и историјског фактора- наши будући национални (и убеђен сам патриотски) вође морају да имају у виду и фактор војне и економске стабилности наше државе- када буду стварали нове темеље братске „Руско-Српске“ политике.  Западне силе су у последњих пар деценија- систематском антисрпском политиком, уништењем Југославије и потом Србије (које још увек траје), активним учешћем, или прећутном сагласношћу са највећим етничким чишћењима и стравичним злочинима против припадника нашег народа на традиционално Српским просторима, и на крају отвореним „НАТО ратом“ против Србије, Црне Горе и Републике Српске, чије последице, не само разарања, већ и еколошког и нуклеарног загађења ће плаћати генерације невиних грађана Србије, вероватно за сва времена- јасно показали какву нам судбину наменили у њиховом „евроунијатском“ поретку.  Зато захвалимо режимским западним слугама на овом „русофилском комплименту“ и окренимо се без размишљања према братској Русији (са Запада нам ионако стиже само зло)!

У закључку- желим да вас поново упутим на мој савет у уводном делу ове приче, када будете одлучивали чије име да заокружите на гласачком листу, определите за све оне за које вам овај антисрпски режим каже да су лоши, и нећете погрешити. Нисам исувише велики оптимиста, да ће доћи до праве и неопходне (за наш опстанак као нације и државе) промене на овим изборима- имајући пре свега у виду режимску контролу над већим медијима и финансијским изворима (изборним) као  и режимску контролу над изборном логистиком, што им даје „неограничене“ могућности за манипулације изборног система- али ипак гласајте. Можда се овог Ђурђевдана у земљи Србији ипак деси „чудо“, и Србија се поново врати у „српске домаћинске руке“…

Ипак, будите спремни и за „оно друго“- али немојте да клонете духом. Ми Српски Родољуби више немамо избора и морамо да победимо. Потребна нам је револуционарна победа на овим изборима, или ако до ње не дође, онда нам је потребна грађанска револуција. У сваком случају овај режим и Западни слуге који су на његовом челу, морају да оду. Они ових дана мешетаре по Србији, чинећи невероватан политички „салто мортале“, обећавају све оно што грађани желе да чују, наравно немајући никакве намере да обећања испуне- уосталом већина су школовани на Западу, а мени је остао у сећању исечак из биографије Винстона Черчила, кога су као младог дипломату научили  (још почетком прошлог века) најважније правило британске дипломатије-  „Обећавај све, не испуњавај ништа!“

Наравно да су ови „наши“ бледа копија својих Западних господара, али зато безусловно примењују овај неморални политички принцип. Тако нам они ових дана обећавају „земљу дембелију“ у земљи где једна четвртина становништва буквално  гладује… Хиљаде нових радних места , док прећуткују више стотина хиљада незапослених, створених у време њихове владавине… Одлазе на Космет и тамо јавно подржавају локалне изборе, а по повратку у Београду их негирају…

Имају образ дебео као ђон… Ипак коалициона маскота овог издајничко режима, политички камелеон, познатији као бивши „Слобин мали“, је у свом предизборном заносу (претпостављам под утицајем одређених супстанци, по чему је иначе ноторан), вероватно нехотице изрекао једну истину- „До промене у Србији неће доћи на изборима, већ револуцијом“!

Ту се једино са њим слажем- ако на овим Ђурђевданским изборима не дође до револуционарне промене- онда  будимо спремни за „праву“ Револуцију. Наравно, ненасилну, грађанску, али зато бескомпромисну револуцију, која ће довести до нашег (пре свега) националног, али и истинског грађанског ослобођења…

Уосталом, шта нам је друго преостало, ако хоћемо и даље Србима да се зовемо?