ВЕРА

АНАСТАСИЈЕ: ОТВОРЕНО ПИСМО СРПСКИМ АРХИЈЕРЕЈИМА…


Ваша Преосвештенства,

 

Ако прочитате с пажњом ово писмо, расудите да ли и ви спадате у оних 97 од 100 који по светом Јовану Златоустом одлазе у пакао, по светом Нилу: епископе и свештенство који не препознају леви пут од десног, по светом Игњатију Брјанчанинову: школоване али неразумне, по светом Анатолију Оптинском: духовне лупеже који разграбљују стадо, по светим Апостолима: који имају обличје побожности али су се силе њене одрекли, по Господу Исусу Христу: вукове у овчијим кожама.

 

У Старом Завету је постојао обичај под називом херем. Господ је Израиљу, изабраном народу, приликом уласка у град идолопоклоника заповедао да их све побију. Данашњи хуманисти би рекли: сурово, то је нељубав, зилотизам по неразуму. Али, ову заповест је дао управо Онај који јесте Љубав. Погледајмо какве ригорозне мере Господ заповеда како би истинске вернике сачувао од идолопоклоничке заразе.

У Новом Завету херем не постоји, укинут је, али су Духом Светим уведене анатеме, којима се новозаветни Израиљ и Црква Христова чува од јереси и јеретика.

Данашњим школованим теолозима ово није јасно, мисле да је анатема део нељубави па управо осуђују Љубав, тојест Бога јер је то заповедио преко светих Апостола Духом Светим.

Не знају ни шта је Црква, ни докле се простире, па је шире и према јеретицима, тојест према псевдо (лажним) хришћанима.

Црква је тамо где је Истина, а тамо где је јерес (лаж) нема Цркве. Зато су Свети Оци на седам Васељенских сабора и бранили Цркву од лажних учења да би је сачували у истини како би душе могле да се након упокојења узносе у рајска насеља. Уколико би јерес продрла у учење Цркве, благодат би одступила и пут спасења би био затворен. То се десило римокатолицима и свим осталим тзв. хришћанима. Анатеме нису део нељубави већ су чин издвајања духовне губе од Тела Христовог – Цркве, да је не би заразили својим рационалним и јеретичким учењима о Богу којег су сами осмислили.

Данашњи епископи, модернисти, имају такође свог хуманистичког ”бога” кога су креирали у својој уобразиљи. Наш живи Бог говори једно, а њихов друго, али праве овце разликују глас пастира од вучијег гласа.

1. Живи Бог – у Старом Завету заповеда херем, у Новом Завету преко светих Апостола поручује Духом Светим: ”човека јеретика по првом и другом саветовању, клони се”

”…не упрежите се у исти јарам са њима”

”… нека је анатема ко вам другачије проповеда…”

Овде је исказана Његова света воља по којој делују послушни који имају страх Божији.

2. Лажни екуменистички идол проповеда другачије: ко није екумениста, тај није православац (епископи Зизијулас, Атанасије, Иринеј Б.)

”ко се са јеретицима не упреже и не одржава заједништво, тај нема љубави”

”са јереси и јеретика скинути анатеме и примити их у заједницу”

Овде је исказана воља демонска по којој делају непослушни, који немају страх Божији (зилотизам по неразуму).

Ово одступништво од саборног ума Цркве се зове апостасија. Њен циљ, који спроводи помрачено епископство, је рушење помесних Цркава, тојест њихово обезблагодаћивање.

Као једини доказ да су у праву нуде своју школованост, а кроз историју Цркве знамо да су баш такви високоумни епископи и свештенство ширили јереси.

Наш српски народ види оно што ови не виде јер су се издигли изнад престола Божјег својом екуменистичком ”надљубављу”. Тај народ се данас моли за њих да Господ одагна ту демонску силу која их је зомбирала и као послушнике шаље да спајају светло са тамом, па једног светитеља, светог аву Јустина, проглашавају екуменистом како би оправдали неразум, високоумље и своју заблуду којом проповедају измењено Јеванђеље.

Реч ”екуменизам” је везана за Цркву, и само у оквиру Једне, Свете, Саборне и Апостолске Цркве Православне она има значење, ван Цркве је злоупотребљена.

Лажни злоупотребљени екуменизам, који спроводе, обједињује са Црквом оне који су ван ње – јеретике и остале идолопоклонике, а тиме урушавају Цркву, коју ни врата пакла неће надвладати, али ће се она свести на мали број истинских епископа.

О тој злоупотреби говори и свети ава Јустин, разобличавајући данашње помрачене епископе као сентименталне носиоце лажног хришћанства чије име је легеон:

”Екуменизам је заједничко име за псевдохрићанства, за псевдоцркве Западне Европе. У њему су срцем својим сви европски хуманизми, са папизмом на челу. А сва та псевдохришћанства, све те псевдоцркве нису друго већ јерес до јереси. Њима је заједничко еванђелско име: свејерес. Зашто? Зато што су у току историје разне јереси негирале или унакажавале поједине особине Богочовека, Господа Христа, а ове европске јереси одстрањују васцелог Богочовека и на Његово место стављају европског човека. Ту нема битне разлике између папизма, протестантизма, екуменизма, и осталих секти, чије је име легеон.”

”Савремени „дијалог љубави“ који се обавља у форми голог сентиментализма уствари је маловерни отказ од спасоносне „светиње Духа и вере Истине“ (2. Сол. 2, 13), тојест од једино спасоносне „љубави Истине“ (тамо 2,10). Суштина љубави је Истина; и љубав живи истинујући. Истина је срце сваке богочовечанске врлине, па и љубави.”

Ваша дужност је да служите Богу и народу. На хиротонији сте дали завет да ћете правилно управљати речју Божјом и поштовати све каноне и догме, Цркву чувати од јереси и јеретика, а не као што радите – уводите их и сједињујете са њом.

Свети Анатолије Оптински о вама овако говори:

”Чедо моје, знај да ће у последње дане настати времена тешка, како говори Апостол. И, гле, због оскудице у побожности, и у црквама ће се појавити јереси и расколи, и као што су предсказали Свети Оци, тада на архијерејским престолима и у манастирима неће бити људи опитних и искусних у духовном животу. Због тога ће се јереси ширити посвуда и превариће многе. Непријатељ рода људскога деловаће лукаво да би, ако је могуће, у јерес увукао и изабране. Он неће одмах грубо одбацивати догмате о Светој Тројици, божанствености Исуса Христа, о Богородици, већ ће почети неприметно да искривљује учење Цркве, које су нам предали Свети Оци од Духа Светога. Довијања непријатеља и његова лукавстава приметиће веома мали број њих, они који су најискуснији у духовном животу.

Јеретици ће завладати Црквом, свуда ће постављати своје слуге, а побожност ће бити занемарена. Али Господ неће оставити слуге Своје без заштите. Он је рекао: „По плодовима ћете их познати“, тако и ти по плодовима, то јест по деловању јеретика, настој да их разликујеш од правих (истинитих) пастира. Ти духовни лопови који разграбљују духовно стадо “не улазе на врата у тор овчији него прелазе на другом месту“, као што је рекао Господ, то јест, ући ће на незаконит начин, уништавајући насиљем Божје уставе. Зато их Господ назива разбојницима (Јн. 10,1).

Заиста, њихова прва дужност је прогањање истинских пастира, њихово затварање, јер без тога се не може ни стадо разграбити. Зато, сине мој, кад у Цркви видиш поругање божанственог чина, отачкога Предања и Богом установљеног поретка, знај да су се јеретици већ појавили, мада ће можда до одређеног времена скривати своје зловерје, или ће непримјетно искривљивати божанствену веру, да би боље успели, обмањујући и варајући неискусне.

Прогањаће не само пастире, него и слуге Божје, јер ђаво који руководи јересју не трпи благочашће (побожност). Препознаћеш ове вукове у овчијој кожи по њиховој гордељивој нарави, властољубљу, слатољубљу. Биће клеветници, издајници који свуда сeју мржњу и злобу, зато је и рекао Господ да ћемо их по плодовима познати. Истинске слуге Божје су – смирене, братољубиве и Цркви послушне.

Велике притиске од јеретика трпеће монаси, а монашки живот тада ће бити изругиван. Осуће се обитељи, смањиће се број монаха, а они који остану трпеће насиље. Ови мрзитељи монашког живота, који имају само изглед побожности, настојаће да привуку иноке на своју страну, обећавајући им заштиту и световна добра, а претећи изгнањем онима који се не покоре. Од ових претњи малодушне ће захватити велико очајање. Ако доживиш то време, сине мој, радуј се, јер ће тада верници, који не буду имали никаквих других врлина, венце добијати само због остајања у правој вери, по речи Господњој: “Сваког, ко Ме призна пред људима, признаћу и Ја пред Оцем Својим Небеским“. (Мт. 10,3).

Бој се Господа, сине мој, да не изгубиш припремљени ти венац, да не будеш одбачен од Христа у таму најкрајњу и муку вјечну. Храбро стој у вери и, ако је потребно, с радошћу трпи прогоне и друге невоље, јер ће са тобом бити Господ… и свети Мученици и Исповедници са радошћу ће гледати твој подвиг.

Али, тешко у те дане монасима који су се везали за имања и богатство, и који због љубави према комфору буду били ради да се потчине јеретицима. Они ће успављивати своју савест, говорећи: „Сачуваћемо и спасти обитељ (манастир) и Господ ће нам опростити.“ Несрећни и заслепљени, уопште и не помишљају на то да ће преко јереси и јеретика у манастир ући и демони, и тада они више неће бити света обитељ (манастир) већ – голе зидине, од којих ће занавек одступити благодат.

Али Бог је већи од врага и никада неће оставити слуге Своје и истинских хришћана ће бити до краја времена, али ће они бирати усамљени и пуста мјеста. Не бој се невоља, већ се бој погубне јереси, јер она отклања благодат и одваја од Христа. Зато је Христос и заповедио да јеретика сматрамо за незнабошца и цариника.

И тако, крепи се, сине мој, у благодати Христа Исуса, са радошћу хитај у подвиг исповедања и подношења страдања, као добар војник Исуса Христа ( 2. Тим. 11, 1-3), Који рече:“Буди вјеран до смрти и даћу ти вијенац живота“ (Откр. 2,10). Њему са Оцем и Светим Духом част и слава и сила у векове векова. Амин.”

Чујмо даље како говори свети Игњатије Брјанчанинов:

”Бахатост узима маха. Неразум влада међу школованима. Со је изгубила свој укус. Код црквених пастира постоји само нејасно и недоследно знање ствари, и то по слову истине, што убија духовни живот у хришћанском друштву и уништава хришћанство које је у делању а не у речима. Страшно је видети коме је поверено спасење, али то је Бог допустио.”

Даље о вама свети Нил Мироточиви каже:

”А пастири хришћански, епископи и свештеници постаће људи сујетни који савршено не разликују десни пут од левог. Тада ће се хришћански морал и предање изменити. Цркве Божије остаће без богобојажљивих пастира.”

Неко ће рећи: да, али у овом пророчанству нема датума када ће се то догађати.

Али зато свети Игњатије говори о свом времену, тојест нашем, а ако се удубимо у пророчанство светог Нила, такође ћемо видети да смо већ 57 година загазили у његово испуњење. Каже Свети:

”А пастири… постаће људи сујетни… тада ће се хришћански морал и предање изменити.”

Да преведемо: пад пастира, епископа и свештенства ће се дешавати у време промене хришћанског морала и предања.

1. Хришћански морал у задњих 50 година

-сексуална револуција, слобода љубави ван брака

– сексуалне слободе – хомосексуалаца и лезбејки.

– дозвољен брак међу истим половима

– педофилија

2. Предање се такође променило 1955. године када је патријарх Атанагора скинуо анатеме са латинске јереси, како би започео заједницу љубави са јеретицима. Свети ава овакву заједницу назива легеон.

Да ли анатема са јереси и јеретика може да се скине? Не. Испод анатеме се излази покајањем за дотичну јерес, одрицањем од исте. Тада се тај бивши јеретик присаједињује Цркви, како је већ канонски уређено – крштењем и миропомазањем и постаје њен заједничар у саборности.

Али ову новину, тојест промену предања коју је увео Атанагора, а до данас су је прихватилки сви школовани помрачени теолози, да се скине анатема са јеретика а да дотични јеретици и даље остану у својој јереси и да се са таквима одражава молитвена заједница или ”трпеза љубави”, управо најављује свети Нил када каже да ће тада епископи и свештенство постати људи сујетни (пуни себе али не и Духа Светог), који ће чврсто корачати тим левим путем и мењати предање у време пада хришћанског морала. Ко има очи све ово јасно види.

Свети Јован Златоусти је видео да се од сто клирика спашавају само тројица а 97 одлазе у пакао. Та деведесетседморица су они који су ван Истине и ван Љубави, а управо они проповедају љубав и заједништво са јеретицима.

Али и ђаво се заогрне створеном светлошћу па глуми анђела и проповеда љубав.

И ови су се данас заогрнули причом о милосрдном Самарјанину како би се приказали носиоцима љубави.

Извукли су из контекста причу којом је Господ покушао да нас научи да према сваком треба бити милосрдан, сваком помоћи, али нигде се не каже да са њима треба молитвено заједничарити.

Човек је пао – подижи га без обзира да ли је ове или оне вере или невере. Али, ако су питања вере твоје и његове, ту важи: човека јеретика посаветуј, па ако прими добио си брата, ако не прими клони га се.

Оних 97% које Господ назива слепцима и који нам се намећу као путеводитељи треба избегавати јер: ”слепац слепца ако води, оба ће у јаму пасти.”

Више не важе приче о слепој послушности јер благодат старчества више не постоји, тако да народ треба да се руководи отачким знањем на путу свог спасења како не би били заведени од те бљутаве соли и завршили у јами.

Па да полако резимирамо све те промене:

Све Никола је ударио шамар Арију – јеретику, а данас се код ”безгрешног” јеретика одлази по ”благослов” мрака у Ватикан (епископ Лаврентије и тридесетак свештеника)

Епископи Иринеј Буловић и Амфилохије примише крстове и кардиналско прстење од истог.

Некад су анатемисали, данас скидају анатеме, папу зову ”ваша светости”. Да ли су оци Несторија након анатеме звали ”ваша светости”? Да ли су након анатеме одлазили код Несторија по благослов?

Онда су забрањивали читање јеретичке литературе а данас је и нама лаицима препоручују. За римокатоличку псевдо цркву кажу да је ”сестринска црква” са Једном, Светом, Саборном Апостолском Црквом и да су њих две два плућна крила једног тела Исуса Христа. Сестринске Цркве су увек биле само ортодоксне – Православне а јеретичке заједнице никад нису биле нити ће бити.

Данашњи патријарх Иринеј такође све ово подржава и говори:

”Тренутни циљ екуменског задатка, према православном схватању, је реинтеграција хришћанског ума, опоравак апостолског предања, пуноћа хришћанског погледа и веровања у споразуму са свим епохама.”

Подвукао сам у овом тексту ”реинтеграција” и ”опоравак”.

Реинтеграција од латинске речи re-integratio – допуна. Преведено би било допуњавање хришћанског ума, опоравак апостолског предања. Допуњавањем и опоравком се подразумева мењање предања.

Спасење душа се може постићи једино кроз православну Цркву и веома је битно ову истину проповедати свима јер ван Цркве нема спасења. Ван православног крштења и миропомазања су се спасили само исповедници Исуса Христа – крштени у својој крви, тојест пострадали исповедивши Христа. Приче о спасењу добрих муслимана, католика и осталих некрштених су неистина. Свету Тајну крштења и миропомазања у пуноћи благодати има једино ортодоксна Црква. Господ каже: ”идите и крштавајте све, па ко се крсти спасиће се а ко се не крсти, неће се спасити.”

”Црква је јединствена, једна, ко год и на који начин одступи од Цркве у јерес, раскол у самовољно збориште он губи причасност благодати Божјој. Нема хришћанства нити Христа, нема благодати нити истине, нема живота, нема спасења и све то јесте у једној јединој Цркви.” (свети Василије Велики).

”Расколници могу имати веру у Свету Тројицу, имати Свето Писмо и Тајне, али не и спасење” (блажени Августин).

”Схватимо да је не само од јеретика него и од расколника одступила благодат Духа Светог, те не само јеретици него ни расколници не могу имати спасење.” (блаженопочивши патријарх Павле).

Сада се поставља питање како данашњи хришћани (лаици) треба да живе у Цркви с обзиром на све досад речено?

Свако од нас, ко заиста тежи ка спасењу и вечном животу треба да уведе све постове, среду и петак. Да редовно одлази на свету Литургију, да направи велику исповест од седме године. Да би се упознао шта су све греси треба да прочита житије светог Василија Новог и део о светој Теодори и митарствима. Након причешћа да тежи ка одсецању навика које је исповедио и да исправља своје грешке – ако је невенчан црквено да се венча, ако пуши или се дрогира да одсеца то од себе узносећи молитве за помоћ одгоре. Ако неком шта дугује, да све врати…

Поштовати благодатно свештенство, али одступати од оних који нису у сагласју са предањем и оцима, нарочито од екуменистички острашћених.

”Налажем свом народу на Кипру, који сте истинска деца једне свете апостолске Цркве да бежите главом без обзира од свештеника који у пали у латинску обману и да не залазите у њихове цркве нити да благослов из њихових руку случајно примите, јер боље да се сами у кућама молите него да са латиномислећима заједно у цркве идете, да не бисте заједно са њима наследили пакао.” (свети Герман Нови, патријарх цариградски).

Небески огањ сваке године силази на православну Велику суботу по старом календару са неба и пали два снопа од по 33 свеће једино православном патријарху. То су покушали и римокатолици али их је Огањ обишао и сишао на православне. Такође, само у Православној Цркви свете мошти остају нетљене и чудотворе. То потврђује да је само Православље хришћанство. Неко други да све ово има проповедао би, привлачио и многе душе би се окретале од својих заблуда и улазиле у Христову Цркву и спашавале.

Наше је да сведочимо истину а не да негујемо удвориштво и лицемерне заједнице ”љубави”.

Наш патријарх Иринеј треба да промени начин размишљања па да уместо реинтеграције хришћанског ума и опоравка апостолског предања почне да говори о личним, тојест нашим појединачним реинтеграцијама јер хришћански ум блиста у Истини, али смо се ми од њега окренули. А уместо опоравка апостолског предања да учи послушности апостолском предању кроз које исијава Христов ум (коме није поребан опоравак).

Да не дозволи да данашњи школовани Синедрион ослобађа ”безгрешног” Вараву а разапиње Господа Исуса Христа.

Да не дозволи промене у Цркви (нови календар, нове литургије и све оно што доводи до раскола).

Мењајте себе а не предање, реинтегришите свој рационализам и своју телесност. Репрограмирајте свој ум покајањем како би на вас сишао благослов Божји и умирио те ваше узнемирене душе јер сте се окренули од Оца и храните се жиревима. Па да из смрти васкрснете у живот и закорачите на предањски десни пут, а реч ”екуменизам” да се користи у Духу и Истини, у оквиру Православља, такође и речи ”да сви једно будемо”, које су школовани злоупотребили, а заиста значе да међу нама у Цркви Христовој не буде свађа и раздора. Јер Господ нигде не говори да се уједињујемо са јеретицима, јер шта има светлост са тамом.

А новинама које неки покушавају да уведу, нити ће наша Црква бити благодатнија, нити ће мерење времена бити тачније, али ће постићи оно друго – раскол. Зато све те несвесне слуге ђавоље, треба да се запитају да ли су они у оних 97% који ће мењати предање и обичаје Цркве, да ли су они ти вуци у овчијим кожама, да ли су они ти разбојници који немају страх Божји и не познају вољу Божју.

”Ко отпадне од Васељенске Цркве тај није хришћанин, нити се може назвати хришћанином” (свети Атанасије Велики). А данас многи изјављују да и ван Цркве Христове православне постоји хришћанство. Тиме исповедају две цркве, а то је јерес за коју се даје одговор на Страшноом суду Христовом. Или је можда свети Атанасије у ”прелести”?!

Постоји једна Црква у којој је глава Исус Христос, а ово друго је сатанина творевина у којој је глава папа – човек. Ово идолиште ви називате сестринском црквом – опет јерес, јер тиме сте признали и њену главу – смртног, ”безгрешног” човека који своју шизофренију рационализма преноси на све вас који читате његову литературу па је препоручујете и нама лаицима. Тај човекобог је својим верницима забранио да читају Свето Јеванђеље јер би у њему прочитали: ”нема дана да човек не сагреши”, а он – ”безгрешан”.

”Црква је јединствена и једна, ко год и на који начин одступи од Цркве у јерес, раскол… нема хришћанства нити Христа, нема благодати нити истине, нема живота, нема спасења” (свети Василије Велики).

Ко има уши нека чује.

Ван Цркве нема хришћанства нити Христа, нема спасења. Да ли је ово ”прелест” и нељубав? Или је свети Василије Велики ”зилот” по неразуму, како крстите све који размишљају другачије него ви. И ђаво да изјави да је хришћанин, из љубави би сте га примили у јединство. Свако данас може да каже да је хришћанин, али по светом Атанасију Великом и светом Василију Великом, ван Цркве, Једне, Свете, Апостолске Православне не постоји хришћанство. И то је амин.

Ваша школованост али непросветљеност вас гура у рационално поимање хришћанства. Управо ви радите на томе да од својих епархија протерате благодат Духа Светог а уведете ”мрзост опустошења на месту светоме”.

Сазовите Осми васељенски сабор и осудите екуменистичку свејерес и све њене носиоце. Ако се не покају, екскомуницирајте их. Па ако помесне Цркве остану и на пет-шест истинских епископа, пратиће их народ. А административне екскомуникације од ових палих треба игнорисати јер немају благослов Неба.

Чувајмо Цркву у Духу и Истини, макар и у катакомбама.

Данашње борце за истину и Свето предање, еп. Давид је у тиради гнева (који је смртни грех) назвао погрдним именима, па између осталог ”истраумираним плашљивцима”, а своју неустрашивост за истину помешану са лажи је сведочио окружен са десетак телохранитеља и двадесетак полицајаца који су га штитили од ”мученичке кончине”, док је титоистички покушавао да евангелизује тај ”посељачени плебс”.

Све празне речи које је изговорио тај ”златоусти” оратор само разобличавају њега и све ”колосе” које је побројао као ”духовне величине”.

”Али иде време када ће први бити последњи…”

Чак ни ваш рационалистички слоган: ”Наш однос са људима је мера нашег спасења” нисте испоштовали. Али зато овај слоган злоупотребљавате у односу са јеретицима како би сте вешто закамуфлирали рушење СПЦ. Када су у питању православни верници имате уличну реторику, а на екуменским саборима слаткоречиво учите о љубави.

Све ово пуно говори о вама. Премудри Соломон би рекао:

”Неразум сам себе објављује”.

Оци су вукове одсецали, а ви их данас припајате стаду, а стадо растерујете. Слоган истинских хришаћана је: мера нашег спасења је мера задобијања Духа Светог. А Духа Светог не задобијају зилоти мрака који су се поклонили богу кога су сами створили. О љубави причате али вас речи и дела разоткривају.

Ако вам успе да унизите своју горду величину, можда схватите да сте вас 97% програмирани још на богословијама да проповедате то фалсификовано хришћанство чија сте ви авангарда у масонској идеји стварања једне универзалне религије пре антихристовог доласка, кога ће зацарити управо православни патријарх.

Сила преваре већ делује.

Треба волети све људе, непријатеље, грешнике, јеретике, али љубав не треба злоупотребљавати. Злоупотребљена љубав је духовни блуд – прељуба. Љубав не подразумева саучесништво било у греху или јереси, јер то вређа Бога и одгони благодат, а ван благодати нема спасења.

Вас су у тим рационалистичким школама учили да је саучествовање са јеретицима – љубав, и тако сте постали део апостасије.

”Апостасију је Бог допустио и не можемо је зауставити својом руком, али је битно не бити део ње” (свети Игњатије Брјанчанинов).

Ви нисте Црква, већ само њен клир који је кроз векове био склон паду а данас сте у мнењу ”непогрешивости” – ту клицу сте примили у Ватикану.

Вама није дато да размишљате, већ да делате по ономе како сте примили. Све што је требало смислити је записано, то само спроводите неизмењено. Јер у свему што сте примили је Духом Светим исказана света воља Божја.

Немојте хулити на Духа Светог, јер свако од вас, на тај начин, отвара свој пут у царство мрака. А себи то сигурно не желите.

Реч љубав немојте више злоупотребљавати јер љубав није празна реч, већ је Љубав – Бог и Бог је Љубав.

Па ако Бог, тојест Љубав заповеда херем (Стари завет), и одсецање јеретика анатемама (Нови завет), запитајте се да нисте нешто погрешно схватили, па проповедате неког свог ”бога”, тојест ”љубав”, који заповеда заједницу са јеретицима?

Да вас није прелестио ђаво, па прекрајате и Стари и Нови завет?

”Нека је проклет свако па и анђео са неба, ако вам проповеда другачије Јеванђеље него ми” (Посланица Галатима апостола Павла).

Немојте од нас очекивати да будемо послушни вама, који сте на себе навукли апостолске анатеме, проповедајући другачије Јеванђеље него што смо примили.

Ваш пад је огроман, саблажњавајући себе, саблажњавате и народ.

”Тешко оном ко саблазни једног од ових малих, боље му је да обеси камен воденични о врату и баци се у море”. (Марко, 9,24)

Хришћанство се сведочи делима, а не причицама о љубави, јер ”слово убија а Дух оживљава”, па покажите тај хришћански дух животом и делима љубави, а не празним речима о љубави.

”Јер неће се спасити они који говоре већ они који творе”.

Одсеците папу а вратите се у јединство са епископом Артемијем. Покажите се миротворцима а не расколницима који сеју мржњу и немир цепајући Ризу Христову. Али за све ово треба имати духовну снагу која се не задобија у школама већ у подвигу жестоких постова, бденија, затворништва, сиромаштва, оскудице и свега оног супротног од путовања по белом свету, луксуза, световних послова за плату, играња фудбала, забава, посећивања тениских турнира, одлазака у позоришта, на пријеме, и све оно што саблажњава вашу душу и од вас прави духовне слабиће пуне гнева и нетрпељивости. Ваша прва дужност је да позивате у црквену саборност наш српски народ, јер то је наш Израиљ, да га учите покајању и спасењу, а не да између себе и народа постављате ”бодигарде” и полицију.

И немојте са јеретицима правити, како патријарх каже, заједницу у различитости, јер у тој папазјанији религија Христова Црква постаје само једна од многих религија, а не оно што јесте – врата кроз која се једино улази у вечни живот. Црква није административно-политичка институција задужена за хуманистичко-пацифистичке односе са модерним идолопоклоницима, она је тело Христово кроз коју се огреховљене душе убељују и након упокојења улазе у насеља Светих.

То треба да вичете и обелодањујете, као што је то радио епископ Артемија, па ко се прикључи – добродошао.

Данас га упоређујете са светим Јованом Златоустим, па му качите непослушност, и овде је ваше расуђивање површно.

Свети Јован Златоусти јесте послушно отишао у прогонство, послат од оних који нису били у јереси. Неправдено је био прогнан, али му је то Господ узео као подвиг и прибројан је светима. Епископ Артемије такође је неправедно прогнан али од данашњих Оригена који прогањају све оне који су у Духу и Истини а нису са њима у заједници званој легеон. Свејеретицима не треба бити послушан. Данас је боље бити са прогнанима него са прогонитељима. А свети Анатолије Оптински бодри прогнане речима:

”Са вама ће бити Господ, свети Мученици и Исповедници и с радошћу гледати ваш подвиг”.

Тврда беседа на којој се ломе зуби али боље вам је и без зуба ући у Царство небеско, него са свим зубима у пакао.

Нашему Господу Исусу Христу нека је слава у све векове, и да српском народу подари силу расуђивања и огњен дух.

 

Анастасије са браћом и сестрама у Духу и Истини.

 

П.С. С љубављу позивамо све који су ван Цркве да приме свето крштење и миропомазање како би након упокојења ушли у Вечни живот у Царству Господа Исуса Христа.

Сви остали путеви су странпутице.