Издавач „Глас Србије“ у Краљеву је објавио књигу новинара Милана Пантовића: „Зла времена, мој синко“, у којој су сведочанства о хрватском злочину геноцида над српским народом Крајине, од 1990. до 1995. Ту су и кратки осврти на оружане насртаје муслимана и Хрвата на Србе по Босни и Херцеговини. Пантовић забележи, да је безбожнички против православних Срба кренула Западна Европа и Ватикан. Као и у Другом светском рату – за то безбожништво су искоришћени наоружани муслимани и католици. Све је то схватила једна бака на Кордуну и то уткала у кратку мудрост: „Зла времена, синко“. Та мудрост краси наслов Пантовићеве књиге и никаква друга одгонетка не би боље осликала суштину крвавог рата у Крајини и Босни.

У причи „Под капом небеском“, Пантовић је досегао поруку баке с Кордуна и присетио се, као и мудра бака, покоља православних Срба у Другом светском рату, па је забележио у јуну 1992. године:

„Црне мисли у времену овом, за које нико не може да каже – да је неком другом бојом обојено. Нека ми буде опроштено ово присећање и ове мисли – али, историје се треба увек сећати. Не да се повређују старе ране, већ наука ради и времена овог, у којем су се, опет, раме уз раме, нашли зелени барјаци и шаховнице“.

И приче теку. Аутор се присећа великог писца Бранка Ћопића и постаје му јасно, да ће Петровачком цестом, опет, бежати, од покоља и хрватских концентрационих логора смрти, хиљаде српских породица. Нови крвави исход је плод истог мозга, што је описано у причи „Ех, где је Ћопић“:

„Пребрзо је стара госпођа Европа заборавила збегове од пре пола века, а ови нови – и не долазе до њеног тврдокорног мозга“.

Та Европа је починила неопростив злочин геноцида над Србима. Без ње, то никад не би могли учинити Хрвати и муслимани, ти српски сродници – који би требало да схвате, да су само оружје у рукама колонијалних држава. То треба да знају. И да знају, да у овој малој књизи има много поука – које могу помоћи и довести до освешћења.

Пантовић позива, да се грех призна, јер се не може сакрити. Представља то у причи „Знам једну земљу“, где, између осталог, може да се прочита:

„Знам једну земљу и знам: земљом крајишком и крајинском – српска нога не корача, пашњацима стока не лута, гуштијерне нико не празни, гробља нико не обилази и свеће не пали… Знам једну земљу – Крајина се зове – и Крајишнике знам, расуте по земљи Шумадији и равној Војводини, који нижу дане од снова саткане. И снове им знам: повратничке“.

Влада РС Крајине препоручује ову књигу новинара Пантовића. Може се набавити по цени од 300 динара (тристотине), на адреси:
Милан Пантовић, 36.000 Краљево, Југ Богданова, бр. 136,
тел. 036/321-905; 064/20-66-952, е-маил: milanpantovic.kv@gmail.com.

С поштованјем,
ВЛАДА РС КРАЈИНЕ,
Ратко Личина, министар

РЕПУБЛИКА СРПСКА КРАЈИНА
СКУПШТИНА У ПРОГОНСТВУ
11.080 З е м у н, Магистратски трг. 3
Тел. 3077-028, факс: 3077-247, e-mail: vladarsk@yubc.net
Бр. 1475/12 – 30. 9. IV 2012.

_______________
Извор: Вести 011