Није мало вероватно, али изгледа постаје пракса, да оне који су се супроставили и нису застранили у екуменизам данашњег православног служења Господу у Србији, некако као по неком правилу „нападају“ на разне начине…

А свештенике, њих по истом обрасцу и истој форми нападају: да су имали неке финансијске пропусте које наводно не могу да оправдају и обавезно су то цифре од којих обичног мирјанина у Србији у којој се јако тешко живи заврти у глави… Па то увек и свакоме може да се припише – али, мора да се докаже…

Кад обичног мирјанина неко напада то је некако другачије, један напад на човека и у исто време на правду Господа, а овде се нешто припрема свештенику, духовном оцу многих, напад на Светосавље и истрајну борбу која подсећа на живот Светог владике Николаја, Авве Јустина против зла нове неке модерне вере, која се силом уводи у наше светиње, а годинама протерује монаштво, напад зла и неправде на добро… И у данашње време о томе не смемо ћутати…  Ћутањем се издаје Бог рекао је Свети Григорије Богослов,а боље ти је дати да ти се језик одсјече, него ћутати када праву вјеру нападају рекао је Свети Теодор Студит.

На крају, Господ је судија, и за нас и за њих, ко год био са једне или друге стране…

++++++++++++

у наставку је сведочење о једном догађају, а које је објављено као ФБ белешка у понедељак, 19. марта 2012.  у 12:02, а белешку је направио свештеник Илија Јокић

Вечерас ми дође одборник Црквене Општине маршићанске из Маршића, моје духовно чедо, и само што уђе код мене у дом поче ме просто испитивати о неким стварима које се тичу неке документације из Општине у Крагујевцу, а која се тиче неке донације храму Св. Василија Великог из Маршића.

Не имајући појма о чему је реч, смејао сам се али и испитивачки га посматрао. Паде ми на памет да и њега нису врбовали и окренули га против мене у овој борби, сви на једнога. Одједном у том испитивачком духу ми Младен, као да је уплашен, рече: „Оче, вас оптужује о. Бојан да сте документацију из Општине проследили црквеним одборницима у Маршићу ради чега смо данас имали седницу Црквеног одбора“ настављајући „ и да знате да су вам на тој седници од стране о. Бојана и председника СМ Месне Заједнице Маршић Томе Ђорђевића упућене претње да ће да вас бију и да ће вам реп исчупати (мислећи на моју дугу косу), и да сте од цркве украли, тј. да немате покриће за 2.000.000 дн., и да ће вас о. Бојан тужити за изношење поверљиве документације“.

Слушајући га шта прича, упитах га: „Па добро човече имаш ли ти то о чему причаш, јеси ли и ти то добио“?

Одмах, без и једне речи скочивши на ноге, оде до аута и на сто ми стави поголем материјал који кад сам погледао, се заиста тиче оног о чему је причао.

„Добро“, након што сам прочитао предочено, рекох му: „ово може да затражи свако и да добије, али откуд њима то да сам ја то урадио и ако је све у реду онда зашто толика паника“.

„Не знам оче“, одговорио ми је и рекао: „то сам ја дошао да вас питам“.

Гледајући га тако збуњеног, рекао сам: „Добро Млађо када се већ ово десило и када си био на седници; кажи ми да ли сте расправљајући о овоме затражили записнике и постоје ли записници седница на којима је црквени одбор записнички констатовао да се од Општине траже средства и да ли је то ЕУО одобрио и да ли постоје рачуни за ова средства“?

„Тражили смо оче“, одговара ми Младен настављајући: „и о. Бојан нам је показао записник из 2007 године и 2009 године, а за 2008 годину нема, а показао нам је неки сијасет рачуна које је рекао да ће доставити ЕУО“.

„Видиш Млађо“ рекох му: „који су то љигавци и кретени! За оно за што су они криви оптужују другога и чак му при томе и прете. Размисли мало па ћеш видети да из свега овог што си ми рекао и из свега овог што је пред нама постоје бројна неслагања. Ако у овом уговору и овом решењу стоји да се тражи повратна информација у шта су средства утрошена, а то као што видимо није достављено Општини у Крагујевац, и ако записнички на седници Црквеног одбора није одобрен захтев за потражњу средстава или ако је одобрен, а тај препис записника није прослеђен ЕУО на одобрење, онда је млатарање са рачунима није ни налик на оно што ја имам за покриће за све што ме оптужују. Посебно је интересантно то, што о. Бојан те рачуне сад подноси ЕУО. То ти је мој Млађо доказ, о чему ја причам читаво време, да се у Епархији шумадијској раде против уставне Уставу СПЦ радње. Ти рачуни сада ништа друго не представљају ЕУО сем да ЕУО потврди, као што се из овог предоченог да приметити, недопустиве радње свештеника Бојана и вас као црквени одборника“.

Да би га, пошто је сам тражио разјашњење овог проблема, упутио на прави пут, рекао сам му: „Сам је те Бог код мене довео Млађо! Нисам те ја тражио за ово, ваљда ти треба бити јасно шта се дешава, и зато те молим да урадиш следеће:

Да се као човек и одборник а пре свега као верник писмено обратиш свом свештенику и од њега затражиш писмено објашњење за све ово. То није срамота, није грех, него баш напротив твоја дужност као човека и хришћанина. Видиш“ рекох му: „неко се сетио да све ово затражи од Општине, не себе ради, јер се ово не тиче појединца, него свих нас, и самим тим нас све укључио у правилно поимање ствари и одговорности на местима на којима су многи. Шта је онда са нама?“

„Хоћу оче!“, прикупљајући ону документацију и лагано одлазећи, рекао ми је Младен и отишао.

Дуго сам, након што је отишао Младен, размишљао о свему овоме тражећи узрок зашто све ово и ко би то могао да буде, ко попут сиве еминенције, из сенке, ради овакве ствари. Прво ми је пало на памет да би то могли да буду баш они који ме ево већ трећу годину држе у казамату, т.ј. Деспот шумадијски Јохан, јер сам ових дана дошао до нови доказа о његовим безакоњима, па вели да припреми буну против мене, како би у запећак бацио оно што долази. Опет ме је та галама, о којој ми је Младен причао водила на то да ипак неко прати ситуацију и да неко изгледа добро зна да у трансакцији средстава између Општине у Крагујевцу и свештеника Бојана Димитријевића нису чиста посла и да се ту, како би наш народ рекао, нешто ради испод жита. Ја то знам и имам доказе да је тако а ова додатна ситуација то само потврђује.

Било како било, ово се данас заиста десило у Маршићу, а које плодове то што је било доноси, време ће показати. Ја ово само предочавам широј јавности са намером да скренем пажњу на стање у коме нам се друштво уопште налази, односно на бахатост и осионост оних који су на власти и злоупотребу исте, чим се не бирају средства у ликвидацији свих они који се томе супростављају.

Пошто ми је Младен дозволио да снимим документацију коју ми је показао, део од ње и предочавам широј јавности.