ДЕШАВА СЕ...

Протјерани у рату, мучени у миру


Малобројни Срби који су се вратили на вјековна огњишта у село Возућа, на Озрену, свакодневно су изложени нападима и малтретирањима комшија Бошњака, тако да све чешће размишљају о поновном одласку у непознато.

19.03.2012. извор: fokus.ba


– Ми смо овдје незаштићени. Стално размишљамо да напустимо куће у које смо се вратили прије десет-једанаест година. Живимо под сталним стресом. Изложени смо шиканирању, вријеђању… Чак нас и дјеца комшија Бошњака нападају, гађају каменицама, смију нам се – прича Српкиња, повратница у Возућу, која је због страха за властиту безбједност, жељела да остане анонимна.
Она каже да је у Возући доживјела нервни слом који је посљедица свакодневних проблема које преживљава, само зато што је Српкиња.
– Живим са мужем и двоје дјеце. Стално размишљамо да поново бјежимо с кућног прага. Упадају нам у дворишта, краду стоку, пољопривредне алатке, сијеку нашу шуму, беру воће. Стоку изводе на испашу на наше њиве… Сина су ми недавно претукли у кафићу – прича она.

Друга жена Српкиња повратник у Возућу прича да је прије пар дана у двориште ушао њој непознат аутомобил, у којем су била два мушкарца.
– Изашла сам из куће, очекујући госте. Када сам чула звук аута, кренула сам према капији, мислећи да су моји гости. Међутим, ауто је ушао у двориште и кренуо на мене. Измакла сам се у страну и почела да вриштим и дозивам сина који је био у кући. Један од мушкараца је изашао из аута. Питала сам га гђе сте пошли и зашто сте ушли у моје двориште. Он је извадио одвијач и почео да ми пријети. У том су мој син и муж изашли пред кућу. Други мушкарац из аута је с ножем кренуо према мом сину и оборио га на земљу. Он му је избио нож, а ја сам почела да дозивам у помоћ. Онај с одвијачем је пришао мени и мужу и пријетио нам. Бранио је да приђемо нашем дјетету да га бранимо – плачући прича жена.
Тај други мушкарац, каже она, онесвијестио јој је сина, ударао га ногама по глави и кад су мислили да је мртав, онда су побјегли.
– Полиција је дошла сат времена након позива, а кад су дошли, рекли су ми да није требало ништа да их питам већ само да њих позовем – додала је она.

Недавно је, каже, на њиву дошао један дјечак и напао је да је украла његов бицикл.
– Када сам му рекла шта ће мени његов бицикл и како сам га могла украсти кад сам на њиви, он је отишао безобразно се церекајући. Мало послије сам отишла кући, кад је дошла полиција с тим дјечаком на врата.
Питали су ме шта је било. Рекла сам им да ме мали оптужио да сам украла бицикл и окренем се према малом и питам га: „Јеси ли ми зато звао полицију?“, он је опет почео цинично да се смије. Узмем пластичну гајбу која је била поред врата и замахнем као да га ударим, да би полицајац узео гајбу и мене ударио, избивши ми зубе. Накнадно сам добила и налог да платим новчану казну – испричала је ова жена.

Муке српских повратника у Возући, по ријечима директора Фонда за хуманитарно право БиХ, Џевада Галијашевића, резултат су вишегодишњих опструкција повратка од стране федералних власти.
– Свако угрожавање повратка је сложено питање рушења уставног поретка земље. Институције РС су учиниле много више по питању повратка несрпског становништва у Српску, за разлику од власти Федерације, које су смишљено послале поруку да Срби повратници нису добродошли. Након рата су учинили све да до повратка не дође, тако што су подручје Озрена, од Бочиње до Возуће, населили странцима који су запосјели туђе куће, имовину. То је била јасна порука да Срби нису добродошли – каже Галијашевић.

Српска огњишта данас, према његовим ријечима, насељавају терористи, бивши плаћеници, који чине све да заплаше повратнике и повратак им учине немогућим.
– Неки људи немајући другога избора одлучили су се на повратак, неки једноставно желе умријети на својим огњиштима, па ризикују сопствени живот и сваки дан живе у агонији и страху. Чињеница је да власти Федерације БиХ по том питању не желе ништа учинити. С друге стране, власти РС, које су по том питању веома ангажоване, треба додатно да притисну Министарство безбједности БиХ, СИПА и све оне заједничке институције и агенције које су задужене за обезбјеђење мирног и одрживог повратка да напокон ураде нешто по том питању – рекао је Галијашевић.

Недељко Митровић, предсједник Републичке организације породица заробљених и погинулих бораца и несталих цивила, истиче да власти Федерације ђелују у три сегмента, не бирајући средства.
– Све су то унапријед замишљени пројекти федералних власти којих се они стриктно придржавају, не бирајући средства на путу до остварења циља.
У том смислу дјелују у три сегмента.
Први се тиче истрага наводних ратних злочина и процесуирања Срба, као јединих кривих и оптужених у минулом рату, други јесте дјеловање комисије за нестала лица, која се већим дијелом налази под бошњачком влашћу, и која као таква искључиво проналази нестале Бошњаке, па се у свијет шаље порука да Срби нису страдали у рату и да нема или врло мало има несталих. Трећи сегмент јесте онемогућавање повратка Срба – рекао је Митровић, додајући да федералне власти, с друге стране, чине све да се Бошњаци врате својим кућама зарад разноразних интереса, од политичких па до стварања чистог националног простора.
На тај начин спроводи се политика застрашивања, отимања, пријетњи и слично какав је случај и у Возући.

– И оно мало породица, које се усуде вратити на своја огњишта, поклекне и одустане од те намјере када им комшије Бошњаци пожеле прву добродошлицу. Сви ти сегменти спроводе се искључиво у сарадњи с међународним фактором – рекао је Митровић.

Ни стока није сигурна

Педесетогодишња Српкиња из Возуће испричала је да су јој комшије Бошњаци прије три године украли теле, које је њена породица ухранила за продају како би од добијеног новца могла да преживи.
– Два непозната мушкарца ушла су аутом с приколицом у двориште и паркирали га испред тора. Нисам смјела да изађем из куће, јер сам била сама, па сам с прозора питала шта раде. Они су ми рекли: „Шта те брига“, затим су ушли у тор, узели теле и утоварали га на приколицу. Кад сам рекла да ћу звати полицију, они су само упалили ауто и отишли – испричала је жена.
Она је додала да полиција никада не дође одмах по позиву, већ након сат до два, направи записник и оде.