Прво је Србија 20 година распродавала скоро будзашто фабрике и пољопривредне гиганте, а кад су начисто пропали, почела је да их купује поново и све је пало на грбачу народа.

18. 03. 2012. Н. С. Прерадовић – Вести

Држава Србија је поново газда смедеревске железаре. Власници америчке компаније Ју-Ес стил су после краћег преговарања са представницима Владе пристали на понуду државе и одрекли се власништва над смедеревском фабриком челика за један долар.
Међутим, друштвена својина у Србији још није испраћена у историју, иако је законски рок био далеки 31. децембар 2008. године. Држава и даље на продају нуди више од 400 предузећа и чак се враћа као газда у компаније које је раније продала. Тако сада држава топи бакар јер је под своје узела РТБ Бор, производи стакло у Параћину, сирћетну киселину у Кикинди, бави се пољопривредом у ПКБ-у…

Држава је морала да оживи 13 од укупно 15 пољопривредних предузећа, која су новопечени капиталисти купили, па упропастили. Реч је о акционарским друштвима: Бачка из Сивца, Агробачка из Бача, 7. јули из Сирига, Јадран из Нове Гајдобре, Млади борац из Мале Босне, Омољица, Војводина из Старчева, Братство-јединство из Неузине, Семе Тамиш из Панчева, „Драган Марковић“ из Обреновца и ПИК Земун.

После приватизационог хорора, у ових 13 предузећа остало је 877 запослених, 11.000 хектара обрадиве земље у власништву и 8.500 у закупу, с фармама за 60.000 свиња и 3.000 говеда, силосима с капацитетом од 105.000 тона, системима за наводњавање на 3.500 хектара и другом опремом.

Још је свеж пример италијанске модне куће Бенетон која је купила нишки Нитекс по почетној цени од нешто више од три милиона евра. Али, и ту је држава умешала своје прсте и на известан начин учествује у газдовању, јер је цео пројекат подржала са 9.000 евра по запосленом раднику. Колика је та сума види из намере Бенетона који планира да у наредне четири године запосли 2.700 људи. А сав новац за пројекат узет је из буџета што значи да ће осиромашени грађани Србије платити цех.

На расписивање тендера чека Југословенско речно бродарство, Јат, хотели Славија, Ласта, Јумко, Јат техника, док на расписивање аукције чека раковичка фабрика 21. мај, Машинска индустрија Ниш… У Агенцији за приватизацију кажу да купце траже и они и Министарство економије.

– Било би неозбиљно да пет пута оглашавамо продају а да се нико не јавља. Чекамо да се појави инвеститор, па да распишемо тендер или аукцију јер продаје директном погодбом нема – тврде у Агенцији за приватизацију.

Економиста Млађен Ковачевић каже да су прво продата профитабилна предузећа, а да се сада нуди само оно што нико неће.

– Предузећа која годинама не могу да се продају требало би да се продају као имовина. Нека од непродатих имају вредну имовину, а неке делове предузећа купили би они за које та имовина има вредност. Међутим, код многих је имовина развучена и питање је шта је од ње остало – каже Ковачевић.

Данијел Цвјетићанин каже да су наши политичари погрешно мислили да ће страни инвеститори навалити да улажу у Србију, а то се догодило само с најпрофитабилнијим фирмама, али и ту је држава грешила.

– Зар би сада у Србију дошао корејски или јапански произвођач аутомобила ако зна да држава субвенцијама помаже Фијат? Где је ту конкуренција? Онда се сви чудимо због чега страни инвеститори одлазе и напуштају фирме, које онда падају на грбачу народа – каже Цвјетићанин.

Бранко Павловић, бивши директор Агенције за приватизацију, каже да су неке од приватизација биле резултат искључиво политичких одлука. Зато сада држава долази у ситуацију да мора да купује нешто што је раније продала.

– Држава је прво продала железару Американцима и то је била чисто политичка одлука. Постојала је жеља да америчка фирма инвестира у Србију јер било је и других заинтересованих купаца – истиче Павловић.

– Сада су се Американци повукли, стање на светском тржишту веома је неповољно, тако да је држава преузела железару и то је опет политичка одлука пред изборе. Американци су правили годишњи губитак од 100 милиона евра, али нико не зна колики ће држава правити губитак. Па колико кошта исплата радника, а нема реалних услова да железара почне да зарађује – истиче бивши директор Агенције за приватизацију.

Скупи адвокати

Адвокатске услуге су Агенцију за приватизацију само у 2010. години године коштале укупно 25 милиона динара. Десет милиона су плаћени заступници пред домаћим судовима, а 15 милиона коштала је услуга адвоката који су Агенцију заступали пред међународним арбитражама.
Стручњаци подсећају да су проблеми настали и због тога јер смо у приватизацију ушли без претходно утврђеног права власништва и коришћења земљишта, па су фабрике често куповане због земљишта, а не наставка производње. За последњих 20 година у Србији је остало без посла око 300.000 запослених у друштвеним предузећима. Уговори су поништени у 644 предузећа. Након што је из њих бивши власник сумњивог порекла исцедио све што је могао, радници у празним халама, без посла, пара, пословних партнера и будућности враћени су под окриље државе.

Према проценама синдикалних организација, тек 15 одсто приватизације у БиХ успешно је окончано. Сваког дана више од 100 радника изгуби посао, а више десетина предузећа је под стечајем или у штрајку. Привреду није уништио сам рат – један од најважнијих узрока је криминална приватизација. Предратна индустрија у БиХ важила је за једну од најјачих у регији, а данас су многи од индустријских гиганата потпуно пропали највише захваљујући лошим газдама.

О размерима криминала који су у Хрватском фонду за приватизацију догађао дуги низ година сликовито говори Извештај државне ревизије још из 2007. године. Предугачка је листа афера чији се репови вуку по судовима још и данас. Приватизацију туристичке фирме Сунчани Хвар медији су назвали друмском пљачком. А најбоље је бити страни улагач у Хрватској, пишу медији, јер добру фирму добијете скоро бадава, онда подигнете кредите на сву имовину, исисате новац на приватне рачуне, а онда радницима поручите да се хране у хотелској кухињи! Пљачка у хрватској приватизацији, пишу тамошњи медији, остваривала се коришћењем политичких веза, менаџерских кредита, рупа у закону и игнорисањем постојећих закона. Према неким проценама, у тим процесима бачено је више од 15 милијарди евра, које је неко покупио.

линк фељтон: Тамна страна приватизације (2): Учитељ у печењари