КОСОВО И МЕТОХИЈА

Сетите се Срби, стално имајте на уму… с нами Бог!


Сетите се Срби, стално имајте на уму… с нами Бог!

Док су им пред носем митинговале патриотске организације и народни борци за правду, исказујући тиме подршку браћи и сестрама на КиМ, београдски несрпски медији извештавали су са усхићењем, о концерту „Марш за Мир“ у суседном нам, некад српском Скопљу.
Водитељи су показивали више мрачних емоција док су причали о поразу Новака Ђоковића и повреди луткице од порцелана Ане Ивановић, него када су мртво набрајали колико је спаљено светиња и уништено села и говорили о српским кућама уништеним до темеља, колонама избеглица, нападима на мост на Ибру…

Битније је било Београдским медијима да нам јаве ко је први предао изборну листу, где ће Тадић – на имање ког гладног паора, или неоткривени таленти Дачића и његова Миљацка, него што им је било важно да кажу где је сад 250 хиљада избеглих Косовских Срба.

Док су сви хвалили Теодосија, како из најпре спаљене, а онда крвавим шиптарским новцем саграђене цркве св. Николе у Приштини јавља и позова на помирење и љубав с крволоцима, нису га питали где му је отац Артемије, где је за њега љубав? Нису га ни питали зашто мења литургију, служи мисе с католицима, иде у Ватикан, прима паре од њих и позива шиптаре за певницу у Високим Дечанима?

Заборавили су такође оно Теово гоњење вероучитеља… и наређење да се применом силе од стране КПС полиције из Дубоког Потока избацују монаси и народ … све им је било дивно… и крвава црква и његова нечиста савест… само да он лепо сија у златној одори с круном владичанском на глави и да је добар кадар… све се одмах заборави…

Забораве се 50 година монашког живота старца Артемија на КиМ. Забораве се његове муке с властима Милошевића, с окупатором, с полицијом КПС, са искључивањем струје, забораве се његове личне жртве…
Заборавили они и Павла, који је пре него да буде Патријарх, мучио муку на КиМ као владика Срба међу шиптарима.
Залуђени Римском банком која себе представља као католичку цркву, задивљени палим инцестоидним западом, задивљени парама америке која их је бомбама убијала… шаљу синове у НАТО да убијају неки невин народ, да буду колеге са онима од којих су у детињству бежали у склоништа…

На КиМ се изгледа Срби боре са три непријатеља:

– са шиптарима,
– са међународном заједницом,
– са новонасталом екуменистичком црквом која је отерала правог владику и окупирала светиње, а од скора открио се и четврти:
– мајка Србија и њене власти…

Изгледа као да Срби на КиМ немају шансе.
Они мали, гладни, без струје, без воде, без посла, слободе кретања… а непријатељи пуни пара, сити, насмејани… надмоћнији.
Па ипак, кад мало загребете… та 4 непријатеља су у ствари један! Јер нит је Тадићу до Србије, него до пара. Нит Тео верује у Бога, него у долар. Нит је Тачи нека сила, него има другаре из међународне заједнице, а на барикадама смо провалили да ни они нису нека „силна војска новог Рима“ него мусава деца  сиромашнијих земаља гигантске ЕУ,
А Срби имају Бога, имају пост, имају молитву, имају покајање, имају своју веру, имају једни друге… а кад је с нама Бог,онда смо ми победници унапред, ма колико то звучало апсурдно!
Бог је у вечности победио демона, па су тако они на Његовој страни, одавно победили своје моћне непријатеље. Макар нас све побили, макар и да нестанемо сасвим, нама следи живот вечни, а ови што се сада купају у млеку, носе свилу и кадифу, не знају за земаљеке муке… провешће вечност у тами и мукама… а нама ће бити сећање на наше муке далеко и смејаћемо се што смо се уопште нервирали…

Сетите се Срби, стално имајте на уму… с нами Бог!

И ко сме против нас?

______________________
Извор: Глас Косова и Метохије

1 reply »

  1. Без страдања нема ни спасења , а Господ искушава оног кога и воли јер да нема искушења тај неко остао је без Божијег погледа а самим тиме и Бог је своје лице окрену од њега , и много страдални Србски род на Косову и Метохији али и свим осталим земљамама где живе Срби , и наш владика Артемија и његово верно монаштво страда за Србски род , неко је за време земаљског живота добио своју награду а неко ће у небеском царству !

    Свиђа ми се