АУТОРИ

Веизовић: Растакање Србије ће се наставити


Када је Мађарска у европским револуционарним годинама1848. године кренула у борбу за сопствену независност и ослобађање од Аустроугаске, извојевавши победу, охрабрени Мађари су кренули и по Српску Војводину. Међутим како Срби нису поклекли, Мађари су своје аспирације покушали силом да остваре те су окренули своје оружје према нашем народу. Још тада, а касније кроз Први светски рат, посебно у Другом светском, Мађари су показивали изузетно непријатељско расположење према нама.

13.03.2012. ФБР аутор Весна Веизовић

Мешање у спољну и унутарњу политику наше земље није неуобичајено, нити наша власт на такве дрскости гледа са неодобравањем, па је тако Мађарска охрабрена таквим ставом актуелне српске власти, а и осокољена великим успехом шиптарских сепаратиста са југа , кренула у врло агресивну аутономшку кампању у нашој северној покрајини.

Нашу историју, коју је како је ко стигао и како је коме одговарала мењао, сада је скоцкана и иде у прилог свих наших комшија са хегемонистичким тежњама према нашој земљи. Ако би се остварио бар један део, као што је кренуо да се остварује, њихових планова о повраћају „својих“ територија, питање је да ли би ишта остало од Србије и да ли смо ми само имагинарна нација без сопствене земље.

Пре само пар дана мађарски амбасадор у Србији, Оскар Никовиц, је на врло свечан начин уручио хиљадити пасош српском држављанину мађарске националности. Тренд који је одскора заступљен, да све више Мађара али и полутана узима мађарско држављанство и тиме Војводину приказује као средину где је већинско становништво углавном мађарске националноси, у последње време достиже свој врхунац. Поред двојезичних назива улица, споменика својих националних хероја коју су то постајали махом убијајући Србе, скидање са себе одговорности за геноцид почињен на Србима, Мађари се управо захваљујући нашој квинслишкој власти све боље позиционирају и на добром су путу да Делвидек или јужни крај Мађарске, како они називају Воводину, осамостале а затим и припоје својој матичној држави.

Амбиције које су показали на свечаном пријему нису ни мало скромне и врло су забрињавајуће. А сама чињеница да ће се свечано полагање захтева новокомпонованих Мађара десити баш 15 марта, на годишњицу почетка револуције 1848, је само још један у низу дрскости и понижења која се чине према нашем народу. Тако случајности попут овог датума, кад су Мађари у питању –нема. Сматрајући себе оштећењима кад је Војводина у питању, они већ цео један век покушавају да је ставе под своју заставу.

Како то ипак није ни мало лак посао и имајући у виду да је онај део Српских територија који је од стране Мађарске „очишћен“ у Другом светском рату, опет попуњен , још већим бројем него што их је и било у Војводини, углавном избеглица из Босне и Херцеговине, касније за време ратова 90-их из Хрватске, Крајине и осталих српских земаља под окупацијом, Мађари су се нашли пред великим проблемом.

Како ђаво никад не спава, решење се назрело само од себе. Феномен новонасталих нација у нашој држави је само још једно демократско потурено помодарство које је усмерено да потпуно разбије преостало јединство нације. Поред Бошњака, сада се увелико ради на афирмацији Војвођана. Истина они још увек нису званична нација, немају своје уставом загарантовано право националне мањине, јер су још увек „свежи“, али не треба сумњати у то да ће се, ако нешто не предузмемо, убрзо наћи још неколицина Чанака и сличних Војвођана по занимању, и успети да заведу наивни народ неким нереалним обећањима и искористе га у своје аутономашке сврхе, који ће озваничити и озаконити новопрокламоване Војвођане и независну Војводину.

Један од Војвођана по занимању Драган Веселинов, бивши министар у влади Зорана Ђинђића, се огласио против државе и народа, који га плаћа нажалост као и све велеиздајнике, захтевајући да се Војводина којој није место у заједници Србије, коначно осамостали и крене својим путем.

Позивајући се вечито на већ изанђалу паролу великосрпског национализма и нетрпељивости, Војвођани спроводе управо супротну кампању која је инспирисана првенствено србомржњом. У местима у којима су Мађари већинско становништво Србима је живот прилично компликован а људска права већ деценијама угрожена. Случај од пре неколико месеци када је мађарски покрет „64 жупаније“ имао серију напада на Србе није јединствен и врло је чест, али је медијски простор за такве испаде затворен или се тек понешто о томе проговори. Да је дискриминација према Србима у Војводини све чешћа показује и случај Драгице Крстић , директорке основне школе „Петефи Шандор“ у Бечеју, која је иначе и прва директорка те школе српске националности.                                                                                      

Четири године колико јој је трајао мандат директора школе, она је била изложена свакодневним притисцима, анонимним писмима и претњама, све док недавно није била и физички нападнута. Да ситуација буде још тежа председник општине Бечеј Кнези Петер, иначе и председник ОО СВМ Бечеј, каже да о случају наводне дискриминације над Крстићевом зна само из дописа који је добио од републичког омбудсмана, изазивајући при том чуђење и неверицу, а напад и претње стављајући под наводе, што нам само даје још јаснију слику како се српске жртве гурају под завесу а мађарске и осталих мањина стављају у први план.

Још само један у низу испада и сепаратистичке делатности јесте и гест премијера Мађарске владе Виктора Орбана који је прихватио позив председника Савеза Војвођанских Мађара, Иштвана Пастора, да лично учествује у изборној кампањи те странке. Самим тим потезом Мађарска се кроз политичка тела мађарских мањина увлачи још дубље у унутарњу политику Србије и на тај начин даје себи легитимитет да активно учествује у свим политичким и друштвеним збивањима у нашој земљи.

Користећи се свим средствима на која смо ми, односно наша власт, одговорила ћутањем и немим одобравањем, Мађарска ради управо оно што је Албанија успела на Косову. Ако се овај начин њихове „демократске“ борбе за успостављање неких нових измишљених права настави, не треба ни да сумњамо да новонастали Војвођани могу постати готово оно што су данас Шиптари на југу Србије. Ко заборави историју, она му се понови. Черчил је једном рекао да га историја неће демантовати јер ју је он креирао, на тај начин и све остале нације попут Мађара, Бугара, Хрвата, Румуна и Муслимана легално и по својој историји, коју су они стварали последњих година, на легитиман и демократски начин долазе по „своје историјско наслеђе“.