АУТОРИ

ПИОНИЗАЦИЈА ЧОВЕКА И НАРОДА – Рајица Марковић


Излазак из овог безизлаза, не налази се у предстојећим изборима на којима ћемо на шаховској табли новим фигурама заменити старе, док ће се партија растакања Срба и Србије наставити у континуитету до последњег пиона. Једино излазак из онога што се зове изборна превара отвара нам пут из безизлаза и силазак са шаховске табле на којој нас и коњи и ловци подједнако лове и топовима туку…

26 фебруар, ФБР, Рајица Марковић

Мир је друго име за необјављени рат који нечастиви непрестано води против части, а да подсетим оне не малобројне заборавне, вечни носилац славе и части је Бог. Живот је незаустављиво кретање и непрекидни рат свести и савести против несвесних стихија у свету и човеку. Нови и стари човек боре се у човеку за власт над човеком.

Стари човек, човек младићког доба чијим венама букте страсти и нови човек, човек зрелог доба који благодаћу Божијом господари укроћеним страстима не могу се никада помирити. Нови човек производ је хришћанског откривења, рађа се одозго Духом Истине и живи по Јеванђељу Христовом у покајању и уздржању.

Актуелни свет, распаљујући људске страсти, враћа човечанство у власт старог човека прехришћанског паганина. На том ступњу људског живота савест бива угушена и власт над човеком у потпуности преузима његова грешна природа. Све је дозвољено ако омогућава продужетак живота и уживања. Морал је мртав, ућуткан морањем стицања неопходних потреба за преживљавање. И елита и народи нађоше се у једном истом ланцу и лонцу у коме се елита иживљава док народна већина преживљава.

 У данашњем свету тело постаје идеал коме се идолопоклонички служи. Телесно мудровање које се шири из образовних институција директно је супротно Божијој Истини а телесно живљење пут силаска и пропасти без повратка. “Покајање или пропаст“, више нико и не чује, убрзао се темпо живота па се нема времена за кајање. Свет на који смо сами себе осудили, порушио је свет хришћанског братства и на његово место успоставио неопагански свет робова и господара.

Појединци и народи одсекавши себе од части изједначише се са бесловесним створовима. У овакав свет увели смо сами себе, у почетку неопрезним одступањем од вечних норми а затим невољним прихватањем, све већег наметнутог, отпадништва. Већина светске популације, омамљена грешним чулима, јурца широким путем пропасти. Првородним грехом људски живот је претворен у трагедију коју само покајници доследно живе док ђаво за своје следбенике режира непрестану комедију и радосни пир чула на коме новци врше све и чему је крај вечна погибија.

На овом пиру и у овој комедији која се игра на великој, светској позорници, лаж је одавно легализована и законом заштићена и то људским слабостима у комедији лично ангажованим. С ким си онакав си, часна јединка не може да дозволи себи да постане део нечасне целине а то је светска народна већина себи дозволила па сад неоправдано кука.

Ових дана, жандармерија која би по опису посла требала да брани Србе на Косову и Метохији напала је силом те исте Србе, бранећи своја радна места, председника Србије Европске а наше Бориса Тадића и владајући систем коме она и он служе. У Европску Унију, руку под руку са комшијом Тачијем милом или силом. Референдум косовскометохијских Срба, показатељ већинске народне воље, згажен је голом силом евроатлантских и домаћих чизмаша.

Као што се види проблем Срба, и на Косову и Метохији и остатку Србије, нису само неодговорни политичари, који су у крајњем случају само политичке фигуре у светској шаховској партији, него и већински део народа пристао на статус пиона који се у овој партији највише и најлакше једу и међу собом и од чељусти крупнијих фигура.

Председник Србије није могао сам да оствари паклени план рушења србских барикада на северу Косова и успостављање граница виртуелне државе Косово и он то није сам ни учинио. Иза њега стоји систем масним привилегијама уклопљен у систем светског безакоња које се намеће без алтернативе. Референдум Срба на Косову и Метохији само је један у низу живих доказа да је слободна људска воља згажена чизмом оних моћника који слободу презиру док пари ропски служе.

Излазак из овог безизлаза, не налази се у предстојећим изборима на којима ћемо на шаховској табли новим фигурама заменити старе, док ће се партија растакања Срба и Србије наставити у континуитету до последњег пиона. Једино излазак из онога што се зове изборна превара отвара нам пут из безизлаза и силазак са шаховске табле на којој нас и коњи и ловци подједнако лове и топовима туку.

1 replies »

  1. Радујемо се што и други људи долазе до јединог могућег става око изласка Србије из агоније у коју су је увели издајници на власти. Већ неколико година говоримо на свим местима и форумима да док народ не преузме одговорност за сопствену судбину, Србија се не може извући из ове агоније. Ми не желимо да Тадића заменимо Николићем, Николића Коштуницом, њега Вељом, Вељу Чедом, Чеду Чанком итд. јер се ништа битно не би догодило, Србија би и даље пропадала. Само комплетном сменом свих оних који су ову земљу до и после 2000-те године водили, пљачкали, задуживали, уништавали…Србија би се могла опоравити.
    Преузимање судбине у сопствене руке се може извршити овако или онако.
    У обе опције потребно је да сви грађани изађу на улице или на парламентарне изборе да би најурили издајничку власт. Малодушни већ сада траже изговор да не изађу на изборе постављањем питања; ,,за кога да гласамо,, а избори нису још ни расписани, још мање штампан гласачки листић. Уколико до избора дође пре него што грађани изађу на улице да освоје власт на исти начин као ови издајници, сви морамо, до последњег човека, изаћи на гласање. Пажљивим читањем гласачког листића могу се наћи и прави представници овог напаћеног народа. Само у случају да их из било ког разлога не буде на гласачком листићу, само онда је потребно прецртати листић, јер је и то важећи глас који се броји. Кад би неважећих листића било више од 50% избори би се морали поновити, али са другим кандидатима, а не са издајницима Србије. Никола

    Свиђа ми се