За тзв. Београдског фантома, возача белог Поршеа који је 1979. током десетак вечери својим вратоломним вожњама кроз центар Београда пркосио милицији, говорило се да је представљао први јавни чин опозиције послератном режиму. Режим – а има ли икакве сумње да је данашњи, жуто-црвени, у јасном антисрпском, репресивном континуитету са титоистичким – је у међувремену еволуирао или, по речима немачког министра спољних послова Вестервелеа, „одмакао далеко на свом европском путу“. Том истом „европском путу“ у ком сада ужива Грчка, а ускоро ће и још неке земље.

Дакле, сада, по речима представника Немачке која нас је бомбардовала и нападала „свега“ три пута у последњем веку, сада жуто-црвеном режиму „треба гест охрабрења за последње метре који су преостали“ на његовом укључивању у ново „царство нужности“. И, док су се Немац, Јеремић и Тадић насмејано тапшали по раменима и размењивали љубазности, дотле су „демократске“ фантомке радиле свој „европски“ посао на северу Косова и Метохије, насилно уклањајући барикаде, бедеме одбране против утапања у Тачијеву нарко-нато творевину, баш по немачком укусу.

То у данашњем „евро-жаргону“ значи бити „храбри миротворац“ – пошаљеш хулигане са фантомкама на мирне демонстранте, који бране своје породице, своје домове, своје претке, који бране државност Србије на земљи њених најстаријих државности. Томе се тапше у Евро-парламенту, томе се дижу здравице у Бриселу и београдском Старом двору, томе се радује по сплавовима на Сави и Дунаву, у то име се шмрка бели прах – али без хапшења, наравно. Ето колико смо напредовали од те, сада тако давне 1979.

Председница смешног српског парламента разбија главицу о томе да ли је одржавање избора на КиМ у складу са резолуцијом УН и међународним правом – али нема никаквих проблема са напуцавањем „људи“ у фантомкама на косовске Србе. То је, биће, по Резолуцији 1244? По Уставу? Не дај Боже да иста особа председава и следећим сазивом Скупштине. Јер, ако то буде, биће и оних са фантомкама у шпалиру пред Народном скупштином, док она боцка по црвеном тепиху. И, будите сигурни, биће и оних са фантомкама свуда где постоји противљење режиму. Биће их и са утеривачима дугова које ће ускоро почети да вам шаљу. Тако једино може и да буде у окупираној фантом-држави каква је постала Србија.

Многи од данашњих властодржаца су одрасли уз химну „Хеј Словени“, многи су се тешка срца од ње и растали. Нека им заувек, док дишу, одзвањају у глави, у ушима, у плућима, строфе: „Проклет био издајица Своје домовине!“ Нека, док су живи, сањају следеће речи Милана са барикада, упућене онима који су на њега и друге браниоце кукавички насрнули: „Док себи смишљаш оправдања, мисли и о томе како си ноћас издао своју децу, свог палог саборца, своју отаџбину којој си дао заклетву, свој народ који си се заклео да чуваш. Правиш границу између Србије и њеног срца. Између нас Срба на Косову и вас Срба из централне Србије. Докле иде то. Има ли Бога у теби?“

Наравно да Га нема. Народ је, ипак, на првом месту, духовна, заветна заједница. Косовски мит је неодвојив од вере. Дакле између нас и њих, ових са фантомкама и оних који су их послали – ничег заједничког више нема.

* Текст који није објављен у дневним новинама „Правда“