БАРИКАДЕ

На барикадама се сабирају они, који умеју Слободу да љубе…


Вођени Одозго

На барикадама се сабирају они,

који умеју Слободу да љубе.

Драган Симовић

По ко зна који пут, у повесници Србства, показало се да је Народ и мудрији и храбрији од своје власти.

Осетивши и схвативши да вођи народни не знају ни ко су, ни одакле су, ни куда су ни камо, а ни зашто пошли, Народ је одлучио да води самога себе, и да преузме одговорност за све оно што у своје име чини, или, пак, из неког разлога, не чини!

Народ је изабрао Вертикалу, Сунчеву Осу, јер жели да буде одговоран, како пред Прецима тако и пред Потомцима.

Дух Народа зна да је Све  земаљско без Вертикале Ништа, и опет, да је Ништа са Вертикалом –

Све!

Народ, напросто, није могао више да гледа јад и беду својих вођа, који су изгубили и последње зрно части и достојанства. Вођи су у самопонижењу, и у понижавању властитог народа, прешли ону невидљиву тајинствену границу, кад све унапред губи сваки смисао и поништава сваку сврху разумног делања.

Народ је већ почео да осећа гађење над онима који би требало да га, пред иним народима и пред свеколиким светом, заступају и представљају.

Само личности могу бити вођи, личности здраве и снажне; духом здраве и духом снажне. Персоне не могу ни сами себе да воде, будући да персоне немају Кичму нити умеју да следе Вертикалу.

Човек без Вертикале и није Човек, већ незнатан човечуљак!

Човек се огледа и препознаје у делима својим.

Нема Човека без дела Љубави и Духа.

Човек без дела, човек који граби и отима  – то је хуманоид!

Запад је пун хуманоида. Свету већ прети опасност од хуманоида!

На помолу је рат, страшан рат, рат људи против хуманоида.

Косовски Срби су то осетили, и одмах послушали свој глас унутарњи.

Њих нико од људи није повео; њих је повео Дух Божански.

Они су вођени Одозго. Вођени Духом из Духа. А то и јесте истинито вођство.

Само вођени Одозго, из Духа, никада не залутају!

То је Пут срца и Пут душе.

Ко кроз срце и душу путује, увек избија на Пропланак Светлости, на Пропланак Божанскога Ума.

Барикаде су, зацело, место саборности оних људи у којих још увек светли божански пламичак душе.

Да, на барикадама се сабирају они, који заборавили нису

Слободу да, изнад свега, љубе!

Слобода је, уистини, услов свих услова, будући да је Човек од Бога и створен, и рођен, као слободно биће и битије.