Путовања

Путујте са ФБРепортером… Москва златоглава


Москва

Москва

Москва је престоница Русије, град-херој, центар Московске области. То је највећи руски и један од најважнијих светских економских, политичких, привредних, научних и културних центара. Налази се у европском делу Руске Федерације, између Оке и Волге на реци Москви. Границу града углавном одређује Московски кружни ауто-пут (МКАД). Површина насеља је око 1081 km², има преко 12 милиона становника. Свакодневно у граду борави више од 20 милиона људи.

Москва је данас један од највећих светских мегалополиса и највећи град у Европи. Територија града подељена је на 10 административних округа, у чијем саставу се налази 128 реона.

Према једној од верзија, назив града састоји се од два прасловенска корена – «моск» (кремен) и «ков» (скривати се). Дакле, реч «Москва» означавала је «камено склониште», и назив града пренео се и на реку. Ипак, већина стручњака сматра да је град добио назив по реци.

Историја града

Москва се у писаним изворима по први пут помиње 1147. године. Међутим, прва насеља на територији данашње руске престонице настала су знатно раније. По неким теоријама, њихови почеци сежу готово до четвртог миленијума пре наше ере.

До 13. века Москва је постала центар самосталне кнежевине, а пред крај 15. века претворена је у престоницу новостворене јединствене руске државе. Од тада је Москва непрестано један од највећих градова у Европи. Током многих векова град је остао истакнути центар сверуске културе, науке и уметности. Овде је почела са радом прва руска штампарија, овде је основано прво позориште у Русији, баш као и први руски универзитет. Прве новине на руском језику такође су овде угледале светлост дана.

Москва је много тога доживела кроз историју: и више од два и по века татарско-монголског јарма, и исцрпљујућу борбу против пољско-литванске интервенције, и Наполеонову војску која је спалила град, и приближавање фашистичких окупатора.

Поред Санкт-Петербурга, Москва је била једно од највећих револуционарних жаришта у Русији. Огромну улогу у угушеној револуцији 1905-1907 одиграли су московски радници. Након фебруарске буржоаско-демократске револуције 1917, Москва и Петроград постали су, нажалост, поприште припрема за Октобарску социјалистичку револуцију. Прво Свесавезно заседање Совјета, одржано у Москви 1922. године, усвојило је Декларацију о оснивању СССР, а наш град је исте године проглашен престоницом нове државе.

У 20. веку уследио је буран развој града и читаве земље. Престоница се данас развија и изграђује још снажнијим темпом. Међутим, упркос бурном развоју и огромним променама њеног изгледа, Москва је сачувала и традиционалне црте, које се не могу срести ни у једном другом граду на свету. Одликују је прстенаста урбанистичка структура, настала још у 16. веку, специфичан пејзаж града са брежуљкастим рељефом и оштрим кривудањем реке Москве, огромне зелене површине које раздвајају градске четврти, необичан спој широких магистрала и булевара са тухим, кривудавим уличицама старог језгра.

Јавни градски транспорт обавља се аутобусима, трамвајима, тролејбусима, линијским таксијем и подземном железницом.

Знаменитости

Москва. Красная площадь  Москва. Храм Христа Спасителя  Москва. Панорама Кремля  Москва. Успенский собор  Москва. Панорама города  Москва. Панорама города  Москва. МГУ имени М. В. Ломоносова

Москва, престоница и највећи град у земљи, место је где се могу срести тако јединствене знаменитости, попут Третјаковске галерије, Тријумфалне капије на Кутузовском проспекту, Московског државног универзитета “Ломоносов“, Музеја ликовних уметности “А.С. Пушкин“, Шиловљеве галерије, Храма Христа Спаса, Богојављенског Сабора, манастира св. Данила, небројених црквава и манастира, меморијалног комплекса на Поклоној гори, Новог и Старог Арбата, Булеварског прстена, Кутузовског проспекта, Сергијевог Посада, Коломенског, имања Царицино и Архангелско, Гостиног Двора, Мањежа, знаменитих небодера стаљинове епохе, Изложбеног сајамског центра са “Радником и сељанком“, Зоо-врта, Јапанског врта у Ботаничкој башти, циркуса и светски познатих позоришта – све ово заједно привлачи стотине хиљада гостију сваког дана.

Кремљ
Изузетан споменик историје и архитектуре одавно је постао симбол не само Москве, већ и читаве Русије. Свака грађевина у Кремљу представља страницу у историји града. Некада је кремаљски зид чинио границу Москве. Данас је то језгро престонице. Кремљ се простире у центру града над реком Москвом, на Боровицком брежуљку. Са супротне речне обале зидине и куле Кремља творе утисак границе величанствене архитектурне целине. Изблиза се, пак, да осетити сурова моћ ове древне цитаделе. Висина њених бедема, уске пушкарнице и прецизно распоређене куле- све говори о томе да је реч пре свега о утврђењу. Јужни бедем је окренут ка реци, северозападни ка Александровом врту, а источни- ка Црвеном тргу.

Изградња Кремља трајала је бар девет векова. 1475-1479 на највишој тачци брежуљка, на месту првих камених грађевина, подигнут је Успенски сабор, главни храм централизоване московске кнежевине.1484-1489 гради се Благовешченски сабор, породични храм московских кнежева, и Црква Ризе Пресвете Богородице, домаћи храм руских митрополоита и патријарха. У овим храмовима очуване су фреске Теофана Грка и Андреја Рубљова.
1505-1508 сазидан је Архангелски сабор, као и звоник Ивана Великог, висок 81 метар. Овај звоник се с правом сматра за једно од ремек-дела архитектуре. На територији Кремља налазе се грађевине из различитих епоха: Гранитна палата, Теремни дворац, Арсенал, Сенат, Велики кремаљски дворац, Оружана палата и друге. Пред зградом Арсенала постављен је Царски топ, изливен 1586. године.

Још једна гигантска знаменитост Кремља је Царско звоно, изливено по указу Ане Јовановне 1733-1735. Данас је смештено у подножју звоника Ивана Великог.
Оружану палату основао је кнез Василије III као радионицу за израду и чување оружја, ратничке опреме и витешких оклопа. Она је постала основно место за чување предмета из старине, који имају непроцењиву историјску и уметничку вредност. Савремено здање Оружане палате надомак Боровицке капије саграђено је 1857.
Најлепша и најупадљивија кула Кремља је Спаска башња, изграђена 1491. године, која је постала симбол Кремља. Нарочито је привлачио пажњу прелепо украшени часовник на њој. Пречник бројчаника на њему је преко 6 метара. Спаска кула излази на Црвени трг- најважнији трг у Москви и читавој земљи.

Средином 16. века на тргу је подигнуто здање које је данас милионима људи прва асоцијација на помен Москве и Русије – сабор Василија Блаженог. Саграђен је 1555. – 1561 .у знак сећања на победоносни поход против Татара у Казању.
Назив је Црвени трг добио захваљујући игри речи, јер у руском језику придеви “леп“ и “црвен“ звуче веома слично. 1818. године на тргу је постављен споменик спасиоцима Москве из доба рата против Наполеона, Мињину и Пожарском. На Црвеном тргу се још увек може видети и маузолеј В.И.Лењина.

Поклона гора
Поклона гора је благи брежуљак на западу Москве, између речица Сетуњ и Фиљка. Управо на овом месту је 1812. Наполеон узалуд чекао кључеве Москве, туда су у Другом светском рату војници кретали у одбрану Отаџбине. Спомен-плоча са натписом “Овде ће бити подигнут споменик Победи совјетског народа у Великом Отаџбинском рату 1941-1945“ постављена је 1958. Око спомен-плоче простире се Парк победе.

Пројектовање и градња меморијалног комплекса развукли су се много дуже него што је било планирано. Свечано отварање одиграло се 9. маја 1995, на пола века од велике победе (капитулација Немачке по уласку руских јединица у Берлин). Меморијални комплекс састоји се од Централног музеја, споменика Победе и три храма три вере, чији су представници гинули у рату. Храм светог Ђорђа подигнут је 1995, Меморијална џамија – 1997, а синагога – 1998. На сред трга Победе стоји обелиск висок 141,8 метара. Он представља 1418 дана и ноћи овог рата. На висини од 100 метара причвршћена је бронзана фигура богиње победе- Нике. У подножју обелиска, на гранитном подијуму, налази се статуа св.Ђорђа који копљем убија змаја- симбол зла. Овај светац представљен је и на градском грбу.

Храм Христа Спаса
25. децембра 1812. руски цар Александар Први издао је указ, по коме је у Москви требало саградити храм у част победе Русије над Наполеоновом армијом. Нови храм био би оваплоћење подвига руског народа. Валичанствени храм је, век касније, изазвао гнев Совјетске комунистичке владе: никако се није уклапао у нову државну идеологију и стога је, по Стаљиновом наређењу, дигнут у ваздух 5. децембра 1931. На његовом месту саграђен је базен. У јулу 1992. Борис Јељцин је издао указ о обнови храма, и 2000. је у потпуности реконструисани храм био је освештан и постао је главни храм Руске Православне Цркве.

Тверски булевар
Најзнаменитији московски булевар- Тверски- уједно је и најстарији, пошто датира још из 1796. године. И данас се на њему може видети огромни многовековни храст у чијој је сени волео да се одмара славни песник Александар Пушкин. Улице и сокаци што се у густој мрежи распростиру од Булеварског прстена у знатној су мери сачували структуру 16. века. Овде се налазе небројени архитектонски споменици и историјска места.

Арбат
Арбат је одавно постао симбол старе Москве. Ово је историјска четврт града која је 1933. прославила своју 500-годишњицу. Арбат је 1974. претворен у пешачку зону са обиљем малих радњи и кафеа и живописном уличном трговином. Овде раде многи руски сликари, наступају улични певачи, продају се руски сувенири.

Москва. Собор Василия Блаженного

Москва. Панорама города

***********************

Екипа Аирпано се снимцима из ваздуха бави већ 6 година. За то време снимили су много занимљивих градова у свету: Њујорк, Амстердам, Куала Лумпур, Сиднеј, Мајами, Лас Вегас, Рио де Жанеиро, Дубаи, Лос Анђелес и многе друге. Ипак, није им полазило за руком да направе панораму Москве – града у коме живе – иако су се око тога много трудили. Ствар је у томе што је прелет хеликоптера над Москвом забрањен за све, осим за хеликоптере министарства за ванредне ситуације. Зато су креативно приступили решавању тих административних ограничења, и решили проблем снимања Москве на мало другачији начин – комбинацијом фотографија високе резолуције и видео записа појединих делова града.

Извори:
Аерофотопанорама: http://www.airpano.ru
Текст, мапе: Википедија

3 replies »

  1. Sjajno!!! Ali jedna mala greška u natpisu. Treba pisati ‘Bolotni’ trg nije ‘Blatni’. A reč ‘blatni’ ruski znači ‘kriminalni’ Želim Vam sveg najbolje.

    Свиђа ми се

  2. На ову љепоту зинуле су све свјетске аждаје да је прогутају кроз цијелу историју па им није успјело. Бог не да своје.

    Свиђа ми се