РЕФЕРЕНДУМСКИ ЦУНАМИ*

 Шта је заједничко постсовјетском и постјугословенском простору? По чему су државе наследнице совјетске империје (зла) и срећне балканске СФРЈ сличне у новој геополитичкој реалности?

Аутор: Радмила Војиновић

Прво, САД и ЕУ су експресно признале реформисаним комунистичким елитама право на самоопредељење, до отцепљења од Русије и Србије. Запад је инсистирао на поштовању комунистичких административних граница као међудржавних! На постсовјетском и на постјугословенском пространству, државотворни народи, руски и српски, расејани су по новим демократским државама, које им често ускраћују основна људска, национална и верска права. ЕУ и САД, уз логистичку подршку медија и НВО, контролише део некадашњег геополитичког конкурента СССР (балтичке државе, Украјину и Грузију у целини). Балканске државице, наследнице СФРЈ данас су под скоро апсолутном контролом ЕУ и САД, и њихових светиња: банака, медија и невладиног сектора.

Друго, све постсовјетске и југословенске елите су, у различитом степену, осим добродушног белоруског вожда, ступиле у савез са светском закулисом (одличан термин руског философа И.Иљина), то јест мрежом (бело)светских експертских тела за транзицију, која све новонастале државе, од Русије до Србије треба да геополитички потчине евроатлантским структурама! У бившем источном блоку, већина је уморна од сурових либералних реформи, које су разградиле комунизам, а затим државу.

На рушевинама СССР и СФРЈ је у току референдумски цунами, од Северног до Јадранског мора, од Русије до Црне Горе! 21. септембра, Павел Бородин, државни секретар Савеза Русије и Белорусије објавио је осам пута већи савезни буџет за следећу годину (уместо досадашњих 500 милиона, за 2007. годину буџет износи 4 милијарде рубаља! Осим тога, Путин и Лукашенко договорили су се о изградњи грандиозног транспортног коридора Брест – Владивосток.

Главна сензација је дуго очекивана одлука о сверуском референдуму. Дакле,у децембру ће се грађани Велике и Беле Русије изјаснити о формирању савезне државе. Ово је велика победа Лукашенка, који је протеклих година понављао да су Белоруси Руси са знаком квалитета! Стоички је издржао Путинове коментаре, као што је „да муве треба отерати са котлета“, кад су либерали Греф и Кудрин, министри у влади Фрадкова, хтели да Белорусији, верном другу Русије, продају гас и нафту по тржишној цени.

Већ је утврђена структура савезне законодавне, извршне и судске власти. На наше питање ко би могао да буде на челу нове државе, Бородин је рекао: – Цар, имајући у виду менталитет словенских народа. У сваком случају, моћан и харизматичан вођа! На пример, Путин, који одлично познаје међународно право! У сваком случају, у новембру ће руска и белоруска скупштина потврдити све што су Лукашенко и Путин потписали у јануару о заједничкој својини будуће државе. Од следеће године уводи се рубаљ као јединствена валута.

ЕУ и САД дочекале су на нож резултате придњестровског септембарског референдума, који је потвдио фактичку независност од Воронинове пронатовске Молдавије. Придњестровље је руска Спарта, између Украјине и Молдавије, у виртуелним чељустима западних НВО и медија. После комунистичке лажи народ не верује агресивној демагогији прозападних НВО, на коју тако лако наседају Срби. У државној Думи, већина посланика свих странака сматра да се мора уважити воља Придњестровља да буде део Русије. Против су непарламентарне ултралибералне партије: СПС (савез правих сил) и Јаблоко.

Запад је моментално признао прелиминарне резултате црногорског референдума о независности. САД и ЕУ, са својом НВО војском вешто су подржали једно у низу,(не последње)раздруживање на брдовитом Балкану.Милов победнички плебисцит је попут цунамија подгрејао страсти у непризнатим државама постсовјетског СНГ.Абхазија, Јужна Осетија и Придњестровље су успели да одбране независност, непосредно после демонтирања СССР. Војно су се супротставили Грузији и Молдавији и већ петнаест година су де факто независне државе.Већина грађана непризнатих република тражили су и добили руско држављанство. Сада хоће да де јуре потврде свој суверенитет.Кад могу балканске државице Црна Гора, Босна, Словенија и Хрватска, што не би и оне?

Приморска Абхазија имала је 1999. године исто референдумско питање о независности од пронатовске, али православне Грузије. Скоро 100% бирача гласало је за самосталност и присаједињење Русији. Недавно је помоћник председника Путина, Сергеј Приходко изјавио да признање ових држава не зависи од Русије, него од међународне заједнице. Већина аналитичара сматра да ће борба за међународно признање Придњестровља, без обзира на препреке, бити искључиво дипломатска, за разлику од Јужне Осетије и Абхазије, на чијим границама већ видимо прве нато ласте!

Путин је одлучио да превремено повуче из Грузије две војне базе. Нато је одмах почео да гради своје базе и аеродроме, на границама отцепљених република. Све то потсећа на повлачење наше ЈНА из Словеније и Македоније. Руски миротворци, који раздвајају грузијске и јужноосетинске – абхаске снаге, изложени су свакодневним првокацијама грузијских власти. Недавно су вође непризнатих република постигле договор о заједничкој одбрани који предвиђа да руски миротворци остану на линијама раздвајања зараћених страна. Са друге стране, Нато, Грузија и Молдавија, траже повлачење руских снага из зона конфликта. Запад са својим новим сателитима тражи да европски и Нато миротворци одржавају крхки мир на постсовјетским немирним границама.

Али, придњестровски, абхаски и јужноосетински народ запамтио је крваву бајку са брдовитог Балкана. У руским војним и медијским круговима анализира се улога западних миротвораца, НВО и медија у акцији Олуја и паду Републије Српске Крајине. ЕУ и САД оспоравају Русији било какве геополитичке интересе на постсовјетском пространству. Такође, Брисел и Вашингтон сматрају да сви, осим Србије, на постјугословенском простору имају легитимне интересе – на пример, у Републици Српској, муслимани и Хрвати, у Црној Гори Шиптари и муслимани, у Македонији Шиптари, али не и Срби. Русија и Србија, по Вашингтону и Бриселу, као поражена страна после хладног рата, немају право да решавају самостално проблеме унутар својих међународно признатих граница! Русија и Србија треба да се потчине свом идеолошком, политичком и културном Пигмалиону, Великом америчком брату и његовим европским сателитима-рођацима.

Западни тријумфализам као да нема граница. Косово и Метохија су окупирани од стране ЕУ и САД. Од војно поражене Србије се тражи да призна независно Косово, очишћено од Срба. Запад подржава рашке Муслимане у захтеву за територијалном аутономијом, са припајањем Босни. Нови Устав претвара Србију у неку врсту асиметричне федерације, кроз нагодбу са аутономашким партијама. Демократске власти наследиле су од Милошевића просветитељску веру у међународно право. И он је расписао референдум о Косову, да чује вољу народа. Натовски коментар био је бомбардовање.

Преко својих јавних фаворита, либерала и лигаша, САД и ЕУ, шаљу увек исту поруку, у духу арогантног тријумфа: постјугословенска Србија је побеђена држава, као некада Немачка, или недавно СССР. Чеда и Чанак су племенске ојкаче (порт пароли) доброг Запада, који је одлучио да нас врати у границе признате на Берлинском конгресу. За Србију, историја као да није учитељица живота. Ако нова, још либералнија влада, понуди још демократскији устав, са суштинском аутономијом за Санџак и Војводину, можда ће нам добре услуге понудити неуморна Контакт група са провереним планом са Берлинског конгреса.

1878. године, европске силе, будуће језгро ЕУ, Србији и Црној Гори нуде суштинску аутономију у оквиру Отоманске империје у транзицији. Другим речима, Енглеска, Француска и Немачка хтеле су да пониште резултате наших ослободилачких ратова, од 1804.године.На Берлинском конгресу, захваљујући Русији, Србија и Црна Гора су озакониле своју фактичку независност од Отоманске империје. Ако платимо скупу улазницу за улазак у ЕУ( губитак Косова, Војводине, Рашке) суочићемо се са планом за коначно решење нашег питања… Није искључено да нам Велики европски брат понуди неку врсту суштинске аутономије! За демократски београдски пашалук у оквиру европске Турске!Наши еврољупци се хвале да смо ми Европа.НВО мудраци кажу: погледајте пинк гранд параду и схватићете да је српском бићу ближа Шемса Суљаковић и Шако Пулумента од Монсерат Кабаље и Пласида Доминга!

После октобарског референдума, који нашу несрећну и уморну отаџбину федерализује скоро по Брозовом тестаменту из 1974, пратићемо још једно изјашњавање на постсовјетском пространству. 12. новембра, у Јужној Осетији, народ ће бирати председника републике и одговорити на референдумско питање: Да ли се слажете да Република Јужна Осетија задржи садашњи статус независне државе и буде међународно призната?

Нема сумње да ће мудри Осетини одолети претњама острашћеног Михаила Сакашвилија, осокољеног подршком ЕУ и САД и Нато алијансе и још једном потврдити свој историјски избор за Русију. Поставимо, за либералне јањичаре НСП, једно немогуће питање: Може ли Србија, као међународно призната држава, да се подигне са колена и организује историјски референдум са најважнијим питањем: Европа или Русија? Неко ће рећи да се не граничимо! Па шта? Није се граничила ни Енглеска са Зеландом, Аустралијом, Хонг Конгом и Индијом! Колико је удаљена од Фокланда? А водила је рат са Аргентином за то острво! Није се граничила ни Француска са Алжиром, Камбоџом и Вијетнамом, и са пола Африке! Са Русијом се не граничи ни Калињинградска област, некадашња Пруска, као руски ратни трофеј из 1945. године, али је њен саставни део! Ни Португалија се није граничила са Бразилом! А Шпанија са Мексиком? САД се не граниче са стотинама земаља у којима милом или силом остварују своје стратешке интересе!

Због чега се наша влада обраћа за помоћ у Савету Безбедности презреној Русији, која нам, тврде српски либерали, никада није помогла? Што српске демократе не траже вето у СБ од пријатеља у САД и ЕУ, који им нуде само скупе кредите и даље ампутације “Велике Србије“? Можда је време за нове одговоре на старо питање нашег опстанка!

Да ли је нормално да тежимо у интеграције са онима који су нам војно, економски и политички разбили државу и медијски нас сатанизовали? Нема ни речи о промени западног политичког курса! Да ли је разумно испуњавати безропотно све дрскије уцене, претње и захтеве САД и ЕУ? Зар не постоји алтернатива безумном диктату ММФ и Светске Банке који нас води у пропаст? Зар не можемо да сарађујемо са ЕУ колико то одговара нашим државним интересима? Можда је мудрије да сарађујемо са онима који нас не понижавају и уцењују, као што су моћне и благонаклоне Русија, Кина, Јапан…?

Није ли јефтиније, и природније, да уместо прескупог Нато кишобрана, војно сарађујемо са нуклеарном силом Русијом, као на пример, Кина, Индија, и многе друге државе, које не контролише САД и ЕУ? Запад је русофобију инсталирао постсовјетском, а србофобију постјугословенском простору, као идеолошку замену за комунизам! Хоће ли победити глас разума? Може ли Србија да се поврати из хипнотичког транса и уместо јаловог празнословља и игре глувих телефона промени политички курс? Уместо малодушног правдања и кукумавчења пред окрутним и надменим егзекуторима НСП, да трезвено окрене главу на Исток, ка Шангајској организацији, на пример? Зашто евроатлантским интеграцијама нема алтернативе? Нема је за пету колону, мрежу НВО и медија који препарирају народ, по рецепту Великог брата.Можемо да се изјаснимо да ли смо за улазак у ЕУ, без КиМ, Рашке и Војводине, или за савез са Русијом и Белорусијом! Можда се у том избору крије шанса за опстанак, у духовном, геополитичком и економском погледу! Не можемо да опстанемо као фарисеји, који лукаво намигују на све стране.Будимо искрени и одговорни пред Богом и отаџбином, придружимо се, заједно са Белорусијом, Придњестровљем, Абхазијом, Јужном Осетијом, Великој Русији, где народ, на политичким скуповима, са руском носи нашу заставу и кличе: Живела Србија.

 *ФБР: Текст је објављен крајем 2008, али je и даље веома актуелан.