ДЕШАВА СЕ...

Под Тимоком лежи 1.000 тона злата


Резултати канадске компаније Авала рисорсис, која је у околини Жагубице пронашла значајне резерве злата, не представља изненађење једино за геологе.

12.02.2012. извор: ФБ, интернет

Јер, у Тимочком магматском комплексу (ТМК), који истражују и најмоћније светске рударске корпорације, попут америчког Фрипорта и мултинационалног Рио Тинта, крију се резерве овог племенитог метала од готово – 1.000 тона!

Минерализацију злата у околини Жагубице стручњаци упоређују са рудницима овог племенитог метала у америчкој држави Невада, из доба златне грознице у тој земљи.
По речима професора др Милорада Грујића, члана САНУ и Балканске академије наука, који се сматра једним од најбољих познавалаца рударске проблематике у Србији, резултати канадске компаније Авала рисорсис, која је у околини Жагубице пронашла значајне резерве злата, уопште не треба да чуде.
“Ово је подручје богато рудницима племенитих метала”, каже др Грујић, уз напомену да се лежишта злата са два грама тог племенитог метала по тони сматрају изузетно богатим. Он додаје и да је цена злата већ достигла цену од 56.000 долара по килограму, па произилази да бруто вредност лежишта овог племенитог метала на подручју ТМК, који обухвата велики део источне Србије, премашује 50 милијарди америчких новчаница.
По речима др Грујића, најбогатије налазиште злата, из састава борске компаније, без сумње је мајданпечко лежиште Чока Марин, које се налази недалеко од села Јасиково.
“Реч је о лежишту од око 240.000 тона руде, у коме има има око 4,4 одсто бакра, чак 14 грама по тони злата и готово 100 грама по тони сребра. Међутим, у околини тог рудника има још налазишта злата, тако да се очекује да би се одавде, у наредном периоду, након проширења рудника, могло добити готово 120 тона тог племенитог метала“, износи др Грујић.
Он открива и да у РТБ Бор разматрају могућност да поново активирају рудник злата Благојев камен, између Мајданпека и Кучева, у коме средњи садржај тог племенитог метала износи око два грама по тони. “По досадашњим сазнањима, у Благојевом камену крије се око 35 тона злата“, наводи др Грујић.


Србија је, са нешто више од 13 тона злата, што чини 4,4 одсто девизних резерви земље, на 59. месту у свету и водећа земља у региону по количинама тог племенитог метала који се чува у трезорима „иза седам брава“. Међутим, веома мали број људи зна да је готово комплетна количина тог метала произведена у Рударско-топионичарком басену Бор. Све у свему, до сада је у граду бакра добијено више од 160 тона злата – довољно да се земљина кугла неколико пута, око екватора, омота златном жицом.