Масакр у Дракулићу је масовно погубљење српских цивила које су починиле усташе 7. фебруара1942. у околини Бање Луке, тачније у насељима Дракулић, Шарговац, Мотике и у руднику Раковац. Сва ова насеља су се тада налазила у саставу Независне Државе Хрватске.

07.02.2012. за ФБР приредила Б. Диковић

Спомен костурница Дракулић

Припадници Павелићеве гарде (Поглавников тјелесни сдруг) и VIII усташког батаљона убили су хладним оружјем око 2.300 Срба, већином стараца, жена и деце, јер су војно способни мушкарци углавном били у заробљеништву. Починиоце овог покоља предводио је капетан Јосип Мишлов у пратњи петрићевачког жупника, фратра Мирослава Филиповића, а све је испланирао ранији усташки стожерник, др Виктор Гутић. Извршиоци су били усташе из Загреба и Бање Луке, потпомогнути дијелом домаћег хрватског становништва. У покољу је између осталог кориштен и србомлат.

Мирослав Филиповић је био Фрањевац из БиХ, учествовао је у бројним злочинима над Србима и извесно време командовао концентрационим логором Јасеновац. У време његовог командовања од само четири месеца у Јасеновцу побијено је 20.000–30.000 заточеника. Као екстремни хрватски националиста и фашиста, Мирослав Филиповић — Мајсторовић (како је био познат) је комбиновао своју религију са екстремном политичком идеологијом.
Врхунац дивљаштва је био покољ шездесеторо деце, које су затекли у школи. Фра Филиповић је одвојио католичку и муслиманску децу, а српској деци су секли главе. Учитељица, која је све то морала да гледа, полудела је. Осим фра Филиповића–Мајсторовића, у зверствима и клањима посебно су се истицала још три фратра: Брекало, Матковић и Бркљанић. Ови догађају су детаљно описани у књизи хрватског историчара Виктора Новака „Magnum Crimen“.

ДЕО ИЗ СВЕДОЧЕЊА:

У овим бањалучким селима дошло је до једног од највећих злочина геноцида над српским децом. Лазар Лукајић је 1955/56. био учитељ и директор основне школе у Шипрагама, где је после рата радила учитељица Добрила Мартиновић, која је преживела усташки покољ. Она је Лукајић дала драгоцено сведочење о овом догађају:
“У учионицу је изненада за време часа ушао фратар Мирослав Филиповић са 12 својих усташа, опонашајући Исуса Христа и 12 његових апостола. Њега сам одраније добро познавала. Познавала су га и деца, јер је фратар често пролазио кроз Дракулић, Шарговац и Мотике. Био је обучен у нову усташку униформу. Усташе су стале поред катедре и школске табле, окренути према клупама и деци … „Затим је фра Филиповић замолио учитељицу да изведе из клупе једно српско дете. Учитељица, не слутећи шта ће бити, извела је љепушкаст и уредну девојчицу Радојку Гламочанин, ћерку угледног домаћина Ђуре Гламочанина, који је тада био у заробљеништву у Немачкој и на тај начин преживео рат. Фратар је нежно прихватио дете, подигао га на катедру и онда почео полако, натенане, да га коље пред осталом децом, учитељицом и усташама. У учионици је настала паника. Ужаснута деца су вриштала и скакала. А Филиповић се смирено и језуитски достојанствено обратио својим усташама:
„Усташе, ово ја у име Бога покрштавам ове изроде а ви следите мој пут. Ја први примам сав грех на моју душу, а вас ћу исповедим и разрешити свих греха. “
Онда је фра Филиповић наредио учитељици да сву српску децу изведе у двориште. Потом је отишао у другу учионицу, па је и учитељици Мари Туњић наредио да изведе сву српску децу. У дворишту је, на утабаном снегу, укруг поставио усташе, па наредио деци да трче поред њих. Како које дете налети, усташа га прикоље и измрцвари. И све тако док сва деца нису поклана. За „кољачко крштење“ усташама су за прво клање најчешће подметана деца. Учитељице су се избезумила од овог догађаја.
Мара Туњић је била и као сведок на суђењу фра Филиповићу, сведочећи о овом покољу.
Немачки официр из Бањалуке у свом извјештају од 23. фебруара 1942. пише:“У школи су остала празна сва места српске деце. „У сачуваном школском дневнику у Дракулићу код имена сваког српског детета, па и Радојке Гламочанин, записано је да је умрло 07/02. 1942. године. (Архив Државне комисије за утврђивање злочина окупатора и њихових помагача за Босну и Херцеговину, према „Магнум кримен“ Виктора Новака)
Досадашња историја не памти такву звер у људском облику као што је био фратар Мирослав Филиповић из самостана Петрићевац код Бањалуке. У записнику дефиниторијалног конгреса Фрањевачке провинције Босне Сребрене у Сарајеву од 28. априла 1942. г. пише да је фра Мирослав Филиповић на двадесетак дана пре покоља отпутовао из Петрићевца у Загреб, где је именован за душебрижника „Друге Поглавникове батаљона“ у Бањалуци, која је 7. фебруара поклала Србе у околним селима. Фра Филиповић је предводио усташе у том покољу и сам клао рударе, сељаке и децу.

Према списку из књиге „Рат и дјеца Козаре“, Драгоја Лукића, у Дракулићу је убијено 294 деце, у Мотикама 207, а у Шарговцу 50. Укупно 551 дете у ова три насеља.

О овом страшном злочину који су Хрвати учинили Србима пише Лазар Лукајић у књизи:

ФРАТРИ И УСТАШЕ КОЉУ – ЗЛОЧИНИ И СВЕДОЦИ –

ПОКОЉ СРБА У СЕЛИМА КОД БАЊЕ ЛУКЕ ДРАКУЛИЋУ, ШАРГОВЦУ И МОТИКАМА 7. ФЕБРУАРА И ПИСКАВИЦИ И ИВАЊСКОЈ 5. И 12. ФЕБРУАРА 1942. ГОДИНЕ

„Извештај Усташке надзорне службе из Бање Луке број 69/42 гласи:

„РАДИОГРАМ
одпремљен 11. вељаче 1942 г.

ЗАПОВЈЕДНИШТВУ УСТАШКЕ НАДЗОРНЕ СЛУЖБЕ
на руке госп. Еугена Кватерника
                                                                                                                   ЗАГРЕБ

У вези В.Т. од 9 овог извјештавам. Једна сатнија усташке бојне под заповједништвом надпоручника Јосипа Мишлова у пратњи жупника фра. Вјекослава Филиповића дана 7 вељаче у 4 сата ујутро запосјела рудник Раковац и поубијала крампом 37 радника гркоисточњака. Наставила са убијањем крампом и сјекиром гркоисточњака мушкараца, жена и дјеце у селима Мотике гдје је убијено око 750 Дракулић и Шарговац гдје је убијено око 1500 особа. Убијање је завршено истог дана око 14 сати. Од тада па све до данас усташе превозе храну стоку и покућство из кућа побијених у своја складишта. Обширан извјештај слиједи. Велики жупан пуковник Алеман.

Горњи извјештај точан. Обширни извјештај Великом жупану стожерника и
овог Повјереништва долазе куриром. УНС Бања Лука.“
                                                                                                             (Печат и број Повјереништва)“

Ову књигу можете читати или преузети овде: Лазар Лукајић – ФРАТРИ И УСТАШЕ КОЉУ – злочинци и сведоци ПДФ

И РТРС снимила је – документарни филм „НИНА“ – Сведочанство о покољу у Дракулићу, Шарговцу, Мотикама и руднику Раковац, аутор је Мира Лолић Мочевић и њега можете погледати на следећем линку сајта jadovno.com
РТРС – документарни филм „НИНА“