ДЕШАВА СЕ...

Најстарија зубна пломба на свету потекла из Србије


Наше здравство може да се подичи рендген апаратом из 19. века, оригиналном књигом Светог Саве „Крмчија”, електромагнетом професора Нешића из 1932. године који је служио за вађење металних предмета из ока, првом зубарском столицом из 19. века…

06.02.2012. Политика

Музеј медицине Српског лекарског друштва, у Улици Џорџа Вашингтона 19 чије је преуређење у току, биће отворен 27. марта, најавио је за „Политику” проф. др Радоје Чоловић, председник СЛД-а. Овај музеј имаће сталну изложбу о развоју српске медицине кроз векове, а остали експонати биће у депоу и излагаће се када буду организоване тематске поставке.

******

Збирка овог музеја веома је богата и обухвата више од пет хиљада књига и око 300 експоната који говоре о славним тренуцима нашег здравства. Дугогодишњи кустос овог музеја, прим. др Будимир Павловић, једини лекар који је докторирао историју медицине, каже да Србија треба да буде поносна на ову област јер су наши медицинари у више области оставили дубок печат о чему сведоче бројни експонати.

– Музеј је основан јер је задатак СЛД-а да будућим генерацијама лекара треба да се покаже пут кроз који је прошла српска медицина. Постоје подаци о првом авиону на свету који је превозио рањенике по налогу српских лекара, а носила за пацијенте су се налазила са стране летелице. Превозио их је најпре од Београда о Ниша, а први пацијент био је француски пилот који је касније постављен за војног министра. При једном православном манастиру у Цариграду деценијама је радила болница и медицинска школа, која је у 15. веку царским указом проглашена за прву званичну високу медицинску школу у свету и претечу савремених факултета. У овој школи предавао је и један Србин по имену Јован Аргиропулос, и то предмет под називом „познавање болести по пипању жиле”. Чувам сведочанства из 1929. године када су домаћице завршавале Хигијенску школу и училе о нези болесника, очувању личне хигијене, о заразним болестима… – истакао је др Павловић, који је више од 20 година, од тренутка када је као лекар Хитне помоћи отишао у пензију, био на челу музеја.

Српска медицина може да се подичи најстаријом зубном пломбом на свету, рендген апаратом из 19. века, оригиналном књигом Светог Саве „Крмчија”, електромагнетом професора Нешића из 1932. године који је служио за вађење металних предмета из ока, десним лактом кромањонца, медицинским инструментима из првог века пре нове ере, првом зубарском столицом из 19. века… Прва српска докторка била је Драга Љотић, која је завршила студије у Женеви, а када се вратила у Србију, морала је чак два пута да полаже државни испит како би доказала да може да ради исто као и мушкарци!

– Постоји књига под називом „Макробиотика”. У њој је др Јован Стејић, аутор првих лекарских прописа у Србији, разматрао шта би се десило када би се у тело старца убризгала крв младића. Књига је из 1856. године, из доба када се у Европи ни издалека није размишљало о трансфузији, тако да то сматрамо претечом приче о трансфузији, која је кренула да се примењује тек за време Првог светског рата. Доктора Стејића је из Румуније у Србију довео Милош Обреновић да би био његов лекар,али је касније дошао у сукоб са њим јер није хтео да му стално везује појас око струка, на чему је кнез инсистирао. Касније је др Стејић радио у Земуну – каже др Павловић.

Многи не знају да је Јован Јовановић Змај био велики хуманиста. Једном приликом је отишао да прегледа једног служитеља, а тек онда када је отишао од њега, вратио се натраг да га пита да ли он има пара да плати лек за који му је написао рецепт. Када је овај рекао да нема, он је извадио новац и свог џепа и дао му за лек. У историји је забележен и случај др Раденка Станковића, кардиолога, који је учествовао у тиму Рокфелеровог института за добијање Нобелове награде за откриће резус фактора у крви, а који се одрекао плате када је овде био постављен за министра уз образложење да он већ има плату на Медицинском факултету, а Србија је сиромашна земља.

Доктор Павловић је иначе један од оснивача и први председник Друштва српске словесности „Орашац”, члан Међународног друштва за историју медицине и носилац Ордена српског ратника.

———————————————————

Прва геријатрија на свету

Садашња зграда Српског лекарског друштва у Улици Џорџа Вашингтона 19 била је прва Варошка болница. Сазидана је на земљишту које су поклонили кнез Михаило и Илија Коларац. Први пацијенти примљени су 1881. године, а у саставу болнице тада су се налазили унутрашње и хируршко одељење, као и лабораторија. Овде је 1886. године отворено прво болничко одељење геријатрије у свету, под управом чувеног др Лазе Лазаревића. У образложењу властима за отварање геријатрије он је навео да старост није ни здравље ни болест и да их је потребно одвојити од осталих.

Током Другог светског рата, у сутерену зграде смештено је било и болничко одељење затвора, где је лежао и Александар Ранковић.

Интересантно је и да зграда има, каже др Павловић, поџемне тунеле. Сматра се да се испод ње налазио бунар, који је болница користила за своје потребе. Ови ходници под земљом представљали су везу са болницом и њима су се преносили рањеници.

———————————————————-

Лекар који је открио стрес

Први Србин са завршеним медицинским факултетом и са титулом доктора медицинских наука био је Јован Апостоловић, који је основно образовање стекао у приватној будимској школи, код учитеља Дамјана Игњатовића. Као изузетном студенту професори су му дозволили да већ две године по дипломирању, 1760, брани докторску дисертацију под називом „Како осећања делују на људско тело”, што се у историји медицине рачуна у прво разматрање утицаја стреса на физичко здравље човека. Неколико година касније, овај доктор је неустрашиво прелазио Саву да би прешао у Србију захваћену колером како би помагао оболелима, и помогао да се сузбије зараза у Београдском пашалуку, а преминуо је у Новом Саду са свега 33 године од туберкулозе.

(следећег понедељка: Буди тако хуман као што је била хумана Србија 1885. године)

Данијела Давидов-Кесар
објављено: 06.02.2012.