Воде нема. Струја мало боље, ал је слаба. Продавнице пуне намирница, још само да влада Србије пусти плате, па можда и буде пун сто. За сада идаље ништа. Дечији додатак такође за Косовце није уплаћен. Хвала у име наше деце. Преживећемо и ово ваше иживљавање. Јес да боли више кад је од Срба, али ви тешко да сте Срби, па онда вас стављамо и исти кош са терористима УЧК.
***************************************************

ПОСЕТИТЕ ФБ СТРАНИЦУ – ГЛАС КОСОВА И МЕТОХИЈЕ

04 и 03. фебруар 2012,
(22. и 21.01.2012 по Јулијанском календару)

О КОСОВУ И МЕТОХИЈИ…

Косово и Метохијо стара, земљо Светих ратника и владара…

Косово и Метохија су наше очи, наш очињи вид. Без Косова ми смо у мраку, у тами. Без Косова смо нико и ништа. Зато га треба бранити и одбранити. Никада га не смемо оставити у рукама туђина. То мора бити СРБСКИ ЗАВЕТ. Завет свих Срба који живе и који ће се родити…

Нема дана а да се не сетим косовске земље, земље Божије, земље српске и да не вриснем на сав глас због невоља које су нас задесиле.

Бранимо СВЕТО КОСОВО јер тиме бранимо и Правду Божију!

Тешко је неком објаснити да је некоме запаљена кућа или да му је неко погинуо у рату или је нестао и да је морао оставити имање, цркве, манастире, гробове, планине, поља, ријеке… Већина се води логиком: шта то мене брига..

 Докле ће, земљо, Бранковића семе изворску ти воду да трује и прља
и да рађа ново издајничко племе, док брат се на брата подиже и срља?

А прави Срби – што у косовском смислу значи прави хришћани – нека благодаре Господу Богу што им је дао КОСОВО, понос и утеху, и непресушни извор најузвишенијих надахнућа; чистилиште савести свих поколења до краја времена. (Свети Николај Србски)

Хтели ми то или не, вековима у српском народу постоји једна својеврсна косовска књига историјског памћења, у којој се тачно зна ко је вера а ко невера. Сви они који цепају, деле и одричу се Косова и Метохије, као и они који Свету српску земљу лажно бране, али и они који то раде искрено, биће забележени у тој књизи, и обележени за нека будућа покољења…

ПРЕСВЕТА, ПРЕЧИСТА, БОГОБЛАГОДАТНА МАРИЈО БОГОРОДИЦЕ
СПАСИ МОЈУ БРАЋУ НА КОСМЕТУ
И ПОШАЉИ НАМ ШТО ПРИЈЕ ИЗБАВЉЕЊЕ ИЗ РУСИЈЕ.

О ТРЕНУТНИМ ПРИЛИКАМА…

Школарци из Звечана због хладноће од јуче не иду у школе.

Косовска Митровица – снег је оковао град. Аута миле по путу који се не да очистити, упркос свим напорима. Као по договору власници радњи истовремено су објавиле рат леду и снегу испред својих продавница. Једни метлом склањају, други лопатама, а некима је пукао филм, па бацају врелу воду и пепео. Повећан број повреда изазваних падом. Преломи руку и ногу чести. Лекари апелују да старији грађани не излазе без преке потребе, већ да им у набавку иду деца и унуци.
Сви једва чекају суботу. Веровали или не, али акција је у апотеци. Шарене пилуле за лилуле су на тражњи, а имамо одређени број грађана који редовно покупују пуне кесе, јер их је страх од несташице. Нема потребе за тим. Лекови на Север стижу, макар на самару магарца преко Рогозне 🙂 Суботу једва чекају и млади због свирке Дарк Скаја, најпопуларнијег бенда Кос. Митровице. Кафићи пуни, наравно. Кафа је у одређеним кафићима ујутру само 30 динара, па се бар дружимо по овом кијамету.

Воде нема. Струја мало боље, ал је слаба. Продавнице пуне намирница, још само да влада Србије пусти плате, па можда и буде пун сто. За сада и даље ништа. Дечији додатак такође за Косовце није уплаћен. Хвала у име наше деце. Преживећемо и ово ваше иживљавање. Јес да боли више кад је од Срба, али ви тешко да сте Срби, па онда вас стављамо и исти кош са терористима УЧК.
Болница има грејање, бар то. Храна је идаље грозна тамо, а и идаље има само један ултразвук. Хвала спортистима ако нам купе још један… али немају ни они. Ко ће онолике ципеле и аута да купује, ако нам купе неку медицински апарат. Из хладног стана… поздравља вас админ кец!

Косовска Митровица: настава у школама које се греју преко топлане и даље се одвија скраћено. Начелник школске управе Министарства просвете на Косову Предраг Стојчетовић апелује на локалне самоуправе да интервенишу „да обезбеде услове да топлана ради 24 часа и да се заузму за решавање проблема око лошег напона електричне енергије. Услови за држање наставе најгори су на централном Косову и Метохији, посебно у општини Липљан због великог нерашчишћеног снега. А снег веје ли веје… ако овако настави постаћемо ескими… КМ хоће сунце!

РТС: Ђачки аутобус слетео с пута
Троје деце повређено у саобраћајној незгоди која се догодила када је ђачки аутобус, који превози српске ученике у централном делу Косова, слетео с пута у близини Доње Гуштерице у општини Липљан. Три ученице средње школе повређене су данас, када се у општини Липљан преврнуо ђачки аутобус, изјавио је лекар грачаничког Клиничко болничког центра Слободан Аранђеловић, у коме се две девојчице опорављају, док је трећа пуштена кући.

„Ученице се налазе на интензивној нези, због повреда главе, врата и грудног коша. Пратимо њихово здравствено стање, обављени прегледи указују да немају значајније унутрашње повреде“, рекао је Аранђеловић. Према његовим речима, трећа девојчица, која је након несреће довезена у Грачаницу у КБЦ, имала је повреду аркаде и пуштена је кући.
Ђачки аутобуси свакодневно превозе ученике до школа у Лапљем Селу, Грачаници, Сушици и Чаглавици.
Школски аутобус превозио је ученике из Лапљег Села до Ливађа и Гуштерице, а удес се највероватније догодио због неочишћеног снега на путу. Аутобус је скренуо са пута, а због смета је избегнута већа несрећа.
Саобраћајна незгода догодила се на путу Ливађе – Гуштерица. На централном Косову, осим магистралног пута Приштина-Гњилане који се редовно чисти, на свим осталим путевима у срединама где живе Срби саобраћај се отежано одвија. Од јуче је због ниских температура и кашњења школских аутобуса у свим средњим школама на централном Косову почетак наставе померен за сат времена.

Витезови Отаџбине: У 14:30 је 5 џипова ЕУЛЕКС неометано прошло кроз барикаду у Лепосавићу и наставило кретање ка Звечану. Десетак минута касније 3 возила КФОР су пошла за њима! Значи да су несметано данас већ прошли из јужне КМ ка Јарињу и самозвани јунаци, председници општина допуштају кретање непријатеља.

О ОНИМА КОЈИ НАМ ЗЛО ЧИНЕ…

Уместо што гледамо шта о нама говоре небитни људи, као што је Анђелина, Боно из ју туа, Кренбериз певачице, клинтонове и други… боље да гледамо да васпитавамо, обожимо и умножимо своју децу и омладину, да од њих направимо боље људе. Онда се не би десило да дечак силује дечака у седмом разреду, да колима газе сатима човека у Смедереву, а да му нико не приђе, да мајка убије ћерку, да родитељи скоче с балкона са сином у наручју… Господ плаче над нама…

Дотична је жртва контроле ума, бета ,,китен“ програмирања, робиња секса и неко ко у својим филмовима пропагира управо то, да је жена објекат, да је сензуалност једино прихватљиво начело постојања, да је блуд дозвољен… И сад одједном Анђа и политика?! Ха, ха, како да не? Као и Мерилин Монро и Кенеди… Немам времена да пишем о Холивуд машинерији која је у служби поробљавања ума и свести, али и ова слика доста говори… Просечна сељанка са америчке фарме, уз савете инцестуозног оца, одлази на операцију уграђивања силикона и измене личног описа, а онда је татица, иначе пропали глумац уводи – иницира у шоубиз, тј. Содому и Гомору.

О ГОРАНЦИМА…

Вековима изолован, данас расцепкан са чак три границе, политички подељен и посвађан, на високим планинама живи најмањи аутентични балкански ентитет.

Старосрпски језик, културу, песме и обичаје, Горанци, међутим, до данас, упркос притисцима и окружењу, љубоморно чувају. У време Краљевине Југославије, Горанци су због свог положаја и важности били ослобођени плаћања пореза, лично краљевим указом.
1999. у нападима Албанаца убијено је једанаесторо мештана Горе који су преживели 56 бомбашких и многобројне дуге нападе.

—————————————————————————
02. фебруар 2012, четвртак
(20.01.2012 по Јулијанском календару)

Струје на целом КиМ више нема него што има. За све делове Космета, које је власт оставила на цедилу и отписала одавно није ни чудо да им шиптари, који им дају струју из нашег Обилића, искључују, иако је редовно плаћају, али за Север коме струју даје матица Србија је скандал, јер све време кукате на шиптаре, а ви сте исти ако не и гори!!! Срамота за власт! На Космету живе и бебе, и старе особе и труднице, које ових дана умиру од хладноће под ћебетом у прехладном стану. Болесници немају грејање по болницама, а енклаве ни лекове! И то све јер не желимо да признамо Тачијеву власт??? Нормална земља би нас наградила а ви нас кажњавате!!! Нема краја вашем идиотизму и издајству. админ 5

Грађани Српске националности на Космету нису примили плате, пензије, чак ни дечији додатак од када је на снази одлука о референдуму. Браво за власти републике Србије!!! Надамо се да ће паре од дечијег дати на лекове… Ђубрад издајничка!!!!

У Ранилугу стање вандредно, снег је и синоћ опет нападао, улице су неочишћене, тренутно -15 степени, јак ветар, ладноооооо… Брига ме за зиму брига, ме за све, крзно ми је топло, ја сам прави медвед. Поздрав од админа 4

• :)) држ се Ранулуг, понос сте наш

Деца у централном Космету и Новом Брду не иду у школу јер је ванредно стање због снега и недостатка грејања.

• Школа у Бостану ради, и деца иду у остале шлоле али само они који су близу школе, и сутра се наставља настава и ако су путеви завејани, ни пешака не могу да стигну до школе, а не колима или комбијем. Док општина Владе Републике Србије не ради,  амбуланта нормално ради, у доста отежаним условима, мештани се сналазе, одлазе само због нужне потребе. И тако дугоочекивана зима сада је више постала опасна него ли лепа.
• Даће Бог само лепе вести да има. Да нема нека беба у Новом Брду? Ил свадба?
• Ух сви се боје хладноће сада па и не размишљају о свадбама. Беба је пре неки дан била једна и то дечак Михајло, а ускоро чекамо још једну 🙂
• Браво бре !!! Лепа вест! Хвала пуно сестро!
• Јој то су стварно радосне вести, и драго ми је што још увек се поштује она традиција да треба у кући бар три детета да има, и људи теже ка томе, иако сви знамо у каквим условима могу да живе, јер једноставно једна или две плате у породици не могу да обезбеде комотан живот. Ништа ето а кад могу писаћу вам. Свако добро!

Срећан и Богом благословен имендан игуману манастира св.Сава, оцу Евтимију, желе админи Гласа Косова и Метохије!

• На многаја љета! Јужнији админи се извињавају због недоласка и моле да пренесете поздраве оцу. 9
• Сретан имендан оче Евтимије, на многаја љета…

Косовска Митровица –  Снег нападао опет! Ко да га је било мало. Јутрос се вода ледила пред очима поспаних Митровчана, кад су у свом купатилу пуштали воду да се умију !!!!
Није ни чудо, на путу ка катакомбној цркви св.Сава у Жеровници, бацих поглед на“ Метал“ у Звечану. Минус 19! Боже Господе! Струја је нестала 5 пута од јутрос… не морам ни да кажем колико су хладни станови. А у катакомби слављеничка атмосфера. Отац игуман Евтимије дочекује госте и радује се као дете. Стигла сем народа и братија из Љуљака и осталих катакомби владике Артемија. Дивно. Појање литургије и пресецање колача, па послужење и ручак. Сестре су се побринуле за слаткише и торте, а мајка оца Евтимија за принцес крофне које су биле хит дана. Лепо је скупити се под једним кровом и причати догодовштине. Давно нисмо видели већину, па нам се срце радовало. А онда песма и топлота из шпорета смедеревца… давно нам се и тело и душа нису овако загрејали. Кад смо сишли у ледени град… подигла нам се коса на глави. Струје нема. Пут једва успевају да очисте, воде нема.. а блам што вам је коса прљава не постоји у КМ. Ових дана је таква свима. И сад ћу вам рећи нешто у поверењу: Митровчане није срамота да у градском кафићу, у купатилу оперу зубе и умију се. Снађу се људи… Боље него дрљави са задахом који би убио омању кфор војску да шетамо градом… Поздрав са северног пола… овај дела Космета. Воли вас смрзнути админ 1

Рударе – ситуација са струјом и даље иста на Косову и Метохији, тако већ 20 дана, рестрикције су по принципу сат има сат нема, што је потпуно нехумано и за здравље опасно на -20 колико има ових дана. Наравно има и објашњење за ово, преседник Србије Борхан Тадићи наредио је да се не шаље велика количина струје Косову, већ она која је довољна за преживљавање… ово је наш драги преседник урадио због референдума који ће се одржати 18-19 фебруара… Потсетимо, на референдум се не гласа за државу Косово, већ се гласа против шиптарских институција… што Борхану Тадићију смета ради даљих европских интеграција! Дабогда вам преседниче на душу ишло свако дете које се разболи у школи или у кући због хладноће… и дабогда на душу носили сву патњу људи са Косова и Метохије, који и пореде тешких услова за живот морају да се враћају у 17. век због ваших европских интеграција од којих сви лепо знамо да нема ништа!!! ХВАЛА!!!

Док се Дачић „молитвено“ дружи са Обамом, а можда и члановима теслићко-вадеорганских чланова СЛС-а у новом Вавилону – читај Америци, Срби на Косову и Метохији, нит’ живе нит’ умиру. Хладно, све смрзава, струје нема, вода нестаје, никад гора зима чини се… Лажне патриоте наравно, возе се топлим, скупоценим колима, сврате до Београда, Крагујевца да плакну зубе у тазе намештеним становима. И тако већ 12 година. На централном Косову и Метохији стање исто као и у осталим деловима окупиране нам покрајине. Опсадно. Постоје границе у подношењу зла и окретању другог образа, гнев праведника кад се накупи изазове лавину промена! Срећна вам борба јунаци! 9

—————————————————————————
01. фебруар 2012, среда
(19.01.2012 по Јулијанском календару)

Гораждевац – Хладно, дува с Проклетија. Снег коме смо се радовали ко бајци, постао је хорор филм. Падамо и ломимо ноге. Струја… нећу ни да је коментаришем. Воде има. Ладне. Деца ће нам поцркати јер школа нема грејање, а до КМ се возе сви тежи болесници јер ми немамо ињекција, инфузија и лекова у амбуланти. Благош!
Ранилуг -Убише нас са струјом! Аман људи, по цео дан немамо. Ово је болесно. Фала Богу па имамо дрва иначе би помрли ко ови сиротани у Митровици у солитерима што цркавају. Снег нас је затрпао, чистимо сами. Шиптари нам се смеју и не планирају да нам помогну. Нема везе. Њихов светац дошо, ал ће дође и наш… Ладно па нема де. Забили смо се у куће. Амбуланта нема лекове. Болесне восимо у Врање са триста кијамета, ал ће издржимо, ич не се брините. Само немој Тадић да се потресе… не ваља за тен, чуо сам. админ 4

Васа С Тајчић: Понекад ми се све смучи, оћу да одем одавде далеко, да никад не чујем реч Србија нити српски језик… да се никад не вратим!!!  Живот без струје, воде, слободе, основних примања и права није живот него је пасји измет… а онда ми проради инат, нек иду издајници који нам све ово раде, ја остајем… плава боја коже је баш лепа… ево погледајте штрумфове… шта им фали? Смеју се цео дан, певају и још живе у гљиви лудари… Можда је решење да почено колективно да се дрогирамо…онда нас власт можда и примети, јер у овој цркнутој земљи само педери и наркомани могу да живе, поштен народ нема шансе!!!
Пасјане – преписаћу статус Новог Брда… и придружићу се псовкама Васе С Тајчића… Сву гамад у скупштини треба побити бојним отровом. админ 11

Ново Брдо – данас је тешко бити патриота. Завејани смо данима, шиптари чисте само путеве до својих села, а нас, непослушне Србе, оставили да чекамо пролеће. Струје нема по 4, 5 сати, па дође, има је сат – два, па нема опет 5 сати, па ти живи мајчин сине!!! Власт нас ни не помиње, а камоли да бедницима падне на памет да дођу и помогну. Пре неки дан се шлогирала једна старица у засеоку Манишенце, а сам Бог зна како су је син и снајка одвели до лекара чак у Лапљем Селу, где се сад опоравља. А то је тек један случај. Још да немамо дрва за огрев, помрли бисмо, а неше би фосиле власт тражила тек за 100 година… и после нас пљују кад кажемо да су нам већи непријатељи они, него Тачи. Продавнице почеле да се празне, јер колима се смет од 5 метара не пролази. Чистимо сами, лопате у руке, па „ојха“ али за ноћ опет напада. Школе мало раде, више не раде… ко ледено доба, али битно Тадић и екипа из скупштине „весели посланици“ имају све услове за живот. Ми бре не можемо ни да умремо на миру… ко ће нас закопа у овај лед? А Бог једино нас чује, од вас идиота на власти нема леба… админ 6

Учитељ из Сливова, Драган Филиповић је потврдио да су српска села у Новом Брду од четвртка блокирана и да мештани нису у могућности да дођу до школе или амбуланте. Према његовим речима косовска општина је снег рашчиситла само на путевима који повезују албанска села…

Косовска Митровица – Намамо воду! Цео град се пробудио са дивним изненађењем – не можемо да се умијемо. Срећа па сви пуне воду нон стоп, и није да нас нешто овде више може изнанадити. Струја мало стабилнија. Три пута дневно по сат времена. Хладно је и станови се за тили час охладе. Вечерас у катакомби св.Сава бденије због имендана оца Евтимија, који је у четвртак, па дођите. Школе хладне. Деца плава. Можда и умисле да су штрумфови.. ко зна. Забринути смо за референдум и уцене из престонице, која је све само не српска.
Све радње имају плазму и остале српске производе упркос шиптарском гађењу. Поздрав са Северног пола!
Струја у км нестала у пола девет, дошла у пола 10, нестала у 11 дошла у 12… само тако наставите, нећете нас побити икако је -17

• Хвала вам Браћо и Сестре на жртви коју подносите за све нас. Даће Бог да вам све то једном вратимо истом мером!
• Без жртве сваког појединачно нема Србије. Доста је било да се људи продају за новце. Ко себе не жртвује за своју веру и отечество није Србин.
• Разумем да је доста продаје, али за шта служе тамо сви ти странци ако не да имате оно што је потребно?
• Верујте да су странци окупатори и углавном се тако показују, мада има појединачних случајева да понеко има душу. Али као организације – ништа нам добро не мисле.

Коментар на вест: Тахири: Нема напретка у регионалном представљању | Тањуг
Њима и звездица смета, а наши дају све и шта им се не тражи… докле ћемо бити лузери? Шта би рекли наши славни преци на ово наше приземно бивствовање у бари док наз гази и најамањи створ? Џаба смо гинули за идиоте!

Једва чекамо српске изборе, да ова гамад која нас кобајаги представља нестане са сцене! Они и кад не добију мандат, имају астрономски плаћена радна места, уз то измишљена! 9

Витези Отаџбине: Најгоре је што су ослабили барикаде и сад пандури и Цивилна заштита пуштају ЕУЛЕКС и становнике севера Косова излажу новом погрому.

БОЖЕ ВЕЛИКИ ЦАРЕ СВЕСИЛНИ МОЛИМ ТИ СЕ ЈА ГРЕШНИ ЗА ВОЉЕНУ МОЈУ БРАЋУ СА КОСМЕТА ПОШАЉИ ШТО ПРИЈЕ ЦАРА ИЗ РУСИЈЕ. АМИН!

Среда и петак се посте, Срби! админ 12

„Бирајте, Срби, живот или смрт; част или срамоту; светлост или таму; правду или неправду; Бога или ђавола бирајте! Бирајте или Христа или Барабу. Од тог избора зависила вам је сва ваша прошлост. Од тога зависиће и сва ваша будућност.“
Свети Владика Николај Велимировић
***********************************

СПАСАВАЈТЕ СЕ! Св.Теофан Затворник

О штетном утицају који нам долази са Запада и о бојажљивости

Сетили сте се једног савета који вам је неко дао у време нашег последњег рата: не ићи у позориште само у време тога рата. Веома милосрдно. Може ли се нешто додати? Како се рат призива заборављањем на Бога у време мира, тако се у време мира свесрдно треба клонити свега што води ка заборављању на Бога. Зар позоришта немају ту особину? Сетите се шта се догађа с душом у позоришту а шта после њега. Турци немају позориште, они га замењују опијумом. Опијум и позориште су једно исто. Позориште уопште није хришћанска појава и мудар је човек који не борави у њему. Ми смо га преузели са Запада. Господ нас је Западом кажњавао и кажњаваће нас, а ми то не разумемо. Друга лоша ствар код нас јесте наша књижевност, преиспуњена западњачким духом и Господ нас ту такође очишћује ударцима са Запада. Међутим, не може се све имати. До ушију су огрезли у западно блато, и све је добро. Имамо очи, али не видимо; имамо уши, али не чујемо, а срцем не разумемо. Господе, помилуј нас! Пошаљи нам Своју светлост и Своју истину!
Каква је то бојажљивост код вас? Она није природна. Молите се против ње милостивом Господу и Он ће вам подарити храброст. Будите одважни, народе Божији, будите одважни, јер Он ће победити!

Писма о хришћанском животу св.Теофана Затворника
***************************************************

Сазнајте нешто више о месту…

Косовска Митровица

Косовска Митровица (1981-1991. године Титова Митровица) је град на северу Косова и Метохије, у Републици Србији, на 42.89° северно, 20.87° источно, на 496 метара надморске висине (ушће Ситнице у Ибар). Косовска Митровица је и општина чија је површина 350 км². Поред града, општину чини и 49 села.

У Косовској Митровици је седиште Косовскомитровачког управног округа, који осим митровачке, захвата још пет општина: Вучитрн, Србицу, Звечан, Зубин Поток и Лепосавић. Косовска Митровица се налази на северу Косовске котлине, са истока, севера и запада окружена планинама Мокром Гором и обронцима Голије и Копаоника. Кроз град теку реке Ибар, који га дели на јужни и северни део, Ситница и Љушта. Од града на север почиње Ибарска клисура кроз коју Ибар тече ка Краљеву, где се улива у Западну Мораву.

Митровица је једна од најстаријих насеобина на Космету. Први пут се помиње у средњовековним писаним документима. Име Митровица потиче из 14. века, по цркви Светог Димитрија Солунског, која је била испод звечанског утврђења, а коју је 1315. године српски краљ Милутин даровао својој задужбини – манастиру Бањска. Око цркве је било српско гробље, а од 19. века ту се сахрањују и Турци. У непосредној близини је сада Споменик рударима устаницима, који су се 1941. године придружили народоноослободилачким бригадама у Србији.

Историја

Стари град Звечан

На простору града нађени су трагови рударења из доба неолита, римски жртвеници и статуете (2-3. век). У 6. веку византијски цар Јустинијан I гради тврђаву Звечан. Као рударски град Трепча се помиње 1303. године. У Старом Тргу се до бомбардовања 1999. године налазио Музеј кристала. У близини су остаци тврђаве Ћутет (13. век). У Брњаку је био град-дворац (друга половина 13. века) који је припадао жени српског краља Стефана Уроша И, Јелени Анжујској, која је у њему умрла 1314. године. У време Немањића крај Косовске Митровице већ се налазио град Звечан који је играо важну улогу у средњовековној историји Србије, а чији се остаци кула и данас уздижу на оближњем истоименом брду.

За време Османског царства Митровица је била мала оријентална варош. Након Првог балканског рата 1912. Косовска Митровица, заједно са остатком Косова и Македонијом, улази у састав Краљевине Србије, а 1918. Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца. За време Другог светског рата Косовска Митровица и Рудник Трепча били су у саставу Недићеве Србије, у оквиру немачке окупационе зоне. Након Другог светског рата, у складу са начелом да би у свакој републици и покрајини СФРЈ по један град требало да понесе име председника Јосипа Броза Тита, Косовска Митровица мења име и постаје Титова Митровица. 1991. године граду је враћено његово старо име Косовска Митровица. И град и општина су претрпели велике штете које је изазвало НАТО бомбардовање Србије 1999. године. Ово подручје је било поље терористичког деловања Ослободилачке војске Косова и пре бомбардовања.

Новије време

Након НАТО агресије, када су из свих градова на Косову и Метохији Срби прогнани, Митровица је успела да одоли суровом етничком чишћењу, захваљујући својим грађанима али и реци Ибру, која је била природна граница етничке подељености града и пре бомбардовања. Град је постао симбол отпора етничком чишћењу на Косову и Метохији. У јужном делу данас живи око 50.000 Албанаца. Већина од око 6.500 Рома из овог дела је избегла у друге делове Србије. У северном делу града око 10.000 косовских Срба је остало у својим домовима, али је тај број повећан након доласка српских избеглица из других крајева Косова и Метохије. На северној (српској) обали Ибра живи и око 2.000 Албанаца и 1.700 Муслимана словенског порекла, који живе у неколико градских махала. Скоро сви Срби који су живели у јужном делу града избегли су у северни. Процењује се да је 2003. године у граду живело укупно 75.600 становника, док се становништво општине процењује на 105.000.

Косовска Митровица је након бомбардовања постала жариште етничких сукоба две заједнице. Мост на Ибру који повезује две стране града чувале су наоружане групе да би спречавале продоре са друге стране. Због тако напете ситуације у граду, трупе КФОР-а и УНМИК полиција су заузеле мост да би спречиле даље сукобе. Међутим, насиље и провокације су се наставиле са обе стране реке, тако да су међународне трупе и полицијски контролни пунктови постављени око појединих подручја, чак и испред појединих зграда.

Дана 17. марта, 2004, утапање једног албанског детета из села Чабра у Ибру, за које су унапред оптужени српски младићи из села Зупче да су наводно нагнали псе на албанску децу, искоришћено је од стране албанских терориста и екстремиста као повод за велике етничке сукобе у граду и на ширем подручју Косова и Метохије. Демонстрације хиљада екстремиста албанске националности претвориле су се у нереде и оружане нападе, попримајући облик варварског дивљања и погрома над неалбанским, пре свега српским становништвом, у коме је најмање осам људи погинуло, а око 300 повређено, док је на десетине српских културних објеката, укључујући и цркве и манастире широм Косова и Метохије, опљачкано и спаљено. Ово крвопролиће је било највећи немир на Косову и Метохији након НАТО агресије.

Истог датума, четири године касније, у близини зграде Општинског суда избили су сукоби између српског становништва и специјалних снага УНМИК полиције. Сукоби су испровоцирани безразложним хапшењем судија и службеника суда српске националности. И у овом целодневном инциденту било је десетине повређених, док је један украјински полицајац изгубио живот. Ни годину дана касније, проблем судства у Косовској Митровици није решен. Зграду обезбеђују војници КФОР-а. Брзи развој града започео је у 19. веку, када је једна енглеска компанија отпочела експлоатацију руде олова и цинка у Трепчи, мада се руда овде искоришћавала још у немањићко време. Од тада Косовска Митровица постаје један од највећих, али и најзагађенијих индустријских центара на Косову и Србији. Поред рудника Трепча, у Звечану постоји Топионица олова и цинка, а у самом граду међу већим предузећима издвајају се Фабрика суперфосфата (вештачка ђубрива и сумпорна киселина) и Фабрика акумулатора „Трепча“. Са НАТО агресијом и етничким чишћењем Срба из Покрајине, рад рудника, топионице и фабрика је потпуно замро.

Сви административни и културни објекти Митровице налазе се у јужном, албанском делу, па и православни храм Свети Сава. Са поделом града, српски део остао је без адекватних услова за рад – Културни центар, Градска библиотека, аматерско позориште, галерија – све је то остало преко Ибра. Морали су кренути испочетка. За рад су морали користити просторије некадашњег Техничко-металуршког факултета.

У Косовској Митровици је од 2005. године смештена и Српска драма Народног позоришта у Приштини, чија се сцена сада налази у Дому културе у Звечану. После 18 година паузе, 2011. године обновљен је Сабор културно-уметничког стваралаштва Србије. Ова манифестација окупља ликовне уметнике, писце, фолклорне ансамбле и културне посленике из Србије, Републике Српске и Црне Горе. У Косовској Митровици се од 2001. године налази привремено седиште већине факултета Универзитета у Приштини.

Од 2003. године у оближњем Звечану редовно се одржава и „Норт Сити џез и блуз фестивал“, на коме су гостовали многи еминентни музичари из Србије и света.

На узвишењу изнад града, у северном делу Митровице, после НАТО бомбардовања, саграђена је црква Светог Димитрија. Градска слава Косовске Митровице је празник Митровдан који се обележава 8. новембра.

—————————————————————————

31 јануар 2012, уторак
(18.01.2012 по Јулијанском календару)

Гораждевац – део нема струју два дана, други део нема воду 5. дан… лепота. Поздравчина за издржљиве Косовце!

Шилово – зима лепа само кад је с прозора гледаш из топле куће. Кад ће то лето??? Бар нам је сунце донело мало осмеха. Сви забринути због Цернице. Данас Церница – сутра ми. Мора се нешто предузети против шиптарских олоша.

Пасјане – видно узнемирени сазнањем да су две српске куће спаљене у Церници која нам је јако близу. Хладно је и немамо струје целу ноћ. Ложимо, па се може, али нам недостаје телевизор, јер ко мутави легнемо већ у 8 увече, чим нестане пустелија. Деца не могу да пишу домаћи, ослепеће на оним свећама .А тешко да могу и да уче. Мука. Свеједно, гледамо да се посећујемо, да спремамо неку фину храну гостима и да се дружимо. Преживели смо много зима, па ћемо и ову. Поздрав.11

Косовска Митровица – хладно да се цркне, али је барем сунце, па нам депресија не прилази. Струја, ако је и има, кад је има, слаба је скроз и тв зуји, грејалице једва светле, пећ неће да дува, а машина неће да окреће. Али имамо ћебад. Улице пуне, свако жури неким својим послом. Кафићи пуни. Кафа идаље јефтина а и сви кафићи имају агрегате и топло је. Уз новине се коментарише дочек спортиста пред Београдском скупштином
„Могли су вала и овде да дођу. И ми бисмо им направили величанствен дочек“ каже дечко у тренерци Трепча .
„Могли су, ал им ладно“ – правда их девојка у црвеној плетеној хаљини. „Ма шта ладно? Ми би им дали грејану, а и запалили би ватру на барикади на мосту да се згреју“ – смеје се провоцирајући плави дечко са два младежа изнад усана. Погодио их текст из Блица о Српкињама које се „мувале „са Данцима. Не воле да им неко дира девојке. „Уф ове Београђанке, под шта неће да легну? Фуј зар жутог Данца да љубите, поред мене живог!“ Смех, нова тура… живи се… ко шиша Тадића, Тачија и Теа… црна тројка нек одмори…

Зна цео Космет, свако дете зна: искључујете нам струју због референдума!!!

Медицинске раднице у КМ које су на трудничком или породиљском боловању нису још увек примиле плату
Власти неће да уплате примања за раднике општина на Косову и Метохији. Нико неће да одговори на питање зашто нема исплата, али цео Космет зна: Продала нас давно власт. За непослушност нас кажњавају искључењем струје и замрзавањем плата. Уместо да наш живот овде, наш подвиг што им чувамо Београд од даљег продирања шиптара, што држимо ово мало територија овде, што чувамо српство на Космету, награде – они нас кажњавају због тога што нећемо да признамо шиптарску власт. Очекују да се иселимо јер нам укидају основне елементе за живот, али не… преживели смо и кад нам убијају децу, па и ово ћемо. Амин Боже дај!

Земља гори, а Тадић се слика... могу да замислим његов профил на фејсу, хвалоспеви, слике… ко још води рачуна о незахвалним Србима на Космету… нек цркну од хладноће без струје!

ГОСПОДЕ ИСУСЕ ХРИСТЕ ПРЕСВЕТИ ЦАРЕ И ПРЕМИЛИ БОЖЕ СПАСИ МНОГОСТРАДЛНИ СРБСКИ НАРОД И ПОДАЈ НАМ ШТО ПРИЈЕ РУСКОГА ЦАРА. АМИН

Температуре сибирске, струја на кашичицу. Браво за Београдсек власти. Пре 3 дана изгорела старица у свом дому у Бошњачкој махали, северна КМ, јер се успавала сирота а свећа је изазвала пожар… Колико нас треба да страда док се Србијанска власт смилује да нам да струју коју им плаћамо?
*********************************************************************

Сазнајте нешто више о месту…

НЕРОДИМЉЕ

Река која се улива у два слива - Неродимка

Неродимље (понекад и Породимље) је био комплекс неутврђеног двора српских владара у првој половини XIV века који се налази 5 км западно од Урошевца на простору села Горњег и Доњег Неродимља око реке Неродимке. У њему је 29.10.1321. године преминуо краљ Милутин (1282—1321), а његовог сина Стефана (1322—1331) је у њему изненада напао његов син и наследник Душан (краљ 1331—1346, цар 1346—1355), после чега се он повукао у Петрич у коме је заробљен, после чега је спроведен у Звечански Град у коме је и умро 11.11.1331. године.
На широком простору има више остатака, махом сакралне архитектуре из доба Немањића, али је пре археолошких истраживања било немогуће прецизније утврдити прецизан положај самог двора. Крајем `80 година XX века су на ширем простору обављена истраживања у којима је откривен и стављен под заштиту локалитет некадашњег дворца за који је утврђено да потиче још из ВИ века. После завршетка НАТО агресије на СРЈ и повлачења југословенских снага безбедности са простора АП Косово и Метохија у јуну 1999. године, албански терористи су, након доласка КФОРа и УНМИКа, уништили већи део цркава, а остатке бора, чије се сађење приписивало цару Душану, су посекли и запалили. Истраживања су потврдила Здравковићеву претпоставку и на простору око цркве посвећене светом Николи односно на простору гробља су откривени остаци византијске палате или летњиковца који је датиран у VI век. Грађевина је првобитно приписана самом Милутину и као таква је заштићена као дворац краља Милутина, да би археолошким истраживањима која су обављема 1988. године утврђено да је много старија.

Њена унутрашњост је богато украшена фрескама по зидовима, орнаменталним мотивима и мозаичким подовима. У њеном средишту се налази базен украшен мозаиком, као и степениште, док су на западном делу пода, мозаиком изведени ликови седам грчких мудраца уз које су исписане њихове мисли на латинском језику. Претпоставља се да је цела грађевина подигнута у доба цара Јустинијана I (527—565) који је у овом делу Балканског полуострва рођен и познат је по подизању читавих градова у близини (Iustiniana Prima код данашњег Лебана односно Iustiniana Secunda на простору Липљана и Грачанице).

Истраживања су утврдила да су поједини делови грађевине додати у XVII веку, а да је последњи слој употребе овог простора гробље из XIX века, тако да није искључено да су палату користили и српски краљеви у XIV веку.

На старим темељима цркве светог Николе је 1983. године подигнута нова једнобродна грађевина са апсидом и малим кубетом. Њу су после доласка америчких снага КФОРа 1999. године у овај рејон, демолирали, запалили и минирали албански терористи.

Остали сакрални објекти

Црква светих Архангела је датирана у XIV век и заправо представља средиште манастирског комплекса. Сама црква је обновљена 1700. године и сачињавала ју је једнобродна грађевина са припратом која је споља омалтерисана и окречена. У њеној унутрашњости се већим делом налазио живопис са почетка XВIII века који махом прекрива старији слој из XIV односно XV века. Iспред цркве је био смештен велики црни бор чије сађење је народно предање приписивало самом цару Душану. Са доласком америчких снага КФОРа црква је демолирана, запаљена и минирана, док су остаци самог великог бора посечени и запаљени од стране албанских терориста.

Црква Успења Богородице је била смештена на оборнцима Нередичког брда у склопу манастира за који се претпоставља да је подугнут крајем XIV века. Народно предање га повезује са местом смрти српског цара Уроша (1355—1371) који је на том месту наводно умро, после чега је над његовим телом његова мајка Јелена подигла цркву и манастир за његов гроб, због чега се често сам локалитет наводи и као манастир светог Уроша. Манастир је запустео 1584. године, а сама црква је срушена у првој половини XIX века, о чему сведочи и Гиљфердинг који је 1858. године видео само рушевине. Црква је поново обновљена, али су је после доласка америчких снага КФОРа албански терористи минирали и дигли у ваздух, тако да је она данас у потпуности сравњена са земљом.

Сличну судбину су доживеле и цркве светог Стефана из XIV века која је обновљена 1996. године и црква посвећена Богородици која је на старијим темељима подигнута 1925. године. Обе су после доласка америчких снага КФОРа у овај регион опљачкали, демолирали, запалили и минирали албански терористи.

—————————————————————————

30 јануар 2012, понедељак
(17.01.2012 по Јулијанском календару)

Да ли сте знали: Рашко – призренска је прва епархија Српске Цркве

Шта се дешавало у нашој епархији 1999:

• ‎1999. у Призрену се окупља народ да пита вл. Артемија шта да раде. Владика одговара да се остане да нас буде више. Исто у Ораховцу (мада је на своју руку м. Антоније позивао народ да изађе да не би погинули, али када је чуо владикине речи попустио је рекао да остану). Без обзира на понављања вл. Артемија да се остане, велики број Призренаца напушта Призрен. Остају само групице по улицама које су лак плен УЧК јер су растурени по граду. Такве групице које су масовно биле убијане вл. Артемије је извео из града, да не би пострадали. У Ораховцу су били мало храбрији и поступили онако како је владика говорио те до данас тамо има Срба.
• Вл. Артемије нигде није одлазио из Грачанице. Већ, после тога, долази и Патријарх Павле у Грачаницу да би подржао народ. Народ је и у Грачаници био спреман да иде са Косова, нашто се организује скуп код манастира на коме учествује вл. Артемије, п. Павле, Момчило Трајковић и британски генерал који даје гаранције да ће чувати Грачаницу. После тога је народ остао, мада није било лако јер је у Старом Гацком био покољ.
• Вл. Артемије је ишао у Америку, а шта је тамо радио, лако је доступно на нету да се испита јер има много његових беседа и текстова из САД. Увек се борио и причао о неправдама које се врше над српским народом на Косову. Један број аутора Американаца од тада до данас пише текстове који говоре о страдању Срба. Једна од познатијих је Џулија Горин, јеврејка, која се својим текстовима више борила за Србе него већина наших књижевника.

Пих како мрзимколаборанте и издајнике, боље је бити лопов, разбојник, криминалац сваке врсте само не бити колаборант и издајник …

Има оних који се и даље не боре против издајника Теодосија, па ме занима да ми одговоре: Да ли је истина да за св. Саву није била литургија у Зочишту, Дубоком Потоку и св. Архангелима код Призрена? Како то утиче на народни опстанак хришћана на КиМ, када је све мање манастира у којима се служба врши?

Да ли сте знали: На Космету тренутно живи 150 000 Срба који су тек трећина Срба који су живели пре 1999.а тек 18-ина оних који су живели овде почетком 20. века.

На Космету тренутно постоје манстири:

МУШКI МАНАСТИРИ:
1. Високи Дечани
2. Сопоћани
3. Црна Река
4. Св. Врачи Козма и Дамјан (разрушен у рату)
5. Св. Архангели
6. Драганац
7. Бинач (разрушен)

У обнови су:
1. Марков Манастир
2. Дубоки Поток
3. Ђурђеви Ступови

ЖЕНСКI МАНАСТИРИ:
1. Грачачница
2. Девич
3. Соколица
4. Гориоч
5. Св. Тројица (разрушен)

Манастир Пећка Патријаршија је ставропигијални манастир и административно не припада Рашко-призренској епархији али је духовно повезана са осталим општежићима на овом простору. Ово није ни 10. део свих манастира који су постојали овде на почетку 20.века. На жалост сви су окупирани од стране екумениста. Служе по новом и клањају се Ватикану. Званични и прави епископ је протеран због политичких разлога, а на његово место доведен је пиун запада Теодосије који квари веру и тера одавде све који неће Рим.

Док ми славимо спортисте, а у свим медијима нам то стављају као главну вест, испод стола пролазе врло битне ствари… ПАЖЊА ПАЖЊА ПАЖЊА!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!! СКАНДАЛОЗНООООО!!!! Господа из владе и ДС кретенчине, на челу са тадићем и стефановићем, дали су косову репубљик да се представља НЕ КАО КОСОВО – СРБИЈА, ИЛИ КОСОВО – УНМИК, НЕГО КОСОВО СА ЗВЕЗДИЦОМ!!!!????? БРИГА ЊИХ МНОГО ЗА ЗВЕЗДИЦУ, ЊИМА ЋЕ СЕ ЗЕМЉА КОНАЧНО, СА ПРИСТАНКОМ СРБIЈЕ, НА РЕГИОНАЛНИМ ФОРУМИМА ЗВАТИ КОСОВО !!!!  УСПЕЛИ СУ! ВЕЛЕИЗДАЈА ВЕЛЕИЗДАЈА ВЕЛЕИЗДАЈА!!!!

КОСОВО И МЕТОХIЈА – Недеља прошла у спортском духу. Упркос сталним нестанцима струје, у кафићима су се уз кафу или врео чај, гледали мечеви финала ватерпола, рукомета и Новак Ђоковић. Славило се у Северној КМ, певало у Звечану, пуцало у Колашину, радовало се у Лепосавићу… 🙂 Аутомобили су окићени заставама крстарили Грачаницом, Штрпцем, Гораждевцом… славили су и Гњиланци, Каменичани, Витинци… Ораховац је био достојан Београдског славља…
Али данас је нови дан, а ми нити живимо боље, нит имамо више слободе, нит нам струја јача нит је мање рестрикција… али јуче је тако лепо било одврнути вентил и бити радостан и поносан Србин.
Ал данас је исто… нема се пара, плата ни од куда, струја опет слаба, снег и даље заковао улице и нико га не чисти, хладно је и напољу и у становима, Тачи идаље хоће своју државу, Тадић је идаље издајник, и даље не можемо таблицама Србије по Космету, а таблицама Космета по Србији… и даље не можемо по Космету са срским документима… и даље смо мањина у властитој земљи.. .ал је бар јуче било лепо да нам шиптари завиде гледајући Ђоковића, ватерполисте и рукометаше… док њихови спортисти још играју у локалу, непризнати, знате оно „еј Рамадане јеси гледо ону текму синоћ Купусиште против Сунчаног Брега?“  „Е нисам, ал сам био на Улпијана-Кичма и био тв њизете њи, преносио… јој радости“
Јуче им није помогла ни „љепота Едите Носите Тахири“ да их убеди да ће ускоро и они да играју на светским првенствима… џаба! И све да капи света да пијете, ви инцестоидна нација, кривих костију никад неће стићи спортске успехе православних Срба… можете 10 пута да клањате Алаху и направите још 300 сајбер џамија по Космету, које више личе на дискотеке него на храмове, џаба вам све… опет ћете гледати веселе Србе како заставе носе својом земљом и урличу Србија!!! Ипак нам нисте посекли све језике и преклали све гласне жице… Jош нас има, и још смо гласни… а наш је бели орао опет летео по свом Космету, иако је ваша црна чавка на свака два метра тресла крила од хладноће и губитништва…
Лепо рече Бора Чорба: „Тачи , с туђом војском јеси јачи..“ а у наставку“ мој Хашиме, окупатор не плаши ме“ а ни ви ….
Стефановић сигурно ради за вас. Ето даће вам и да се зовете Косово са звездицом… можда и буде да ускоро Србијанска власт призна ваш злочин и да вам награду независну нашу земљу, ал никад искрено и потпуно нећете бити своји… јер вам ми висимо над главом и славимо своје спортове, победе и успехе…
Џаба сте нам ставили и оног малог шиптара Теа на врху наше сопствене епархије … њега сем вас нико не констатује. Чак и ови што му љубе руку плаше се ваших амера, а не њега.. а у Бога баш и не верују, него га користе за стицање богаства… Рекох ја, прође недеља, а сад све исто… све наше муке идаље су за вратом… али док је Бога и наше молитве, док је Србина једнога и задње кости наших предака, Косово и Метохија је Србија!
(*Купусиште, Улпијана, Сунчани Брег и Кичма су насеља у Приштини, прим. ауторa)

• У Грачаници није било славља….на жалост….:(((
• Поздрав… а што нисте славили?
• Свака част изузецима, али све је више несрба него Срба у Грачаници, тако да се није могло очекивати неко велико славље, иако је било разлога за то!!!
• О живти ја, немој се нервираш, за овије несоји ич не трошим речи. Поздрав за Ајвалију, стару српску престоницу и дај Боже да то опет буде! 9

Удружење писаца Поета: Српске хероје и страдалнике нећемо заборавити док је сунца и месеца. Роман (Српско срце Јованово) управо и говори о једном од тих Великомученика. Скоро смо били у Великој хочи, Ораховцу и Зочишту и сазнали о новим страдањима. Италијанка Марилина Века је заједно са нама на промоцијама јер је и она писала о четири српска Страдалника. Ако Бог да и она ће доћи са нама на промоције. Велики поздрав нашој браћи!
*****************************

Сазнајте нешто више о месту…

ГЊИЛАНЕ

Гњилане је град на Косову и Метохији, Република Србија. Атар насеља се налази на територији катастарске општине Гњилане површине 1.701 ха.У средњем веку град се звао Морава и био је велики трговачки и занатски центар. У Гњилану су често боравили српски владари, па је и први писани помен о њему, из 1342. године, непосредно везан за боравак краља Стефана Душана. Под данашњим именом град се први пут помиње крајем 14. века у повељи српске кнегиње Милице, жене кнеза Лазара.

У турском катастарском попису – дефтеру из 1455. године наводи се да у Гњилану има 41 српско домаћинство, на челу са попом. Од средњег века у Гњилану је постојало неколико цркава. Једна црква је вероватно била посвећена Св. Петки, пошто се место где се налазила још дуго по њеном рушењу звало Петковце. Манастир Св. Јована имао је бројно братство, што потврђују остаци доста великог калуђерског гробља. Средином 18. века Турци су разорили манастир и на том месту основали садашњу варош.

Године 1861. на темељима старије, омање цркве у центру Гњилана, саграђена је велика црква Св. Николе. Она је више пута страдала у пожарима, а једном је изгорела до темеља. Последњи пут је обновљена 1983. године. Данас се у њој чува лепа збирка икона, књига и црквених сасуда.

Порекло имена је спорно, српски извори тврде да име потиче од речи гњидав, или гњило, мокро место. Међутим, први подаци који се односе на постојање насељеног места на том подручју се појављују већ у првој половини XIV века и то у доба владавине цара Стефана Душана, који је и посетио Ружицу (како се у то време звало Гњилане) негде око 1351. године и прешао преко чувеног Маскетаровог моста на реци Добруши, у центру града, и тако занавек обележио историју овог српског места. У то време (XIV век), у близини Гњилана, у утврђењу Прилепац, рођен је кнез Лазар Хребељановић, који се 1389. године, у боју на Косову, супротставио исламском надирању, и покушавши да одбрани хришћанску Европу дао и свој живот. Много касније, након српско-турског рата у 19. веку, Гилане (како су га тада звали) је несрећном играријом великих сила, припало Турској. У то време је настала и чувена песма која најбоље одсликава расположење српског народа у то време и која гласи: „Ој Гилане пуста варош, зар за тебе нема радост, дође Србин па се врати, а Гилане још да пати.“ Гњиланци су, најзад, 1912. године дочекали дуго жељену слободу, када су се и последње турске трупе повукле из овог града.
Гњилане је један од градова на Косову и центар је Косовског поморавља. Већинско становништво после рата 1999. године је албанско. У самом граду Гњилану до 1999. године живело је око 35.000 Срба, а од целокупног броја становника данас свега 50 људи је српске националности. 17. марта 2004 у великом насиљу над Србима спаљене су преостале српске куће. Једино место где се Срби данас окупљају у овом граду је двориште цркве Св. Никола у Гњилану. Срби у овом граду не посећују градску пијацу, позориште, места културног дешавања, итд. Школе су пресељене у српска села, а до школе ученике вози аутобус под пратњом Кфора

У центру града испред градског позоришта до 1999. године налазио се споменик Кнезу Лазару који је са доласком Кфора порушен. Данас на овом месту стоји споменик албанском терористи, јер је ОВК 1998. године проглашена терористичком организацијом. Споменик Кнезу Лазару је при томе значајно оштећен, али је сачуван у америчкој бази Монтид у Гњилану. На иницијативу мештана села Шилово споменик је јуна 2007. постављен и освештан у њиховом селу.

Од предратне индустрије скоро ниједна фабрика данас не ради, а многе су приватизоване. Села која окружују град су углавном етнички чисто српска из којих народ полако одлази ван Косова и Метохије.

—————————————————————————
29 јануар 2012, недеља
(16.01.2012 по Јулијанском календару)

Штрпце слави! Хвала спортисти!

Ораховац – славље по домовима, пије се вино и пева се химна 🙂 Леп дан за Србовање!!!

Гораждевац – :):):):):):) СРЕЋА:) 🙂 🙂 🙂 🙂 РАДОСТ :):) Пуцњава из свег расположивог оружја!
Србијаааааааааааааааааааааааааааааааааааааааааааааааааааааааааааааааааааааааааааааааааааааааааа
ааааааааааааааааааааааааааааааааааааааааааааааааааааааааааааааааааааааааааааааааааааааааааааааа
ааааааааааааааааааааааааааааааааааааааааааааааааааааааааааааааааааааааааааааааааааааааааааааааа
аааааааааааааааааааааааааааааааааааааа

Шилово је црвено-бело-плаво! Балони, заставе, петарде… славимо Србијууууу и наше спортисте! СРБИЈА БРЕЕЕЕЕ!!!

Пасјане полудело од славља! 🙂 Данас је лепо бити Србин!

Ранилуг слави!!!:) админ 4

Славље на улицама КМ 🙂 🙂 Славље по граду, петарде, аута окићена заставама… млади са пиштаљкама…општи осмеси славља и лудило на -2 и без струје :))) Ноле, ватерполисти и рукометаши 🙂 Север прати овај спорт без струје. На југу струје углавном има, јер Тадић даје Тачијевим терористима, јер их више воли, па они спроводе. Јер, термоелектрна Обилић не би могла да функционише без сарадње са влашћу Србије.

Срби на окуп: Овако се славило код главног моста у Косовској Митровици

Централно Косово и Метохија: Данас је коначно снег почео да се топи, па смо у наносу високом пола метра могли да направимо пролазе, међутим, сада је све смрзло, па је кретање отежано. Синоћ је пролаз Мердаре био крцат камионима, те се питамо, кога заварава Аљбин Курти, кад и најмањи дућани у Приштини продају плазму?! Данас је админ 9 поново успео да се запрепасти, поред свих пошасти које су нас прегазиле. У продајном центру Аљби, данас поподне, на излазу из Приштине пратио се меч између Надала и Ђоковића?! Имамо струје, народ је диван, баш су ме суграђани пријатно изненадили, јер су у некој ТВ анкети изјавили да је само Србија мајка, отаџбина, а да се у Европску унију никако не сме ући! Човече, ни теслица, ни вадитељи органа нису успели да сломе овај дух! Зато север, ту смо, пренесите и својим политиканерима, само слога Србина спасава.
Море, сад ће и ми да рипамо по улице, сас снег у лице, да онодимо за победу и смиримо живце! 9

Коментар на вест: РТС :: Протест у Призрену:
и овај циркус да пренесемо са досадом. Ово је у стилу онога што прави „Самоопредељење“ на Мердару. Као фол буне се јер су обесправљени. Није им још законски одобрено да могу да једу печене Србе. Тај антихрист Ахтисари је са Савом Јањићем донео нека правила како да се од цркава направе мртви културно-уметнички споменици, па у близини њих не могу да се праве ћевабџинице, киосци за брзу храну… и сад као шиптари су угрожени, куку и леле…

Косовска Митровица – Ко се синоћ у 18 часова, попут ваших администратора 1 и 12 преварио, па се упутио у Звечан на књижевно вече, имао је шта и да види и да се саблажњава. Благо онима који кући по овом снегу осташе, јер се покајасмо горко што смо се уопште појавили на том месту. Наиме, тамо један нормалан православни Србин није имао шта да тражи, јер се сем сумњивих особа из света градског политичког живота, појавила и разна сумњива лица под мантијом. Ту је сем ситних попчића, који у слободно време носе тренерку, што је нечувено, пуше и пију, а Бога се не сећају, било и великих „главешина гонитеља“ попут Милије, кога већ цео север уместо са прота, назива „газда“, који је био у друштву Станише, још једног силног гонитеља, који је волео по Штрпцу да гони народ, а поред њих Боги и лепа му невеста Светлана, чувена попадија која је покрала оне силне паре за народне кухиње. Ал да ствар буде гора, ето и „највећег међу највећима“, Теодосија, шиптарског бискупа, и највећег непријатеља Срба на Космету, после Тачија, јер нам Тачи и његови другари из ОВК, убијају тело, а госн. Тео душу, па је на заслуженом првом месту.
Глупи Срби ко Срби, наивно мисле да све што носи мантију анђеоског је лика, преварени његовим осмехом малог детета почеше прилазити и узимати благослов, што је била прва саблазан за нас…
Друга саблазан је била што је Тео дошао са 30 свештеничића, а онда је стао пред врата дома културе и пруживши руку, чекао да му сви послушно целивају, па тек онда да уђу унутра…
Пошто поштени православни Срби не целивају руке шиптарима, па још католицима, па још издајницима, па још онима који дају да спаљене српске храмове обнављају хорде шиптара које су их палиле, нас двоје га прођосмо ко турског гробља, на његово величанствено запрепашћење, које сте требали видети…
Било како било уђосмо у салу, видно узнемирени, али седосмо негде при крају, не би ли коначно сачекали почетак програма и видели цењеног песника Матију Бећковића, песнике из Црне Горе и Р. Српске, гусларе… а  почело је са хором Петра Ракића, „Бранислав Нушић“… Међутим, хор је мимо прописа почео да пева Теу почасне арије и „исполајети деспота“… сви из сале устали.. ми седимо и већ кипимо…
Неко од нас се сети речи да „православни не треба да стоје на молитви са расколницима“ па кад су наставили своје „паганско-про-католичко-екуменско молитвеније Теу бискупу“ а он нешто маше ручицама и глуми новог Његоша, а ми лепо изађемо… јер да је дошао Никола Тесла не бисмо више седели с њима … а нећемо ни за какав програм…
Ово синоћ је било нешто најсрамније чему је ваш админ за живота присуствовао. Мучнина у стомаку, бол у срцу и гађење били су главни утисци…Надам се да је шиптар уживао у толиком вашем улизивању, али ја се не понижавам пред шиптарима…

Отаџбина

И овај камен земље Србије,
Што претећ’ сунцу, дере кроз облак,
Суморног чела мрачним борама
О вековечности прича далекој,
Показујући немом мимиком
Образа свога бразде дубоке.

Векова тамних то су трагови,
Те црне боре, мрачне пећине;
А камен овај, ко пирамида
Што се из праха диже у небо,
Костију кршних то је гомила,
Што су у борби против душмана
Дедови твоји вољно слагали,
Лепећи, крвљу срца рођеног,
Мишица својих кости сломљене
Да унуцима спреме бусију,
Оклен ће некад смело презирућ’,
Душмана чекат’ чете грабљиве.

И само дотле до тог камена,
До тог бедема,
Ногом ћеш ступит’, можда поганом.
Дрзнеш ли даље?… Чућеш громове,
Како тишину земље слободне
Са грмљавином страшном кидају;
Разумећеш их срцем страшљивим,
Шта ти са смелим гласом говоре,

Па ћеш о стења тврдом камену
Бријане главе теме ћелаво
У заносноме страху лупати…
Ал’ један израз, једну мисао
Чућеш у борбе страшној ломњави:
„Отаџбина је ово Србина“!…

Ђуро Јакшић

—————————————————————————

28 јануар 2012, субота
(15.01.2012 по Јулијанском календару)

Гораждевац – ваш админ затрпан снегом, па не може да се јави и да хоће 🙂 Нисмо имали струју 3 дана, а део нема ни сад. Квар на мрежи због тежине снега на жицама, ил тако нешто. Дрва имамо, али хладно кад задува са Проклетија. Прославили смо св. Саву ко што доликује .Анђелчићи певали, рецитовали,фолклор играо, колач исечен, химна св.Сави се орила. Требали сте да дођете. Ах да! Затрпани смо! 🙂 Поздравчина свим Косовцима!

Пасјане – Снег. Снег. Снег. Стује нема. Ал битно је да смо у три финала… дај игара не треба нам хлеба… Е па нама треба. И требају нам асвалтиране улице и треба нам слобода. Свака част спортистима, ал руку на срце, ни евро неће послати нашој дечици овде од свих тих награда. Потрошиће их на жене и пиће. Одох да чистим снег. Админ 11

Косовска Митровица – рукометно полуфинале је праћено по кафићима јер нам је Тадић искључио струју, али не може да нам искључи живот, на жалост његову велику. Победа над Хрватима слављена до касно у ноћ на градском тргу Шумадија упркос великој хладноћи и леду. Аутомобили са заставама, раздрагана младеж обучена ко за шетњу по Северном полу, трубе и песма… 🙂 а чуле су се и петарде.
Иако се Тадић потресао што је његова репрезентација Хрватске изгубила, Срби на Космету јасно су показали да верују да је Србија њихова домовина, а Космет њен најјачи центар 🙂 Админ 1

Најављујемо: Вече српских песника у биоскопској сали дома културе Звечан, 28. јануара у суботу, Учествују: Матија Бећковић, Момир Војводић, Гојко Ђого, Добрица Ерић, Ранко Јововић, Зоран Костић, Милан Михајловић,Иван Негришорац, Рајко Петров Ного, Ратко Поповић, Ненад Раденковић,Слободан Ракитић,Петар Сарић, Ђорђо Сладоје
Поздравна ријеч: Др Момчило Вуксановић, предсједник Српског националног савјета Црне Горе.
Гости вечери: Црквени хор “ Нушић“, Косовска Митровица, народни појци: Александра Јаковљевић и Мирјана Богосављевић, народни гуслар Милан Мрдовић
У 18 часова је вече српских песника, а у 20 часова је свечани коктел, добили смо информацију да ће Матија Бећковић делити књиге.

Косовска Митровица – Како смо сазнали од доброобавештених Митровачких таксиста, повећан је број вожњи из Северне КМ према Вучитрну, Липљану, Јужној КМ, јер много Срба који су отишли са Космета пре 50, 60 година узимају косоваркса документа Тачијеве републике иако не живе овде. Наиме, грађани Србије, који су пореклом с космета, али су пре много година, трбухом за крухом напустили покрајину и створили себи живот у Централној Србији, на чијим им се адресама воде личне карте, чули су за фамозних 45 евра које Тачи даје месечно свима који узимају документа самозване Косова репубљик па долазе масовно да не проспусте ту „велику своту због које се продаје СРПСТВО“. Срамно!
Не могу ни да почнем да коментаришем колико је ово бедно. Ако се за 45 евра продаје домовина, шта да очекујемо? Срамно је највише то што „Господа“ која узимају то нису угрожени нити безбедоносно, јер живе у Крагујевцу, Смедереву, Нишу… нити новчано, јер су за 50 године стекли вероватно много више од тих 45 евра, а нама овде праве такво искушење са шиптарима који нас исмевају, понижавају… а вас ИДИОТЕ који или не размишљте, или вас баш брига, уписују као део нас, то јест део становништва које признаје Косова репубљик, иако ми не узимамо документа, посебно на Северу, јер нема потребе (наравно има кукоља у сваком житу, па и међу нама).
Овом приликом вас позивамо, драги БИВШИ Косметски Срби, да прекинете са овом акцијом, да седите где сте, да не будете схваћени као ВЕЛЕИЗДАЈНИЦИ а у том случају вам није гарантована безбедност. Таксисти и сви који вас примете и чују разлог вашег доласка на Ким, дужни су пријаве ваше ЗЛОЧИНАЧКЕ НАМЕРЕ, да нас својом себичношћу и похлепом угрозите, па се чувајте нас СРБА!!!

РТС: Косовска Митровица – И Срби у северној Косовској Митровици изашли су на улице. Успех рукометаша прославља се испаљивањем ватромета и петарди, а аутомобили круже до моста на Ибру где грађани дежурају више месеци.
Грађани славе и победе ватерполиста и Новака Ђоковића. Иако су на северу Косова драстичне рестрикције струје, док је трајала рукометна утакмица Србија – Хрватска струја није нестајала.
Славље и у Бањалуци -Колона возила, са истакнутим српским заставама и уз звуке сирене, кренула је бањалучким улицама у центру града прослављајући победу рукометне репрезентације Србије.
У току утакмице улице Бањалуке било су скоро празне, да би само неколико минута по завршетку меча кренула колона возила и окупљање, углавном младих људи, на Тргу Крајине. Окупљени скандирају „Србија, Србија“.
Неки од оних који су стигли у центар града рекли су да не прослављају само победу рукометаша, већ и данашњу победу ватерполиста, те тенисера Новака Ђоковића на Отвореном првенству Аустралије.
ОВАКО ТО ВИДИ РТС :)):))):)) СРЕЋА ПА МИ ИМАМО СЕМ ЊИХОВИХ, СВОЈЕ ОЧИ!
Што не кажу ко је искључио струју… А да, ЕПС! А то беше српска фирма? А што? Па што хоћемо референдум! Ал нека… Србија је овде бре!

Пролаз Мердаре је полу-закрчен, плазма стиже у камионима, има пуно снега и леда. Позз! Админ 9 via mobile phone

Кажу: „Србија не може у Европу са Светим Савом“. А ми кажемо: Србија не може на Небеса без њега… Бирам свеца и Небеса …. А у Европи већ живимо… и није неки доживљај… а ту смо већ 2000 година… барем. А и Сава је већ живео у њој!

Овако су алтернативним путевима путовали пакетићи за децу са Косова и Метохије:

Теодосије прославио св. Саву са делегацијом српског огранка партије Хашима Тачија. Терориста – марионета, тзв. „председник општине Грачаница“, Бојан Стојановић, његов заменик Игор Аритоновић и општински службеници били су на овом опште-значајном догађају који промовише сарадњу Тадићевог режима са терористима на КиМ.

Коментар на вест: После 13 година прва литургија на Св. Саву у Богословији  www.радиоким.нет
Зашто је КИМ радио прећутао присутство шиптарских терориста у Призрену у цркви Св. Ђорђа, не знамо. Дакле, поред Бајатовића, раме уз раме, молили су се и терористи са Косова, тј. њихове марионете из српских редова, а све у режији Теодосија Шибалића званог у локалу „Тео-интеграција“.
Душан Бајатовић, врло велики хришћанин, је дошао да увелича манифестацију. Служило се у Призрену, „први пут после 1999 године“. Шта ли су онда радили они свештеници 2000, 2001, 2002… Ајде оче Ацо и оче Илијо Шмигићу кажите зашто нисте служили? Или ови лажу, па мажу, да би увеличали лик и дело друга Теодосија? Радио КИМ води Теодосијев монах Нектарије, један од врлих учесника у пројекту интеграције Срба у Хашимово Косово.

Теодосије Шибалић је ових дана битно финансијски ојачан. Један од чиниоца за такво стање је и жуто-црвени режим који је, после посете Тадића Дечанима, одшрафио славине. Док се не роди неки Робин Худ да врати паре народу, овај Теодосије ће куповати народ по КиМ и организовати аутобусе да му долазе на литургију. Један од последњих pi ar пројеката је враћање богословије у Призрен. Шеф богословије је, ко би други, него фолксдојчер Андреј Сајц, човек који би да Цркву на КиМ припоји Албанској православној цркви. Па, срећан онда св. Сава богословцима, само не знамо да ли славе СРПСКОГ или неког новог ЕВРО-АТЛАНТСКОГ?

СРБИ НА ОКУП: Појављивање Виљема Вокера у маси протестаната на Мердару, окруженог заставама Републике Албаније (сиц!), јесте недовољан разлог да наш МИП реагује, барем неким демаршом. Зашто се блокада протока робе одвија под заставама стране државе? Откуд заставе Албаније у нечему што пледира да буде држава, и то мултинационална, демократска, мулти-култи, и изнад свега независна? Знамо одговор, али ипак остаје нејасно како то да ми преко тог ћутке прелазимо. Па Велика Албанија се гради на нашем тлу, а не у Гвинеји. Шта Вокер тамо тражи? Какве он има везе са плазма кексом. Да ли је случајно одабрао тајминг?

—————————————————————————

27 јануар 2012, Свети Сава Србски
(14.01.2012 по Јулијанском календару)

ИМА ЛИ ВЕЋЕГ СРБИНА ОД СВЕТОГ САВЕ, РАСТКА НЕМАЊИЋА?

Администратори странице Глас Косова и Метохије желе свим школарцима, просветарима, Србима срећну славу св.Саву! Срећна слава и манастиру Св.Сава у Жеровници! Срећни имендани сваком ко носи име Растко, Сава, Нина… Иларије 🙂 Славили сви на многаја љета и у веку католичке доминације и болести екуменизма молимо се да никад Св.Саву и његова достигнућа не заборавимо, а име не оставимо. Свети оче Саво Српски моли Бога за нас!

Уз скромнију трпезу али и мнооого радости, прослављен Св.Сава на северу Космета! Литургијом у катакомбној цркви Св.Саве у Жеровници на којој су, сем братије игумана Евтимија присуствовали многи монаси владике Артемија, као и монахиње и искушенице заједно са мати Саром.
Тројица кумова и њихове породице из К.Митровице, Звечана и Лепосавића донели су славске колаче, кољиво и послужење.
Затим су пресечени колачи како је и ред, а онда су нова 3 домаћина добила свету дужност да следеће године, ако Бог да они спреме славу!

Ручак је био у згради војног ремонта у Северној КМ. Многе званице су честитале славу монасима и свом Србљу. Међу њима је био и Марко Јакшић, као и председник Народног Покрета Отаџбина, Игор Војиновић, оци Кипријан и Иринеј, новинарка Снежана Антонијевић, игуманија Сара са својим монахињама и искушеницама, као и гости из Републике Српске.

Деца су током ручка рецитовала песме о св.Сави а онда је њихов труд био награђен пакетићима које су финансирала побожна браћа и сестре. Хвала им на томе 🙂 Прелеп дан заиста!
Оче Евтимије, часни оци браћо и сестре.. СРЕЋАНА СЛАВА СВИМ СРБИМА!!! НА МНОГАЈА ЉЕТА!!!

Гораждевац – Ајдете сви код нас… биће прелепо данас у Гораждевцу!

Пасјане – Срећан вам Св. Сава другари! Админ 11

Косовска Митровица – од јуче поподне мало боље стање са струјом, нестаје али по сат-два, што је у односу на овонедељно искључивање од сат-сат много боље! Све школе организују програме, сви факултети Приштинског универзитета организују рецитале и представе. Свечана атмосфера планирана је за цео север Космета. Наравно и ове године сећи ће се колач и славиће се на два места.
Екуменистичка званична црква славиће у храму Св.Димитрија и обићиће храм Св.Саве у јужном делу, а онда… сви забораве на светог Саву и – кркањац. На другој страни прогоњено православно монаштво владике Артемија славиће славу катакомбне цркве Св. Сава у Жеровници, па ће примати госте у 11 часова. Ваш админ 1 сумња да ће опет бити на мети хулигана плаћених од стране Теодосијеваца… али нека им Бог опрости, ко и до сад, све оне молотовљеве коктеле, каменовања, прогон… Е кад би се Срби једном сложили ко што је још давно пожелео Св.Сава… ал не иде, ђаво напада баш ту… јер кад бисмо се сложили, где би нам био крај! Ал оће Србин да буде католик, екумениста, видео има пара у Ватикану, а сад лицемерно славе свеца, којег им брани Европска унија… знате већ о чему причам… Завршићу извештај прелепом кратком молитвеном жељом светог Саве: Дај Боже да се Срби Сложе! и САМО СЛОГА СРБИНА СПАСАВА…
Покајте се Срби луди, Православље је Вера Света… паре су зло!

Ранилуг – Срећна слава Срби!!! Данас у Ранилуг и целом Каменичком и Гњиланском крају биће весело. Све школе славе, и факултетска истурена одељења. Биће програма, рецитала, песама и све у духу Светосавља. Воле Моравци Светог Саву. Сећи се се и колач, појаће се прелепе Светосавске песме! Снег је метар… хладно је, али греје срце грејана ракија… Само кад би се Срби сетили светог Саве сваки дан, не само на његов празник! Ајмо Срби, ко смо и шта смо без Светог Растка Немањића, Саве?
Поздрав од нас… наравно струје нема 🙂 Админ 4

*************

САВИНДАН 2012. ВЕЛИКА ХОЧА

У доба страшног и тешког ропства под Турцима у народу је живело само сећање на негдашњу велелепну српску државу, српско царство. Држава је живела у песмама, у причама, у срцима Срба. Њен пређашњи сјај, народ је могао назирати једино из остатака средњевековних градова и утврђења, из лепоте цркава и манастира који су у тој држави подизани.
А Црква, та света веза Срба са Творцем, Господом, била је скривена и поскитана по врлетима, шумама, пећинама и крашким пукотинама. Патријаршија је била укинута, духовна мајка Црква српска обезглављена, „Србин ће пропасти, мислио је непријатељ. Све што му је било битно да се одржи на овој ветрометини и раскрсници светова, уништили смо му“….но остаде ВЕЧНА глава Србима, остаде Свети Сава да бди над њима а они га страшно у молитвама и сећањима својим призиваше.

Добро је Свети Сава упознао своје Србе, знао је све њихове мане и врлине, познавао је и српске непријатеље, знао је у какве недаће могу доспети Срби. Зато им је снажно у срце уткао Христа, чисту веру Апостолску, а Хришћанске вредности подигао на највиши ниво у Србаља. Очекујући невоље, он је у нама учврстио породичну Цркву испуњену љубављу, пожртвовањем, милостивошћу, саосећањем, а као највећи олтар наше народне светиње над светињама, српске породице, поставио је СЛАВУ. На славама се и миримо и праштамо једни са другима, сећамо предака и прича из прошлости, запевамо и некако смо свечани и лепи и достојанствени. Тога дана све лоше у нама нестаје, а ако га и остане, тада га се стидимо.

Препознао је тадашњи непријатељ, ко је наша Црква и наша Држава, препознао је да је то Сава Немањић, најмилије чедо Христово, па је похитао да му свете мошти спали на Врачару и тако убије дух и веру у Србима, али… прах оца Србије расуо се ветром живе вере још јаче и снажније у душама покорених али поносних Савиних чеда духовних. Савин прах их је још више опомињао на своје место у свету и на мисију коју им је Бог подарио међу народима.

Да би Србија, ипак, упркос свим недаћама опстала, није била потребна ни видљива држава ни црква, потребан је био само Сава, јер је у Њему садржана и српска државност и српска црквеност.

И ово ропство, најновије, пролазно је, јер је Св. Сава и себе и нас уградио у вечност а онима који право славе Бога, Бог је осигурао пут у непролазност.

Браћо СРБИ, сеје наше СРБКИЊЕ, срећан Вам Савиндан лета Господњег 2012. и срећна Вам непролазност коју Вам је Сава пропутио!
*************

Косовска Митровица: Вече српских песника у биоскопској сали дома културе Звечан, у суботу 28.јануара. Учествују: Матија Бећковић, Момир Војводић, Гојко Ђого, Добрица Ерић, Ранко Јововић, Зоран Костић, Милан Михајловић, Иван Негришорац, Рајко Петров Ного, Ратко Поповић, Ненад Раденковић, Слободан Ракитић, Петар Сарић, Ђорђо Сладоје
Поздравна ријеч – Др Момчило Вуксановић, предсједник Српског националног савјета Црне Горе.
Гости вечери: Црквени хор „Нушић“, Косовска Митровица, народни појци: Александра Јаковљевић и Мирјана Богосављевић, народни гуслар Милан Мрдовић.
У 18 часова је вече српских песника, а у 20 часова је свечани коктел, добили смо информацију да ће Матија Бећковић делити књиге.

Читаоцима странице Глас Косова и Метохије поклањамо за празник Светог Саве дивно појање сестара манастира Св. Никите Ремезијанског, Епархије Рашко – Призренске у егзилу:

Срце моје беше тврђе од најтврђег камена
По њему се нахватала маховина од греха
А кад су га такле Свете Тајне Христове
Запитах се шта ми је

Да ли ме је напојила роса
Што на свету раном зором оста
Бистра вода, опојна и чиста
Јер ми срце ко бисер заблиста

Да ли ме је обасјало сунце
Топлим зраком загрејало срце
Нит је роса нит је јарко сунце
То се Господ уселио у ме

Душа моја беше пуста као сува пустиња
Тражила је, није нашла воду с чистог извора
А кад су је такле Свете Тајне Христове
Запитах се шта ми је

Да ли ме је напојила роса
Што на цвету раном зором оста
Бистра вода опојна и чиста
Јер ми срце ко бисер заблиста

Да ли ме је обасјало сунце
Топлим зраком загрејало срце
Нит је роса нит је јарко сунце
То се Господ уселио у ме
—————————————————————————

26 јануар 2012, среда
(13.01.2012 по Јулијанском календару)

Пасјане – тотално смо завејани… немам данима нет тако да ме није било. Са струјом је ок, издржљиво… Углавном је нема целу ноћ, па дође ујутру. Срећа наша грејемо се на дрва, па нам лакше. Вода нам смрзава јер је вадимо из бунара на хидрофор, али издржава се. Држ се Митровице. Позз 11

Ксенофонт Дечанац: На Шари снијег пада ли пада. Ево, увукох се у овај цјелац да вам покажем колико га има. Измјерисмо послије, 113 цм, са тенденцијом да га буде још више, јер и даље не престаје да пада.

Обавештавамо вас са великом радошћу да је сутра слава катакомбне цркве св. Сава у Жеровници. Литургија је у 8 часова а од 11 је ручак 🙂 Добро нам дошли !

Косовска Митровица: Снег нападао. Али баш нападао. Читај – завејани смо скроз! А струје нема па нема. Jуче је није било целих 12 сати, а 12 ју је било. Не знам до кад планирају ово иживљавање али ми смо већ на крају са живцима. Чека се само да неко узме своју пушку и оде и одробија господу из ЕПС-а. Плаћамо је, Богу фала. Трпимо огромне рачуне, ко да плаћамо грејање асвалта, али нека.

Али да је оволико нема у граду који се греје на струју… јер, као што смо раније писали, северна Митровица је град солитера. Лифтови вас носе на 14.,15. спрат, а димњаци нису чишћени од 1999, па и да заложите шпорет више ће бити дима него топлоте. У граду живи преко 30 хиљада људи, од тога трећина деце која цркавају од хладноће.
Јуче је једна породица, са четворо деце, најстарије има 8 година, а најмлађе 8 месеци, седела у кафићу не би ли се загрејала. Срамно за ову ненормалну земљу. Не можемо и да вам чувамо територије и да живимо овде ко у каменом добу. Да је лето ни по јада, ал ово је стварно намерно иживљавање због наше непослушности да будемо шиптарски град! Е па нећемо!!!
Макар нас нашли плаве и залеђене по домовима, нећемо да слушамо Тадићеве небулозе које смишља у загрљају своје Хрватске лепотице, својих крижманих кћери у свом дому од 2000 квадрата, који је добро угрејан са базеном пуним топле воде. Нек вам служи на част!!!

Породиље запослене у Косовско Митровачком Болничком центру још увек нису примиле плату. Запослени у српским општинама на Северу Космета и даље нису примили плату, иако су требали већ 4. да приме, пошто је примају у деловима. Србија нас се одриче, искључује нам струју, не даје плате зарађене… хвала им!

Неки делови града (К. Митровице) су синоћ имали струју а неки нису – по сат и по времена су били искључени. Јутрос опет у 6:35 је нестала у истом делу као и синоћ. Звао сам ЕПС да питам зашто овај део код главног моста нон стоп има мање од струје – човек ми је само рекао: “хтели сте референдум, имате га”! Срамота велика за ову државу!!!!

Косовска Митровица – Молимо ЕПС да се коначно огласи о рестрикцији струје. Неподношљиво је да сат времена има струја и сат времена да нема. Да ли су у питању политички сукоби или референдум, ми као народ нисмо дужни да испаштамо, поготово у овим хладним данима.

 —————————————————————————

25 јануар 2012, уторак
(12.01.2012 по Јулијанском календару)

Помаже Бог! Админ један мало путовао ван цивилизације где нема нета, па мало забушавао са извештајима:) али ево ме опет! У хладној К. Митровици дочекао ме поларни стан, струје ни за лек а ни 4 покривача ми нису помогла да се успавам, онда можете замислити колико је хладно, да су чак и Ескими отишли у Бразил на карневал.
Дакле струја је 1-1 (то јест један сат има, један нема) па сем што не може ништа да се скува, не може да ради машина, не може да се загреје стамбени простор.
Да подсетимо – струју добијамо од мајчице Србије, а како се приближава дан референдума, ми „непослушни“ мора да смо кажњени. Ако се сећате и око скупљања подписа за руско држављанство, исто смо уживали у благодетима патриотизма лепе нам домовине, то јест власти, али тада барем није било оволико снега.
Велики молитвени поздрав браћи и сестрама у осталим Косметским срединама. Надам се да је код вас боље бар са струјом.

Срамота!!! „Јавни Сервис“ Србије, РТС, не помиње да су у многим крајевима Косова и Метохије велике снежне падавине па су многа места одсечена, путеви, изутев магистралних, се слабо или никако не чисте, струје више нема него што је има, Србима прети хуманитарна катастрофа… али то за „јавни сервис Србије“ није битно! Не сматрају нас за своје сународнике а изгледа да нас више ни у људе не убрајају!!! Јавност у Србији мисли да је све у реду, да се стање „нормализовало“! Није се нормализовало нити ће се нормализовати!!! Не може се нормализовати све док не будемо уверени да живимо у нашој држави Србији! У Србији не знају (а многи не желе да знају!) ни да барикаде и даље стоје… не знају да се на север Косова и Метохије путује алтернативним путевима који су блатњави, клизави, завејани, уски и да је сваки пролазак алтернативним путем – лутрија! Не знају да је Мердаре скоро сасвим легалан „гранични прелаз“ између две државе!!! Или знају али им није стало, не желе да се око тога узнемиравају! Браво за „српске медије“. Браво за „јавни сервис“, браво за „прву српску“ и све друге телевизије…

Молимо ЕПС да се коначно огласи о рестрикцији струје. Неподношљиво је да сат времена има струја и сат времена да нема. Да ли су у питању политички сукоби или референдум, ми као народ нисмо дужни да испаштамо, поготово у овим хладним данима.

Централно Косово и Метохија: Браћо и сестре, срце ми је пуно кад чујем и прочитам да нас не заборављате. Овде је горе него у Црној Трави!

Хвала лазаревској екипи ФБ Репортера која се свом снагом бори да се сазна истина о Косову, док режимски медији све изврћу и тако се регрутују у војску Вука Бранковића.

Централно Косово и Метохија: снег од синоћ не престаје. Потпуно су завејана села у околини Приштине, слабо се чисте коловози, а возила се често сударају. Чешћа су и искључења струје. Међутим, тако то одрасли виде. За децу су ово најлепши дани. Грудвање и санкање не престају. Заглави се понекад неки Арбанас колима у каналима или скретањима у српским селима, а Срби вазда племенити погурају кола и само машу ,,путуј игумане и не брини за манастир“. Пуше се димњаци, једе ајвар и барена, пије препечена ракија, живи смо Богу хвала, све остало, кад буде! Поздрав вам. Админ 9.

Како сазнајемо из добро обавештених извора, радници „Црвеног Крста“ на Косову су ових дана веома забринути због наговештаја да ће и та организација бити укинута од стране Владе Србије, тј. Тадићевог режима. Наиме, под видом „реорганизације“, Министарство за КиМ, које води марионета Богдановић, жели да престане са исплатом личних доходака радницима Црвеног Крста, из буџета Владе. Убудуће би се плате исплаћивале из општинског буџета. С обзиром да су општине на КиМ. све више опструиране од стране београдског режима, и да им је опстанак угрожен (последњих дана се говори да неће бити спроведени избори на територији КиМ), то је и постојање Ц. Крста угрожено.
Извори из Ц. Крста тврде да ће Богдановић покушати да на овај начин угаси цели Ц. Крст на Косову и Метохији, али ако му не успе то, барем онај део Ц. Крста испод Ибра.

Док Срба има, Косово је српско! Поздрав вама као и свим Србима који се јужније боре и српски зборе! Имамо Бога и једни друге, време је да се наш глас чује, уместо гласа халапљивих политичара. Админ 9

**************************

Не одричите се Срба јужно од Ибра!                           

Јања Гаћеша
уторак, 24. јануар 2012.

Слушајући последње изјаве домаћих и страних политичара, све је јасније да за њих постоји само север Косова. Све је јасније да се, када се каже Косово и Метохија, мисли само на тај део покрајине. Све изјаве протеклих дана о укидању “паралелних институција“ односе се само на север покрајине.

Ми, “јужни Срби“, и институције државе Србије које још увек раде са ове стране Ибра, где смо ми у тој причи? Јесмо ли ми обрисани једним потезом гумице, па је север покрајине следећи ниво уцена Европе којој без алтернативе тежимо? Да ли је то та реалност на терену? Да ли су “јужни Срби“ део из приче “лако ћемо са њима“ или су се нас већ одрекли, заборавили?

Колико год то звучало као нешто што је још давно требало да нам буде јасно, а ми идеалисти и слепи код очију па то нисмо до сада схватили, ми, “јужни Срби“, још увек нисмо и никада нећемо схватити због чега су се тако нас отресли. Као трун на оделу, који једним потезом руке учините да падне било где на тло, и за којим се не сагнете да га покупите. Опет, и опет ћу рећи да нас је бројчано два и по пута више а о величини територије, у односу на север покрајине, да и не говорим.

Нису нама крива наша браћа са севера, не, то никада неће бити, али прозивамо  све оне, на власти, опозицији, па и саме грађане државе Србије, који се праве да ми не постојимо. Постојимо, и више од 12 година тражимо сламку за коју можемо да се ухватимо. Надали смо се да ту сламку држи Србија и да ћемо је пронаћи, само ако издржимо још мало, само ако опстанемо, још једну недељу, још један месец, још једну годину… Дошли смо до тога да нас и не помињу, као да би им лакнуло  када би сви преко ноћи нестали.  

А да ли сте знали ову причу о „јужним Србима“?

Сиринићка жупа, најјужнија тачка покрајине има око 12 хиљада становника. Центар свих тих Срба је варош Штрпце. То је један од најлепших делова Косова и Метохије, и целе Србије, планина Шара и на њој СКИ центар “Брезовица“. 

Опстали су 1999. године захваљујући својој храбрости, а Срби из централног дела покрајине су их те ’99. прозвали  Горштацима. Било је то време када су косовско-метохијски Срби, затворени у својим селима, водили жестоку борбу сами са собом, али и међу собом, око питања отићи или остати. То питање поставили су себи и Срби из Сиринићке жупе. Пред собом су имали следеће могућности.

Прва је била да крену путем ка централној Србији, што је у оним условима било равно самоубиству, јер треба да пређу скоро 80 одсто Косова, кроз територију коју су контролисали Албанци а њима  је, опште је познато, у то време био дозвољен лов на Србе.

Друга опција је била да на магистралном путу Приштина-Скопље уместо лево ка централној Србији  скрену десно, и оду у веома близу Македонију, али и кроз тај део Косова (Качаничка клисура) било је још луђе кренути.

Трећа могућност је свима следила крв у жилама. Она је значила одлазак Срба из Сиринићке жупе преко планине Шаре на другу страну, у Македонију. Тада се сумњало да је тај део миниран, али њима је ова опција била најизводљивија. План је био да испред себе терају стоку како би животиње проналазиле и, да тако кажем, чистиле минска поља. Иза њих ишли би они са својом децом и старима. Лудо, тужно и храбро!

У то време су у сваком српском месту радили радио аматери, који су били једина веза са осталим крајевима покрајине. Сваки разговор је почињао речима “Јесте ли још ту, Срби“? а завршавао се “До сутра, издржите“. Тако су Срби из централног дела покрајине сазнали да су њихова браћа из Штрпца и околине размотрила све опције око одласка и да су решили да пробају да остану и издрже тортуру. То је значило да ће сложно да бране све што је српско и по цену живота. Сваког човека, сваку зграду, сваку кућу, једном речју правду. Ако не издрже, пут преко планине им не гине, а тамо шта буде. Свака година после бомбардовања је била тешка, али чини се да је у јесен те 1999. године у Штрпцу  био прави пакао.

Албанци су свакодневно долазили да заузму зграде у којима су радиле српске институције (школе, Дом здравља, општина), да отимају. Војници КФОР-а су одрађивали своју улогу статиста а по команди углавном стајали на албанску страну, док су Срби својим телима бранили име државе Србије у том најјужнијем делу покрајине. Сукоби са КФОР-ом су ишли до те мере да су једног дана војници на Србе пустили и псе. Забринуто су се тих дана преносиле вести о борби Сиринићких Срба са КФОР-ом који се понашао окупаторски, али Сиринићани су нас охрабрили. Већ сутрадан, на следећем протесту, спремни да ће КФОР пред њих стати са вучјацима, Срби из Штрпца и околине су са собом повели своје псе, Шарпланинце. Ишао је  у одбрану свог имена и своје државе голорук човек на  наоуружаног војника, српски овчар на немачког овчара. Никада више, после тога, војска КФОР-а на голоруке Србе на Косову и Метохији није извела псе.

Зато су Срби из Сиринићке жупе наши хероји. Својим останком и борбом охрабрили су Србе из других делова покрајине да и они учине исто. Зар не би требало да буду понос целе Србије? Много је таквих примера, јер покушаји Албанаца за отимањем и уништавањем свега што на Србе и подсећа  били су у свим деловима покрајине, у којима су остали Срби.

Та отимачина и даље траје, а саставни део живота косовско-метохијских Срба је патња, страдање и борба. Борба за опстанком на овим просторима, за очување државе Србије, јер верујемо  да је држава – народ, а народ – држава. Зато се и питамо где је наша држава Србија? Зашто је за њу наша борба била залудна? Зашто пуштају низ воду све наше жртве, убијену децу?

Срби из Сиринићке жупе су још увек у својим кућама, ту су и метохијски и косовско-поморавски Срби и Срби из централног дела, њих близу 100 хиљада. Ту смо, окупирани. Мислили смо да већи осећај остављености и запостављености нећемо  доживети него те 1999. године када се српска војска и полиција повукла са Косова и Метохије. Изгледа да смо се преварили. Нико од “јужних Срба“ не очекује да у скоријој будућности може да се врати време од пре 2000. године. Нико од нас не тражи награду за своје тешке године, нити сажаљење. Свој пут смо сами бирали, али имамо пуно право да тражимо да не будемо тек тако одбачени. Имамо право да кажемо да постојимо и да се Косово и Метохија простире од  Драгаша до Јариња, од Ђенерал Јанковића до Мердара.

Ако сте нас отресли као трун, будите сигурни, да ћете живети са њим у оку. Отресли сте нас, а до београдског пашалука ћете се још трести, јер скуп је пут до  Европске уније!

Извор: НСПМ
—————————————————————————

24 јануар 2012, уторак
(11.01.2012 по Јулијанском календару)

Коментар на вест: (Не)надгледана независност, http://www.rts.rs
„Међународна управљачка група за Косово се противи одржавању предстојећих избора у Србији и на северу Косова. Фејт је, на конференцији за штампу, рекао да је, кад је реч о положају Срба на Косову, косовска влада постигла велики напредак јужно од Ибра, и да је Србима тамо омогућено да живе …безбедно, користе свој језик, имају своје градоначелнике и шефове полиција, као и могућност за економски развој.“

 —————————————————————————

21.01.2012, субота
(08.01.2012. по Јулијанском календару)

Јучерашњи дан је био пун догађаја 🙂 у Северној КМ!
Литургија је служена у катакомби св. Саве и освештани су славски колачи, жито, верницима који су радосно прославили св. Јована Крститеља! Отац Јаков славио је своју крсну славу уз скромни ручак спремљен уз много љубави. Капела била пуна, крцата… У 13 часова у просторијама ДСС-а гостовао Слободан Самарџић, давао изјаве новинарима, ал’ ништа ново и ништа занимљиво тамо.

НАЈЗНАЧАЈНИЈИ ДОГАЂАЈ ипак је био гостовање бугарске браће у српско-словенском друштву „Шчербина“. Господин Павел Чернев и тројица његових сабораца у Европском парламенту, из различитих странака бугарског парламента (њих тројица из Социјалистичке Странке обичног народа Бугарске) посетили су нас јуче не би ли нас подржали у нашем настојању да се одупремо албанизацији, да нам кажу да има и Бугара који не признају (као што је урадила њихова влада) Косово као шиптарску државу.

Бугари и Срби, сликање на Мосту… Павел Чернов узео гомилу камења са бетониране барикаде не би ли их поделио као сувенире у Бугарској… Иначе Бугари нас замишљају као Обилиће и прате све што се овде збива врло помно.
На сликама: Бобан Ковачевић ДССС Шчербина, Игор Војиновић Народни Покрет Отаџбина,
Брацо Живковић Четнички Покрет Крушевац

Говорио је о братству Срба и Бугара као два народа словенског порекла и хришћанске православне вере, о историјском моменту Косовског Боја и констатовао: да је тад Бугарска помогла светом кнез Лазару, победили би, а онда ни Србија ни Бугарска не би биле под окупацијом од пет векова. Зато они сада, не би ли и сами имали са турском мањином, неко ново Косово на њиховој територији, јавно говоре усред Европског парламента о неправди начињеној нама.

ГОСПОДИН ПАВЕЛ ЧЕРНОВ РАНИЈЕ ЈЕ КОСОВЦИМА И СВОМ СРБЉУ ПОЗНАТ ПО ЧУВЕНОМ НАСТУПУ У БУГАРСКОЈ СКУШПШТИНИ, НА ДАН САМОПРОГЛАШЕЊА „КОСОВА РЕПУБЉИК“. НАИМЕ, ОН ЈЕ ТОГ ДАНА ПОЦЕПАО ШИПТАРСКУ ЗАСТАВУ И РЕКАО „ЈА НЕ ПРИЗНАЈЕМ КОСОВА РЕПУБЉИК“.

А ОНДА ЈЕ БИО ПРОЗИВАН ОД СТРАНЕ СВОЈИХ КОЛЕГА: „ЛАКО ЈЕ ЦЕПАТИ ЗАСТАВУ ОВДЕ. ИДИ НА КОСОВО, ПА ЈЕ ПОЦЕПАЈ!“, ШТО ЈЕ ОН ЈУЧЕ И УЧИНИО НА ИБАРСКОМ МОСТУ У СЕВЕРНОМ ДЕЛУ К.МИТРОВИЦЕ …на запрепашћење Карабињера који су овај чин посматрали на крају моста из јужног дела и неколико Албанаца који су стајали са њима, али и запрепашћених Срба у кафеу „Долче Вита“ и на барикади.
Један од чланова Цивилне Заштите пришао је господину Черневу и његовим колегама, који су са члановима Шчербине, крушевачких четника и Народног Покрета Отаџбина, као и са многобројним новинарима стајали и чекали да отпочне договорено цепање заставе, питајући: „О чему се ради? Шта ћете ту? Немојте нам правити проблеме“.

На то се врло разљутио председник Народног Покрета Отаџбина подсећајући члана Цивилне заштите да је ту снимала Б92 против Срба, да нас је пљувала Си Ен Ен… да су тад ћутали, а сад када су дошла браћа из Бугарске да нас подрже они се буне.
Члан Цивилне заштите се удаљио, није му било право, али када је г. Павел Чернов ПОЦЕПАО ЗАСТАВУ „КОСОВА РЕПУБЉИК“ ПРЕД НОВИНАРИМА, УЗ РЕЧИ: „АЗ НЕ ПРИЗНАВАМ РЕПУБЛИКА КОСОВА“, на опште одушевљење и аплауз, члан Цивилне заштите је пришао и пруживши му руку, рекао: „Свака ти част, брате“, а новинари су праснули у смех.

Иначе Бугарски посланици су рекли да ће поново посетити косметске Србе, да су договарали помоћ у лековима и медицинској опреми за општину Зубин Поток.

Јачање савеза свих Словена и Православаца главни је циљ ових искрених грмаља, који су остатак вечери провели купујући српске Заставе, сувенире, пијући нашу ракију и посећујући барикаде. Остатак К. Митровице је вече провео славећи крсну славу или обилазећи оне пријатеље и рођаке који славе.
Прелеп дан нема шта! Чак ни искључења струје три пута по сат нису успели да покваре утисак!

Срби на окуп:

Бугарски посланик у скупштини Павел Чернов, секретар Социјалистичке Странке обичног народа у Бугарској и члан Европског парламента, познат Косовцима и свим Србима као политичар који је поцепао заставу Косова Репубљик, пред новинарима на дан самопризнавања Косова као републике, 20.01.2012. је посетио Косовску Митровицу и на Мосту на Ибру поцепао заставу непризнате републике.  Конференција за новинаре била је у Дссс Шчербина а на њој се уз присуство новинара говорило о подршци Српском народу и својеврсном савезу који би се могао десити међу братским, словенским народима и православцима. Павел Чернов и његове колеге обећале су и помоћ за З.Поток у лековима и медицинској опреми.

Витезови Отаџбине: Драга браћо и сестре, свака част браћи Бугарима а ови наши изроди и Дачићеви агенти боље би било да обрате пажњу на силне издајнике, Шиптаре и ЕУЛЕКС, а не да стално узнемиравају праве борце. НИКАД нису упитали разно разне НВО и Шиптаре шта раде ту, али зато Бугарске комите, Србе из РС, ЦГ или домаће родољубе увек као имају нешто да питају и да упозоре!? То је више превршило све границе.

Централно Косово и Метохија: Кога Господ воли, онога бије и опомиње. Тако и нас. Пар дана нека села нису имала струје, сад нам је понегде и понекад и кабловска телевизија пресечена, коначно можемо да послушамо духовнике који одавно саветују да се телевизор уклони из куће. Завејани смо у снегу, синоћ је након обилне кише снег успео да достигне висину од 10 цм за 2 сата. Помало завидимо северу, јер нас нит ко помиње, нити посећује. Подсећамо оне који се самовољно представљају за наше представнике да ми само једну државу имамо, а то је Србија!

Централно Косово и Метохија: да покушамо браћо и сестре да вас насмејемо мало:
Знате ли како Албанци сада зову тржни центар Боро и Рамиз у Приштини? Борко и Едита! :))
Знате ли шта Аљбин Курти обожава да слави? Српску и кинеску Нову годину! :))

20.01.2012, Св. Јован Крститељ
(07.01.2012. по Јулијанском календару)

19.01.2012, Богојављење
(06.01.2012. по Јулијанском календару)

Косовска Митровица: Бог се јави драга браћо и сестре! У сва Три Лица, Јединог Бога, Свете Тројице, како онда на Јордану, тако и данас!!!! У катакомбици Св. Савe у Жеровници на Северу Космета, служена света литургија. Било доста народа, а онда се приступило освећењу Водице! Сви верници Свету Водицу понели су кућама за здравље, очишћење и покајање. Сунце сија ко и сваке године за овај празник, а и знатно је топлије! 🙂 Барем мала помоћ за оне који су пливали за Часни Крст! Срећан вам празник свима!

Брезовица: очекујемо вас на слави у конаку катакомбне цркве Св. Архангела у егзилу. Сем оца игумана, слави и понеки брат, па сврните. Лепо би било да имају госте! 🙂

Лепосавић: У овом градићу на северу Космета јуче је гостовао познати певач народне музике Мирослав Илић, а пре њега публику је забављао и Алекса, звездица Гранда са овог подручја. Сва средства од продатих карата, које су стајале по 300 дин. мада су многи давали више, скупљана су за малену суграђанку Кристину, која болује од леукемије и тренутно је у Италији на лечењу за које треба много новца. Грађани Лепосавића одушевљени наступом великана српске музичке сцене, који за наступ није узео ни динара, а тинејџерке су се радовале млађаном Алекси. Све у свему одлична акција. Ем је скупљено доста новца, ем народ мало доживео чари престонице, овде на крајњем северу јужне српске покрајине, где и нема баш много дешавања.

Прича ми вечерас колегеница из Рашке, како сада на путу до К.Митровице због завејаних локалних путава, комбијем иду до једне тачке у шуми одакле по овом снегу и леду морају да наставе пешака кроз ту недођију до другог комбија који их чека на другој страни да би наставили пут, и то само зато јер проклета Тадићевска власт неће да уведе још који полазак возом.

Прави Србин достојан патриотизма, пре ће чекати у цркви, него редове за визу… Биће боље само верујте у своје снове, ја знам да боли када млади човек нема лове, није решење да се побегне и да се оде, јер треба неко земљу да подигне на своје ноге!  Амел Аслани Горанац

Колона верника из Ранилуга на путу до Мораве где је обављено традиционално богојављенско купање.

18.01.2012, среда
(05.01.2012. по Јулијанском календару)

Надам се да је цео Србаљ постио данашњи Крстовдан, па да сутра дочекамо Богојављање…
Бог се јави браћо и сестре! Нек је са срећом свима који пливају за Часни Крст сутра!

Био сам 14.01.2012 год на Брезовици и у Штрпцу поделили деци пакетиће и посетили монахе који су остали верни Владики Артемију! Горе на Шари је прелепо има народа али мучи ме једна ствар зашто нико неће да уложи у хотел “Нарцис”… тамо сам затекао 2 старије жене које седе у просторији нешто шију и греју се! Могу и да вам доставим слике колико је то пропало али најважнија је једна ствар што Срби опстају и боре се за своје!!!

 И ми имамо чиме да се похвалимо:

Дарк скај, рок-метал бенд из К.Митровице – учествовао на рату бендова у Сарајеву,
на Зајечарској гитаријади и на мноштво фестивала по земљи и региону

Млада атлетичарка Дајана Петковић из К. Каменичког села Кршљанци,
осваја медаље, промовише свој Космет својом лепотом, васпитањем и лепим речима…
дајући пример младима како да поправе имиџ косметских Срба.

♥ ♥ Невена Божовић, мала Митровчанка која је Србију престављала на такмичењу Дечије Песме Евровизије!
Заузела високо 3. место песмом коју је сама написала у целини, и текст и музику!

17.01.2012, уторак
(04.01.2012. по Јулијанском календару)

Косовска Митровица – Породиље у Косовској Митровици које су запослене у здравственом центру нису примиле плату, надлежни органи нису дали адекватан одговор на ову проблематику већ се одговорност пребацује с једних на друге… директори, начелници не знају о овом проблему, у општини није проблем с обзиром да је само сервер новца, РЗЗО нема одговор… МОЛИМО надлежне органе да ХИТНО реше овај горући проблем!
Косовско Митровачка болница има само један ултразвучни апарат!!!! Јутрос су на преглед чекали старци и старице у бадемантилима са одељења пристигли у колицима, а чекале су и труднице свих раздобља трудноће, тако да за ове „здравије „није било шансе да се прегледају. А тек је постало весело кад су стигли Срби из енклава, посебно неколико десетина Ораховчана и Хочана који су целе недеље чекали конвој не би ли се прегледали у К.Митровици.
Апел! Уместо балова и утакмица фудбалера који везе немају с мозгом, ајде да целу Србију, не само Космет, опремимо апаратима за лечење.

Хвала свима који шаљу текстове, преводе, слике..:) Ко не шаље нек почне.. Ово је наша заједничка потрага за истином

БРАТУ САВИ МОЈСИЋУ   

Брате Саво, није мртав онај ко не корача земљом, него онај коме небеса нијесу раширила руке. Она знају кога прихватају, а ми – твоја Србска браћа, заједно са твојим ближњима, клањамо се твоме мучеништву. Сагињемо се до земље пред крстом због кога си страдао, и устајемо сви као један, под небом које те је одгојило. 
Крст је слобода и због тога је она часна и златна, и због тога се уздиже изнад свачијег имена као вјенчаница живота. За ту слободу, коју војују данас изабрана Србска браћа на Космету сви страдамо, али само ти и твоји саборци осјећате пуноћу агарјанске и западне силе, која се на Вас непрекидно обрушава.       
Ви сте тамо – читав Србски народ. Један Србин мање на Космету је као десетина и хиљада мање ван њега, јер све оно што ваља и што „на вјеру праву не похули“ је са Вама, физички или молитвено присутно.        
Брате Саво, почивај у миру, са свим Србима којима су поштење, образ и част били мјерило земаљског живота, и чија се имена, као и твоје, неће заборавити док је свијета и вијека… Амин! 

Мало ми је жао нечега. У реду, ситуација у земљи је никаква. Наша подршка је очигледно мизерна, недовољна. Нема струје, најосновнијих услова за живот. То је заиста тешко и страшно, међутим, нико није пренео овде да је у суботу 14.01 био концерт Првог београдског певачког друштва у Народном позоришту, под покровитељством Саборне цркве у Београду и да је цео концепт заправо био посвећен Косову, пре свега људима који тренутно бране Косово. Готово свака песма, извођење, тачке са казивањем су биле посвећене Косову, управо да би се скренула пажња како је сада доле тешко. Истина јесте да много тога иде у једном неповољном правцу за све нас Србе, међутим, није истина да Вас ми заборављамо док седимо у својим топлим фотељама. На овом концерту било је доста утицајних људи којима је врло смело указивано како се народ доле бори. Свако добро! Никола

• Глас КиМ: Први пут чујемо.
• Никола: Отприлике сам претпоставио да је ретко ко и чуо, али имајте на уму да је тај концерт био посвећен Вама и да смо сви били тада уз Вас. Као што и јесмо! 🙂

На Бадњи дан и Божић Сиринићка Жупа је била готово све време без струје. За време певања божићног кондака пред паљење Бадњака струја је дошла на тренутак.

Још једна монахиња из Црногорске епархије на мору прешла код владике Артемија, јер је видела истину. Браво за храброст! Овако се храбро исповеда вера! Једна жена, монахиња, дала је пример еписопима како се живи, дела и умире за Христа… Понос Црне Горе и свег Српства!
Монахиња Стефанида је мироносица Новог Доба, јер када су апостоли (епископи) побегли јер је Господ распет а они се уплашише, мироносице, жене, или у овом случају монахиња Стефанида, храбро су остале уз Христа и проповедале његову Науку Љубави… Ретки су такви људи… Браво !

У Прилужју ништа ново. Време хладно, једино мали обрашчићи црвени од хладноће јуре по снегу, анђели мали, њима није хладно, душе су им топле. Пожелим да и ја будем дете и да не видим шта се дешава, да ли ће неко ко је продата душа и нас продати, те мале несташне анђеле и њихов осмех… не… не желимо да мислимо о томе. Постоји нешто што нам даје снаге да живимо и радујемо се малим стварима. Али имамо нешто што други можда немају – велико срце и душу. Ваљда је то Божји дар… то нам нико не може узети…

16.01.2012, понедељак
(03.01.2012. по Јулијанском календару)

Први Студентски Хуманитарни Фонд у Србији и Источној Европи „ОСМЕХ НА ДАР”, који је представљало 11 студената Правног, Архитектонског и Факултета организационих наука у Београду, 14. јануара 2012. (01. јануара по старом календару) допремили су новогодишње пакетиће деци Осојана, Гораждевца, Ораховца и Велике Хоче као и значајну помоћ за школе у овим местима у облику потрошног материјала и наставних средстава.
Дошли су тихо, без великих најава и крупних речи са широким осмехом, путевима којима на Косово и Метохију стижу сви они којима је до Косова и Метохије стало, носећи свој терет (новогодишње пакетиће и школски материјал) аутобусом до Јариња а онда пешке, чак километар и по на својим плећима, плећима која су у већини била девојачка.
Нико се од њих није жалио ни трена на муке које су их у путу сналазиле, зиму и остало што их је пратило. Огрејали су се у нашим домовима, ракијом и вином и окрепили скромним понудама. Сутрадан су се вратили назад својим породицама и студентским обавезама а ми смо остали поражени њиховом, лепотом, борбеношћу, љубављу, племенитошћу и јаком емоцијом коју собом носе а све то због наше малодушности и бриге да СРБИЈА нема поколење које ће наследити, оправдати предачке жртве и продужити дела њихова.
Ови млади, лепи, наочити и скромни људи су разбили нашу повремену малодушност и вратили НАДУ али и ЧВРСТУ ВЕРУ, да са оваквим поколењем које расте, СРБИЈА никада неће пропасти… а нас, обремењене и исцрпљене у борби за опстанак, охрабрили и дали јој пун и вечан смисао.  Захвални смо им, не због материјалних ствари које су донели, већ пре свега ЗАТО ШТО ПОСТОЈЕ ТАКВИ КАКВЕ СМО ИХ УПОЗНАЛИ. Поздрав из Ораховца!

Такав кромпир на Косову расте.
Нови тип косовског кромпира, јужна катакомба, Сиринићка Жупа.

Истакнути Срби са КиМ: Сима Андрејевић Игуманов

Рођен је у Призрену. Школовао се у манастиру и за оно време стекао добро образовање. Бавио се прерадом и трговином дувана. Као трговац је радио у Цариграду и Одеси, а настанио се у Кијеву. Када се обогатио, почео је да се бави добротворним радом. Слао је богате прилоге у новцу и стварима црквама и манастирима по јужној Србији. Свесрдно је помагао школовање младих Срба и искрено се интересовао за просветне прилике у Србији. Своје богатство је пренео у Србију и употребио га за подизање просветних установа од опште користи. Године 1872. је у Призрену подигао угледну зграду и у њој отворио богословско-учитељску школу, која је дала значајан број учитеља и свештеника, не само јужној Србији, него и Црној Гори, Босни и Херцеговини. Издржавање те просветне институције осигурао је једним имањем, купљеним у Београду на Теразијама. У центру Београда се налази његова задужбина, тзв. Игуманова палата.

Сима је био из трговачке породице. Рођен је 1804. у Призрену. Његова два старија брата су били у Карађорђевим устаницима (брат Крагуј је имао чин капетана). Његов отац је био велики патриота, давао је велику финансијску подршку устаницима тако да је био потпуно финансијски пропао. Детињство и рану младост је провео у манастиру Св. Марка Коришког где му је најстарији брат био игуман. Он ће цео живот остати везан за тај манастир.

За манастир је такође везано да је у новембру 1915. године када се српска војска повлачила, да је у манастиру побијена цела чета српске војске (око 60 људи). Војници су положили оружје пред манастиром, јер нису хтели да уђу у њега наоружани (ушли су да би се помолили пред повлачење преко Албаније). Одједном, Шиптари из фиса Кабаш су узели оружје, опколили су манастир и дали су бесу војницима да им се ништа неће догодити. Уместо тога су измасакрирани, а двоје старијих Призренчана који су се затекли у манастиру, деда Ђорђе и баба Митра су бачени у провалију Коришке реке. После тога су разорили манастир, који је после рата обновљен. Међутим, манастир је поново настрадао 1941. када су бачена Симина звона у провалију. Рушевине манастира су Шиптари „докрајчили“ 1999. године.

Сима је био веома добар трговац. Као младић, отворио је фабрику бурмута у Призрену. Тај посао је цветао захваљујући пашама из породице Ротуловић. Међутим, тај посао је пропао када је султан на силу покорио Ротуловиће. После Сима одлази у Алексинац где није успео да отвори фабрику бурмута. Онда одлази у Битољ где почиње трговину пијавицама. Посао је добро кренуо, али му неки паша одузме на парници све испоруке пијавица. Та парница је била веома скупа тако да је Сима остао без пребијене паре. Неко време је био у Цариграду, где му је руски конзул позајмио 1000 рубаља да преживи. Чак је продао свој сат да би могао Васкрс достојно да прослави. Међутим, судбина је хтела да се Сима поново врати у трговачке воде. У тамницу у Цариграду је доспео призренски Турчин Куртеш-ага. Њега је Сима стално обилазио и бринуо се о њему. Један дан ага му рече: „Попче тргуј, па ако шта зарадиш, даћеш ми, а ако ме погубе пошаљи мојима у Призрен“. Прича се да је Сима до краја свог живота обилазио агину породицу, чак је агиној ћерки удају платио. То говори да је Сима био човек од речи. После је отворио фабрику у Одеси (данашња Украјина) и веома се обогатио.

После 20 година у туђини, враћа се у родни Призрен. Кажу Призренци да је свакој српској породици у граду и околини да по једну велику икону, и то икону свеца којег слави. Послао је помоћ манастиру Св. Марка Коришког где је за живота изградио своју гробницу. Из Одесе је донео велика звона, манастирима је куповао рипиде и путире, слао је српску омладину на школовање у Русију. Сматрао је да је просвета за Србе веома важна да би се успели ослободити турских окова. Његова најзначајнија задужбина је Богословија у Призрену која је отворена 1872. године. Умро је 1882. од можданог удара. Његов спровод од Призрена па до манастира Св. Марка Коришког је био један од највећих догађаја у Призрену у 19. веку. Манастир Св. Марка Коришког, у коме је Сима сахрањен је уништен 1999. Пре тога Шиптари су оскрнавили његов гроб на стогодишњицу његове смрти 1982. год. Тада су Шиптари порушили његову надгробну плочу и на гробу су му исписали: „Косово-Република“.

14.01.2012, Православна нова година
(01.01.2012. по Јулијанском календару)

СРЕЋНА НОВА ГОДИНА БРАЋО И СЕСТРЕ! Срећан празник Светог Василија Великог и имендан свима који носе ово свето име! Срећно вам било и славили на многаја љета!!! У К.Митровици било предивно за дочек. На тргу певали Цмок Бенд, па Рибља Чорба… сви кафићи, кафеи и клубови имали нешто организовано, па је свако могао изабрати нешто за себе… Ватромет је због очигледних разлога (у рату смо) изостао али самоорганизовали су се Митровчани па је са зграда и тераса пљуштао онај мањи… пуцало се из свог расположивог оружја!!! 🙂 Стварно било скроз предивно…

У Косовској Митровици је више стотина грађана, углавном младих, дочекало поноћ на градском тргу „Браће Милић“, у близини главног ибарског моста, уз наступ „Рибље Чорбе“. Грађанима је дељена кувана ракија испред барикада које још нису уклоњене са северне стране моста. Појачано присуство припадника косовске полиције било је видљиво у целом граду, као и на јужној страни моста где су се могли су се приметити и припадници Кфора и Еулекс полиције.

Синоћ, на концерту Боре Чорбе, публика је узвикивала покличе против власти, издаје а највише Бориса Тадића. У једном тренутку почела је чувена „Спаси Србију и уби се Тадићу Борисе“ на шта је Бора иронично рекао „Будимо фини, немојте да се нервирате, довољно је „Спаси Србију и Губи се !“ што су млади прихватили и орила се нова крилатица преко 10 мин! 🙂 Бора је орасположио Митровчане, дао неку нову наду, унео оптимизам својим провалама… бар нас се неко сети 🙂 Рецитовао је своје песме, смејао се, правио вицеве и феште… орасположио скроз!

Ксенофонт Дечанац: СВИМА ВАМА, ДРАГА БРАЋО И СЕСТРЕ, НЕКА ЈЕ БЛАГОСЛОВЕНО НОВО ЉЕТО МИЛОСТИ ГОСПОДЊЕ. НЕКА БИ ГОСПОД ДАО ДА СЕ ОВЕ, 2012. ГОДИНЕ СРПСКА ЦРКВА, ПОД СВЕТОСАВСКИМ БАРЈАКОМ, КОЈИ ЧВРСТО И НЕОДСТУПНО НОСИ ВЛАДИКА АРТЕМИЈЕ, ИЗБАВИ ИЗ ЗЛОСМРАДНИХ КАНЏИ СВЕЈЕРЕСИ ЕКУМЕНИЗМА, НОВОТАРИЈА И ОДСТУПНИШТВА. АМИН, БОЖЕ ДАЈ!

Што се тиче овог циркуса са „Самоопредељењем“ – балаву омладину која вољи да се бори за нека своја права на Косову можеш да нађеш у изобиљу. Овај смешни перформанс који су данас направили у циљу је показивања једне теорије која би ојачала Тадићеву позицију.   Наиме, тобоже је споразум који су Борко и Едита донели неповољан за шиптарске терористе, а повољан за Србе, па се ето они јадни буне због „обесправљености“. У суштини, ни већина Шиптара не схвата шта је песник „Курти“ хтео да каже, и што су неки због тога зарадили чворуге. Све у свему, овакве наивне представе су замлаћивање и тако их треба схватити. Као што рекох, на КиМ. има огроман број незапошљене сиротиње и они ће се увек бити спремни за овакве акције.

На адмистративном прелазу Бела Земља се налази велики број припадника албанских специјалних јединица, на улазу у свако српско село стоји по неколико полицајаца наоружаних аутоматским пушкама, цело подручје Ранилуга надлећу 2 хеликоптера Апач. Ситуација је засад под контролом полиције. Из разговора са локалним полицајцима, очекивало се да ће на админ. прелазу Бела Земља бити око 10000 протестаната, по процени тренутно се тамо налази око 600 њих. А Срби не би били Срби кад их не би провоцирали, окупили су се на околним брдима и прате протест, и деру се из мозга Србијааа Србијааааааааааааааааааааааааааа….

Новинар Ведат Џимшити: Групација Срба из Ранилуга се налази близу албанских протестаната са раширеном српском заставом и кличу: „Србија“ – то бре Ранилуг!!! Не јавља нам се админ, мора да је међу окупљенима. Браво!

У ЧАСТ СРБА ИЗ СЕВЕРНЕ МИТРОВИЦЕ

Није брате мала ствар

продужити календар!

Зато сваки Србин друже,

13 дана живи дуже.

И Србија нек је славна,

срећна Нова Православна!

Косово и Метохија је најемотивнија реч у нашем речнику патриотизма. Реч која је увек била скупа, стога су и најтежи завети Срба, кроз векове, управо везани за Косово. На Косову су се вековима смењивале војске, владари, али и народи… Оно што је одолело вековима и освајачима јесу Србски манастири и Србске цркве на тој светој, крвљу натопљеној земљи. Један за другим, уздижу се горостаси наше и светске културе Пећка Патријаршија, Високи Дечани, Грачаница, Богородица Љевишка… они су доказ нашег постојања и гарант нашег опстанка… и докле год са Косова допире звук хришћанског звона, Косово неће бити изгубљено… Данас, ми, појединци врло мало можемо да учинимо али, точак историје се окреће и даће Бог да једног дана, надам се не тако далеког, поново Србски војник закорачи на Србско Косово и пољуби прах мајке земље… прах Србије.

Срби јужно од Ибра – Како незванично сазнајемо, осим што не можемо да се крећемо без косовских таблица, косовских личних карти, сада су и наша деца ускраћена да се лече и посећују своје рођаке у централној Србији. Наиме, на Мердару и осталим прелазима, осим на северу, косовски полицајци не дозвољавају улаз ни излаз деци са Косова и Метохија која немају косовски извод са сликом! Знам, рећи ћете, па шта још тражимо овде? Остали смо сами, чак је и црква окупирана, али, зар можемо сву у Београд?! Преко Митровице не можемо да путујемо, јер ће нас при повратку кући, у јужној Митровици сачекати полиција и онда је казна још већа. Елем, ако сте ушли на територију КиМ и платили 60 евра за 15 дана боравка, а тај период истекне а вас понови заустави косовска полиција, платићете 300 евра казну! Питамо господина Борка, да ли је то та слобода за коју се он ,,борио“ и да ли сви да се селимо на север?

• И нама није боље… иста ствар с папирима на северу.. ако хоћемо на југ, плаћамо у јужном све то. Ми имамо понеко кс таблице, али ниико нема ркс… и тако одмах ту платимо силне казне јер знају да само Срби … Ужас!
• Мене зову људи из села да би неко, негде могао да чује шта се дешава… Породиље иду у централну Србију да доносе децу, све је више оних који продају земљу, куће… А РТС, Б92 и остала бижутерија замазују очи народу серијама и играма на срећу..

Од данас се у Вардарску Македонију путује само са личном картом… и Вардарци код нас исто. Чудни су путеви Господњи. Бог и преко црвљивог Дачића спојио браћу. Срећна Нова година!

ПОСЕТИТЕ ФБ СТРАНИЦУ – ГЛАС КОСОВА И МЕТОХИЈЕ

Disclosure: We are a professional review site that receives compensation from the companies whose products we review. We tested and reviewed the web hosting sites ranked here. We are independently owned and the opinions expressed here are our own.