АУТОРИ

Веизовић: Дачићева симулација патриотизма, али и европејства…


 

Веизовић: Дачићева симулација патриотизма, али и европејства

04 фебруар 2012, Видовдан, пише: Весна Веизовић

По потреби, зависно од тога да ли му је у датом моменту битна подршка народа или доказује лојалност својим западним налагодавцима, Ивица Дачић невероватном брзином али са великим успехом мења своје ставове, мишљења а и политику своје странке. Није му сметало да током мандата ове владе буде највећи и најхваљенији европејац, иако је у кампањи за изборе 2008., бар на речима, био највећи Србин, који се највише залаже за очување територијалног интегритета. По истом шаблону данас, при крају мандата ове владе, опет покушава да остави утисак човека који изгара борећи се српски национални интерес.

Након сопственог поређења са Зораном Ђинђићем, либерализацијом и демократизацијом својих социјалистичких убеђења, јавним одрицањем од политике свог ментора Слободана Милошевића, актуелни министар полиције се из дана у дан, како се примичу избори, претвара у националисту „старог кова“ . И то не било каквог, поред њега припадници десничарских организација готово да делују као мала деца. Истовремено се труди да пред западним менторима одржи слику великог европејца, што наравно успева конкретним делима упереним против српског националног интереса.

Наравно његов патриотизам је маркетиншки, баш као и његово европејство. И једно и друго је у функцији опстанка на власти без суштинског рада на побољшању статуса српске државе и српског друштва. Тако Дачић може да делује против Директора Народне Библиотеке Угричића и смењује га после скандалозне подршке Николаидису (против чега нико разуман није), али се не гади да уђе у власт где разни угричићи држе кључне позиције и нескривено раде на денацификацији Србе и мењању њиховог културног идентитета. Неко може рећи па није он ни поставио Угричића, а сменио га је чим је добио прилику за тако нешто. Међутим овде је у питању нешто друго. Дачићу ни сада не би сметао Угричић да се не приближавају избори. По старом методу, који је примењивао у претходној предизборној кампањи он заоштрава националну реторику представљајући себе као одговорног патриоту, да би се представио бирачима као искрени родољуб који у „реалним“ условима ради највише што се може. Главни његов циљ је сачувати полуге власти, удомити себе и своје партијце у државне структуре, а после нека нови угричићи заузму места која хоће, наредних 3-4 године му неће сметати. Наравно до нових избора. Најбољи доказ за ову горе наведену констатацију је Дачићев рад током последње године у овој влади, где је он био кооперативан за све пројекте којима је крњена српска држава и угрожавано српко национално биће, а све ради задржавања бенефита које доноси власт.

Због тога је он био и велики европејац, пардон, и то је симулирао као и патриотизам. За то имамо низ доказа. Један је на прошлогодишњем „историјском“ осмом конгресу Социјалистичке партије Србије. Доказујући на колике је промене спреман Ивица Дачић је уврстио у чланове главног одбора и оснивача  геј-стрејт алијансе Бориса Милићевића. Тада је „млади“активиста са необично тужном животном причом изјавио како је спреман да направи велике реформе у странци . Истина поред Ивице Дачића је тешко доћи у први план, што због необично великог броја изјава у току само једног дана, мада исто тако и због начина давања тих изјава, па је тако пре неког времена видно изнервиран питањима Југослава Ћосића у емисији „Између две ватре“, ноншалантно га позвао да мало „проћаскају код њега у станици.

Да не би угрозио свој муком стечен европејски орепол он никако неће да се изјасни о срамној изјави Милићевића. Оснивач ГСА је недавно на свом твитер профилу написао следећу изјаву „обезбеђење Иринеја, Иринеја и хомопедофила Пахомија нису дали израелском амбасадору да присуствује обележавању Рације. Гореће у паклу.“ Међутим упитан шта је мислио под тим, Милићевић се правдао да је мислио на обезбеђење поменутих лица и изразио наду да ће Дачић имати разумевања као човек који се бори за слободу говора. Колико је заправо велики утицај геј лобија у Србији али и СПС-у говори изјава Дачића поводом свега „Он не сме тако да се понаша, све што сада каже има политичку тежину. Уколико настави може и да буде искључен.“ Може бити искључен је само реторичка претња јер њему требају пред менторима дела која га потврђују као поборника модерних европских вредности, а такво дело је свакако држање у главном одбору припадника ГСА. Наравно ни то Дачић не ради искрено, битно му је да испуњава све спољашње услове за модерног европејца.

Још нешто је овде битно. Уколико неко погледа пажљиво изјаву Дачића поводом напада на цркву од његовог страначког колеге, видеће да њему толико не смета сама изјава, нити што је он себи нашао за право да напада православно свештенство, већ време када је она изнета. Примера ради да је Милићевић речима протеривао Патријарха у пакао у августу не би било проблема, али пошто је он то урадио у фебруару а избори су у мају та изјава има одређену тежину, и може да нашкоди његовом политичком имиџу. Да је одличан глумац то му се мора признати . Ако неко мисли да је шала, на видело као подсетник се не морају узимати оне батине које је делио док су се пријатељи поменутог Милићевића шетали Београдом, ни идеја о подели Косова, довољно је сада га посматрати и слушати, ако неко има добар желудац свега се може наслушати од овог јевропејца патриЈоте. Један од услова за Европејца број један у Србији, јесте и присуство на молитвеном доручку у Белој кући. Позната је чињеница да је Ивици Дачићу до пре годину дана био забрањен улазак у земље САД, и да се налазио на црној листи „нон грата персоне“ замислите само колико је новца потрошено на лобирање да се актуелни министар појави на поменутом скупу. Да би нам показао како се он тобоже бори за нас и како је његово присуство неопходно да он са доказаним савезницима Американцима (баш су се доказали) нађе прихватљиво и праведно решење за питање Косова и Метохије. Иако је већ одавно јасан и непоколебљив став Американаца по питању Косова, самим тим и нама би требало да буде јасно за чије се интересе бори Ивица Дачић, те какав је његов патриотизам али и европејство.
Било како било шанса која му је пружена за време састављања прошле владе била је јединствена и непоновљива . И мада тврди да му рејтинг из дана у дан расте, Дачићу је тешко да и ове 2012. превари народ. Због тога ће му помоћ његових савезника, по чијим је нотама играо ове четри године, бити и више него потребна.