Жарко Јанковић: ОД ЕВРОУНИЈАТСКЕ ШИЗОФРЕНИЈЕ ДО КОНАЧНОГ ”САМООПРЕДЕЉЕЊА”

28.01.2012. srpskikulturniklub

У  кабинету  најевропскијег  Џорџа  Клунија  међу  председницима  (познатог  као  Борис  Т.)  зазвонио  је  телефон. Са  друге  стране  жице  била  је  Хилари  Родам  Клинтон, америчка  државна  секретарка. Борис  Клуни  је  скочио  са  фотеље  и  стао  мирно  понављајући  следеће  речи : ”Јасно, разумем! Биће  извршено! Лично  за  то  гарантујем. До  почетка  марта! Обавезно! Разумем! На  служби!” Када  је  завршио  разговор  и  спустио  слушалицу  Борис  Клуни  је  био  обливен  неким  хладним  знојем. Међутим, за  њега  је  већ  одавно  све  јасно, остаје  у  служби  Империје  до  краја. Да  ли  до  краја  Србије,  или  његовог  режима, то  већ  од  нас, обичних  грађана, може  да  зависи.

Западни  господари  ове  ништавне, полтронске, антисрпске  и  корумпиране  власти  подсетили  су  своје  слугерање  из  актуелног  жутог  режима  у  Београду  шта  им  је  чинити  до  3.  марта  т.г. зарад  добијања  статуса  кандидатског  кандидата  за  укрцавање  на  евроунијатски  ”Титаник”. Све  оно  што  је  пренела  Ангела  Меркел  режим  пожутелог  Бориса  Клунија  и  његовог  коалиционог  бившег  црвеног,  а  новопеченог  ружичасто-европејског, Ивице  морају  да  изврше  да  би  пред  изборе  могли  гладном  и  изданом  народу  да  машу  са  кандидатуром. То  отворено  и  огољено  значи  да  се  призна  шиптарска  терористичка  Тачијева  творевина, не  мора  формално, довољно  је  и  успостављањем  граничног  режима, повлачењем  свих  институција  Републике  Србије  са  Космета  и  предаје  Срба  у  руке  оних  који  су  их  убијали  и  наживо  им  вадили  органе  и  продавали  на  црном  тржишту. Једини  који  кваре  срећу  Борису  Клунију, Борку  Стефановићу-Тахирију  и  сл.  представницима  режима  су  Срби  са  севера  Космета  који  не  одустају  од  заказаног  референдума  на  Сретење. На  референдуму  је  постављено  јасно  и  суштинско  питање  за  Србе  који  живе  у  четири  општине  на  северу  Космета. То  питање  показује  о  чему  се  ради  и  шта  је  суштина  свега  што  се  дешава  уназад  шест  месеци. Реч  је  о  томе  да  ли  се  прихвата  или  не  прихвата  лажна  НАТО  и  евроунијатска  творевина  у  Приштини. Да  ли  постоји, или  не  постоји  држава  Србија  и  њен  Устав, да  ли  смо  још  увек  народ, или  смо  предодређени  за  уништење?

Треба  ли  рећи  да  је  жути  режим  скочио  свом  силином  против  овог  референдума. Траже  да  га  по  сваку  цену  одложе  за  касније, за  почетак  марта. Разлог  је  голим  оком  видљив. До  3.  марта  Србија  мора  да  испуни  ултиматум  Ангеле  Меркел  и  да  преда  Србе  са  Космета  на  милост  и  немилост  Тачију  и  ”самоопредељеном”  Куртију  да  би  се  актуелна  владајућа  коалиција  закитила  са  кандидатуром  за  ЕУ. Деветог  марта, ала  би  се  Вук  Драшковић  обрадовао, ЕУ  може  одобрити  кандидатуру, да  би  моментално  после  тога  11. марта  Борис  Клуни  расписао  изборе  за  Ђурђевдан, јер  је  по  Уставу  и  закону  6. мај  последњи  датум  за  одржавање  избора  због  тога  што  истиче  четворогодишњи  мандат  Владе. И  тако  ће  и  Борис  Клуни  да  се  коначно  ”смоопредели”  попут  Тачија  и  Куртија  на  путу  без  алтернативе  у  ЕУ. Још  само  да  некако  прогутају  и  међународно  представљање  Приштине  и  ето  нама  у  другом  колу  квалификација  за  Лигу  Шампиона  у  Београду  меча  између  Партизана  и  Влазнимија. Нема  сумње  да  ће  и  после  тога  Борис  Т.  Клуни  наставити  да  понавља  мантру  ”да  никад  и  ни  под  којим  условима  неће  признати…”  и  да  ће  Вук  Јеремић  наставити  са  изигравањем  ”реалног  патриоте”  и  са  ”одлучном  дипломатском  офанзивом”, али  кога  ће  у  свету  још  то  интересовати.

Изгледа  да  су  тачне  тврдње  да  у  Србији  одавно  није  тешко  предвидети  ужасавајуће  догађаје  у  будућности. Сада  када  погледам  свој  текст  са  ”Видовдана”  из  марта  месеца  2009.  године  који  се  зове  ”Бездржавно  стање”  изгледа  да  сам  доста  тога  предвидео  од  наступајућих  догађаја  и  временске  сатнице  када  ће  се  одиграти. Далеко  од  тога  да  сам  много  бистар  и  ”политички  далековид”, али  и  онда  су  за  сваког  иоле  разумног  и  истинољубивог  човека  ствари  биле  јасне  и  могло  се  закључити  шта  нас  чека  после  прихватања  ЕУЛЕКС-а. Сада  када  присуствујемо  финиширању  радова  на  стварању  тзв.  ”Републике  Косова”  и  после  свих  Викиликсових  депеша  јасно  је  да  је  актуелни  режим  починио  тешку  велеиздају. Уместо  да  се  свим  силама  трудимо  да  угушимо  економски, политички, дипломатски  и  социјално  Тачијеву  злочиначку  испоставу, актуелни  режим  је  обрисао  патос  са  Резолуцијом  1244, пребацио  питање  Косова  и  Метохије  из  УН-а  у  ЕУ  и  почео  преговоре  о  постепеном  легализовању  терористичке  творевине  у  Приштини. Круг  се  ускоро  затвара. Тадић  је  по  наговору  из  западних  амбасада  пожурио  са  председничким  изборима  2008. године  како  би  положио  заклетву  пре  једностраног  проглашења  независности  Приштине.

Ове  године  на  Сретење  Борис  Клуни  жели  да  спречи  референдум  Срба  на  Космету  о  њиховом  и  опстанку  државе  Србије. После  четири  године  мандата, Борис  Т.  подржава  наставак  преговора  који  воде  у  признање  независности  Косова  зарад  некакве  кандидатуре  за  пропалу  ЕУ. Кога  ће  још  после  интересовати  изостанак  формалног  признања  када  су  у  свему  осталом  терористи  из  Приштине  признати  и  подржани  од  стране  режима  у  Београду. И  ту  неће  бити  крај. Наставиће  се  са  даљим  уценама, захтевима  за  укидање  Републике  Српске, променом  Устава, регионализацијом  у  виду  (кон)федерализације, подржављењем  Војводине, специјалним  статусом  Рашке  области  тзв.  ”Санџака”, Прешевом, Бујановцем, Царибродом, Босилевградом, ”влашким”  и  ”ромским”  питањем  и  ко  зна  са  чиме  још  не. Док  год  се  ми  сами  не  тргнемо  и  кажемо  доста, ово  се  више  не  може  трпети  наставиће  да  уништавају  Србе  и  Србију.  Актуелни  режим  и  добар  део  евроатлантске  опозиције  биће  и  даље  на  услузи  својим  западним  менторима  и  доследно  ће  спроводити  идеологију  антисрбизма. У  то  не  треба  сумњати.

Ових  дана  у  Хашком  трибуналу  тече  покушај  тихе  и  свирепе  ликвидације  још  једног  Србина. У  питању  је  Војислав  Шешељ. Неке  невероватне  чињенице  везане  су  за  његов  процес. Јединствен  случај  у  историји  правосуђа  да  је  оптужени  практично  девет  година  у  притвору  без  правоснажне  пресуде  и  без  икакве  доказане  кривице  од  стране  тужилаштва, а  да  је  сам  добровољно  отишао  у  Хаг. Од  почетка  суђења  покушавали  су  на  све  могуће  начине  да  га  спрече  да  се  сам  брани  и  константно  су  му  кршили  сва  процесна  права. Врхунац  идиотизма  хашких  кадија  огледа  се  и  у  подизању  оптужница  за  непоштовање  суда, јер  је, наводно, Војислав  Шешељ  на  свом  сајту  и  у  својим  књигама  обелодањивао  имена  заштићених  сведока. То  су  били  уцењени  сведоци  тужилаштва  који  су  на  крају  одбили  лажно  да  сведоче  преко  уцењивачких  изјава  датих  тужилаштву  и  решили  су  да  говоре  истину  и  то  јавно  без  мера  заштите. Пошто  ништа  друго  нису  могли  да  пронађу  Шешељу, онда  бар  да  га  осуде  за  непоштовање  суда, иако  је  то  преседан  своје  врсте  и  оптужени  у  главном  процесу  не  може  да  се  терети  за  тако  нешто, па  да  му  кроз  неколико  процеса  за  непоштовање  накупе  година  казне  колико  је  тамо  већ  одлежао. Оно  што  је  и  досад  могло  изазвати  бојазан  је  чињеница  да  за  сво  ово  време  нико  из  тужилаштва  у  Хагу, ни  Дел  Понтеова  ни  Брамерц, у  својим  извештајима  СБ  УН-а  о  поступцима  који  се  воде  готово  да  и  нису  помињали  случај  Војислава  Шешеља.

Као  да  не  постоји. У  међувремену, после  толико  времена, Шешељево  здравствено  стање  се  рапидно  погоршало, а  услед  несавесног  лечења  у  притворској  јединици  постајало  је  све  горе. Понавља  се  све  оно  што  смо  видели  и  у  случају  Милошевића. Када  тужилаштво  у  Хагу  доживи  фијаско, онда  одуговлаче  процес  и  труде  се  да  неадекватним  лечењем  практично  убију  оптуженог  и  тако  окончају  случај. Погрешни  лекови  и  наопака  терапија  Шешеља  су  довели  практично  до  клиничке  смрти, да  би  тек  јуче  Хашки  трибунал  дозволио  да  Шешеља  прегледају  лекари  којима  верује  и  које  је  одредио. Како  су  на  све  ово  реаговали  представници  самозване  ”демократске  јавности  у  Србији” ? Очекивано  никако, а  неки  су  почели  и  са  припремама  за  још  једну  ”евро-журку”,  на  којој  би  прославили  убиство  Шешеља  у  Хагу, као  што  је  својевремено  било  на  дан  Милошевићеве  сахране. Да  је  којим  случајем  реч  о  Ејупу  Ганићу, Јовану  Дивјаку, Илији  Јуришићу, Брису  Татону, Јови  Капи, Сретену  Угричићу, хрватским  навијачима  или  керуши  Мили, нема  тог  борца  за  ”другу  и  демократску  Србију, толеранцију, људска  права  и  евроинтеграције”  који  не  би  стао  у  њихову  одбрану. Овако  пошто  је  реч  о  Шешељу, другосрбијански  људскоправаши  из  ”круга  двојке”  најрадије  би  организовали  ”журку”  као  и  у  случају  Милошевића, јер  је  за  њих  Шешељ  најтипичнији  пример  ”мрачних  90-тих, српског  фашизма, нацизма, геноцида, етничког  чишћења”. За  то  време  Ејуп  Ганић  постаде  слободан  као  птица  на  грани, јер  је  лично  амерички  члан  тужилаштва  БиХ  одлучио  да  ”нема  доказа”  за  поступак.

Сам  Ганић  се  хвали  својим  злочином, постоје  снимци  како  издаје  наређење  да  се  пуца, али  то  није  доказ  за  западну  колонијалну  управу  у  протекторату  званом  БиХ. Сетимо  се  само  изјаве  Бориса  Клунија  како  је  за  њега  свеједно  да  ли  ће  Ганић  бити  изручен  Београду  или  Сарајеву  и  он  верује  БиХ  правосуђу. Сада  нека  верује  и  даље. Нама  су  САД  и  њихови  европски  трабанти  послали  још  једну  поруку  како  ће  Срби  бити  третирани  у  ”уједињеној  Европи”. Исто  онако  како  смо  били  третирани  и  под  Османлијама, само  мало  ”софистицираније”. Имамо  третман  на  западу  као  Јевреји  у  Трећем  рајху.

Шта  нам  ових  дана  поручују, како  се  сами  представљају, а  ”објективни”  медији  и  аналитичари”  нам  то  свакодневно  стављају  до  знања, главни  конкуренти  ДС-у  на  изборима, напредњаци ? Довољно  је  прочитати  саопштење  Александра  Вучића  који  је  саопштио  да  ће  по  питању  Космета  СНС  чврсто  остати  у  границама  Устава, али, увек  има  оно  али  чисто  да  Вучић  не  каже  ништа  конкретно, уколико  увиде  да  је  та  политика  практично  неостварљива  онда  ће  позвати  представнике  свих  релевантних  политичких  странака  на  национални  договор  и  да  видимо  шта  нам  је  чинити. Проблем  са  Вучићем  је, као  и  са  осталим  ”преокренутим”  бившим  радикалима  а  новопеченим  напредњацима, је  у  томе  што  никад  не  можете  знати  када  говори  Александар  Вучић, а  када  из  њега  проговара  Alex  the  Wolf. Ево  примера.

Својевремено  је  Аца  Вучић  изјавио  да  иза  хашких  кадија  и  тужиоца  стоји  ЦИА  и  да  имају  план  да  Војислав  Шешељ  умре. ”Њима  је  то  потребно  зато  што  не  знају  како  би  изашли  на  крај  са  Војиславом  Шешељем, па  да  после  изврше  све  врсте  притисака, уцена  и  лакше  поведу  под  своју  контролу  Српску  радикалну  странку, и  да  разбију  јединство  српских  радикала”, грмео  је  некада  Вучић. А  онда  се  ”преокренуо”  у  Alex-a  the  Wolf-a  као  др  Џекил  када  постане  мистер  Хајд, па  је  све  за  шта  је  оптуживао  ЦИА-у  спровео  у  радикалима  он  сам, Alex  the  Wolf, по  налогу  својих  западних  ментора. Дошао  је  на  крају  и  дотле  да  Шешеља  којег  убијају  у  Хагу  на  крају  оптужи  да  је  монструм  који  је  наручио  атентат  на  Тома  Николића. Изгледа  да  су  евроатлантска  шизофренија  и  један  посебан  политички  облик  Алцхајмерове  болести  неопходни  на  путу  ”преокрета”  до  коначног  антисрпског  ”самоопредељења”. Нарочито  је  бљутава, огавна  и  идеолошки  индоктринирајућа  пропаганда  пронапредњачких  медија. Тако  рецимо, уколико  се  укључите  на  радио  ”Фокус”, који  звучи  као  ”Пешчаник”  који  би  уређивао  Вучић, односно  Wolf, и  ако  било  шта  критички  кажете  о  СНС-у  постоји  реална  могућност  да  будете  ”почашћени”  епитетима  и  речима  којима  није  место  у  пристојном  разговору. На  поменутом  радију  и  телевизији  Свет +, води  се  огољена  напредњачка  агитација. На  антисрпској  Б92  вама  је  јасно  да  комплетна  телевизија  подржава  и  агитује  највише  за  ЛДП, али  тамо  ипак  не  говоре  директно  у  етар  да  се  гласа  за  ЛДП, док  рецимо, Жељко  Цвијановић, уредник  ”Новог  Стандарда”  гостујући  у  емисији  Оливере  Милетовић  ”Питања  и  одговори”  на  телевизији  ”Палма плус”  после  неколико  уводних  реченица  отворено  каже  да  треба  гласати  за  коалицију  око  СНС-а  и  то  као  уредник  недељника  и  неко  ко  би  требао  да  представља  критичко новинарство  и  ко  се  залаже  за  слободу  медија. Нарочито  је  невероватан  пример  приземне  пропаганде  био  случај  на  телевизији  Свет +  када  су  у  току  вести  емитовали  прилог  у  којем  Александар  Вучић  обилази  мајку  убијеног  Ранка  Панића  и  где  поручује  Ивици  Дачићу  да  коначно  објави  ко  је  убио  Панића.

Али, када  бисте  питали  Вучића  за  околности  око  Панићева  погибије  која  се  догодила  на  митингу  СРС-а  поводом  хапшења  Радована  Караџића, Аца  Вучић  поново  постаје  Alex  the  Wolf. Нешто  му  бледи  сећање  и  не  може  да  повеже  све  детаље. За  наступ  у  медијима  је  спреман. Навуче  гримасу  саучешћа  и  туге  на  лице, коју  је  увежбавао  код  свог  новог  политичког  оца  Тома  Николића,  коме  је  та  гримаса  остала  као  последица  некадашње  професионалне  деформације, и  креће  на  наступ. Али, када  неко  постави  незгодно  питање  и  подсети  Wolf-a  шта  је  говорио  док  је  био  Вучић, онда  може  да  очекује  епитете  типа  ”Тадићев  плаћеник, слуга  режима, жутаћ”  и  сл. Ранко  Панић  је  убијен  на  митингу  СРС-а  поводом  хапшења  др  Радована  Караџића, био  је  српски  родољуб  и  члан  СРС-а. Да  је  данас  жив  сигурно  не  би  био  са  Alex-oм  the  Wolf-ом  нити  би  подржавао  ”унапредњачени”  облик  Тадићеве  политике. Ужасно  је  и  испод  сваке  критике  злоупотребљавати  бол  мајке  за  убијеним  сином, нарочито  у  политичке  сврхе  и  ради  личне  промоције. А  убице  Ранка  Панића  за  тај  злочин  морају  и  треба  да  одговарају.

Невероватно  је  да  баш  ова  данашња  генерација  ништавне  политичке  псеудоелите  и  корумпираних  страних  слугерања  сматра  да  је  баш  њима, таквим  какви  су, допало  да  ”коначно  реше”  питање  Космета. И  то  сада, у  историјски  прилично  неповољном  тренутку. Јасно  је  да  се  нешто  друго  крије  иза  тога. Викиликсове  депеше  су  и  овде  од  помоћи  у  праћењу  хронологије  издаје  режима  у  Београду  у  виду  ”креативних, иновативних  и  оригиналних”  решења, као  и  у  виду  информација  како  је  разбијана  најјача  опозициона  странка  СРС  2008. године  и  ко  стоји  иза  тога. Једна  ствар  је  јасна. Сви  они  који  би  да  у  овим  данашњим  условима  ”коначно”  реше  питање  Космета  и  подржавају  овакве  преговоре  под  покровитељством  ЕУ, или  сматрају  да  треба  постићи  ”национални  консензус”  и  мењати  Устав  ако  не  можемо  тренутно  да  спроведемо  и  остваримо  своје  националне  и  државне  интересе  на  Космету, представљају  директне  испоставе  западне  политике  и  евроатлантске  глобалисте. То  се  односи  како  на  актуелни  режим  тако  и  на  њихову  ”унапредњачену”  опозицију. Ко  још  верује  ”унапредњаченим”  нека  се  само  сети  Вука  Драшковића  и  СПО-а, свих  њихових  политичких  метаморфоза  и  преокрета  у  последњих  20  година  и  видеће  будућност  СНС-а. Њихово  коначно  ”самоопредељење”  се  завршава  у  ЛДП-у  Чеде  Јовановића  и  прихватањем  његове  идеологије. На  изборима  треба  гласати  за  оне  који  нуде  другачију  политику  од  ове  којој  присуствујемо  од  5.  октобра  2000. године, а  не  за  неке  који  изигравају  опозицију  у  чистој  борби  за  власт, а  тврде, попут  Николића,  да  је  Тадићева  политика  добра, само  се  лоше  спроводи.

Тренутно  се  мора  замрзнути  решавање  конфликта  на  Космету. Запад  нас  пожурује, јер  њима  то  одговара  да  што  пре  зацементирају  постојеће  стање  њихове  хегемоније  у  овом  делу  света. Међутим, ситуација  се  мења, свет  се  мања  и  то  не  у  корист  наших  западних  непријатеља. Треба  само  да  будемо  стрпљиви, духовно, морално, демографски, економски  и  војно  да  јачамо, налазимо  праве  пријатеље  и  савезнике  и  да  појачавамо  присуство  државе  Србије  на  Космету  и  помажемо  Србима  колико  год  можемо. Само  мало  више  вере, љубави, наде, стрпљења  и  времена. И  наши  су  преци  чекали  преко  500  година  док  нису  осветили  Косово  1912. године. Наше  је  да  учинимо  што  је  до  нас, па  ће  нам  и  Бог  помоћи, ако  буде  имао  коме, како  је  то  говорио  Његова  Светост  Патријарх  Павле. Време  овај  пут  ради  за  нас. Дочекајмо  спремни  пуноћу  времена.