АУТОРИ

Разговор: Марк Брај, представник покрета „Окупирајмо Волстрит“ – Почетак или крај?


Разговор: Марк Брај, представник покрета „Окупирајмо Волстрит“ – Почетак или крај?

28. децембар 2011. године

Протест Окупирајмо Волстрит проглашен је за један од најбитнијих догађаја у 2011. О мотивима тог протеста, о томе како је и зашто почео, а затим и како се завршио разговарали смо са Мајком Брајом, чланом радне групе задужене за штампу покрета Окупирајмо Волстрит.

МАРК БРАЈ "ОКУПИРАЈМО ВОЛ СТРИТ"

Да ли можете укратко да нам препричате због чега је ваш протест почео?

– Магазин под називом “Адбастерс” упутио је позив грађанима да изађу на улице, окупирају Волстрит, формирају кампове и протестују против формиране неједнакости у америчком друштву, нарочито од почетка финансијске кризе 2008. године. Нисам веровао да то може водити ка нечему, нити сам гајио превелике наде. Међутим, група од 200-250 људи се почела сакупљати у Зукоти парку на Менхетну и постепено је почела да привлачи све више пажње. Рекао бих да је то тада више било због полицијске репресије (десило се да су до краја септембра две младе жене биле попрскане бибер спрејом на тротоару од стране полиције без разлога. Затим, више од 700 протестаната је било ухапшено на Бруклинском мосту 29. и 30. септембра). У том тренутку медији су почели да обраћају више пажње на нас. 5 октобра смо организовали велики марш заједно са синдикатима рада када је 15.000 људи шетало дуж Бродвеј улице. У том моменту сам схватио да се ово претвара у нешто заиста велико.

Какав је био материјални и образовни статус демонстраната?

– Различит. Ја сам постдипломац на Универзитету музичке индустрије. Имамо професоре, ветеране, бескућнике који живе у парку и који су такође учествовали у протесту. Било је и старијих, заиста врло разноврсно.

Да ли сте имали неке узоре приликом организовања овог протеста, материјалну и тактичку подршку?

– Доста учесника је имало искуства из ранијих протеста. На пример, ја сам учествовао у Покрету за глобалну правду – против глобализације пре 10 година. Мислим да су Волстрит окупирали баш такви људи који су успоставили директну демократску организациону структуру. Данас имамо већи број тих обука. У почетку нисмо имали и новац, али како је време пролазило почели смо да добијамо донације од пролазника, преко интернета, људи су почели да нам остављају храну, одећу да нам буде топло. До периода о којем говоримо имали смо око 4.500 долара.

Који су вас истакнути поједнинци или организације подржали, а ко вас је критиковао и зашто?

– Неки истакнути чланови демократске странке су нас подржавали као нпр. Ненси Половски, бивши потпредседник Ал Гор, бивши председник Бил Клинтон. Они су говорили добре ствари о нама. Затим је ту било и неких локалних политичара, људи из Градског већа, али нас је и доста других политичара попут републиканаца критиковало рекавши  да је у реду што протестујемо због економског статуса земље али да не би требало да протест усмеравамо на Волстрит,већ против самог Обаме, што је у суштини тачно. Што се медија тиче, већина конзервативних новина које припадају Руперту Мурдоку попут, „Фокс њуз“, „Њујорк пост“ су били толико критични да су нас чак називали и животињама и говорили да нас треба избацити из парка. Друге станице као што су „СиЕнЕн“, „ЕмЕсЕнБиЦи“, „Ал Џазира“ су нам пружале подршку на насловницама, а станице попут „Ал Џазире“ и „Русија данас“ фокусирале на битна питања везана за сам протест.

Стиче се утисак да спонтана окупљања не доносе резултате уколико се циљеви јасно не дефинишу. Да ли је то случај и са вашим протестом?

– Истина је да немамо неку ужу коначну листу одређених захтева. То је због начина на који доносимо одлуке на Генаралној скупштини што значи да неко мора нешто да предложи па се то стави на гласање и ако се изгласа онда се прихвата и то је то. Ако не онда се не прихвата. Већина људи, нарочито они из радничке класе су одмах схватили о чему говоримо јер су они и највише осетили последице економске кризе, изгубили су посао, домове и разумели су везу између ових финансијских институција и проблеме са којима се суочавамо.

Које решење нудите?

– Залажемо се за повећење такси и пореза вишој класи и корпорацијама, повећање фонда за социјалне услуге, повећање запослености, да се људима који су изгубили своје домове кроз хипотеке и пљачкашке кредите омогући да поврате изгубљено уз помоћ банковних кредита.

Како ће се ваш протест одразити на предстојеће изборе у Америци, на глобални рат против тероризма и америчку интервеционистичку политику у свету?

– Покушавамо да се дистанцирамо од избора кад су у питању кандидати, али намећемо битна питања. Ми заиста морамо да буквално уплашимо политичаре не обећавајући им ништа. На нас су утицали у великој  мери  „Арапско пролеће“ и демократски покрет у Египту, Тунису, Либији и мени се чини да је много људи сматрало да се са ратом у Ираку Блиски Исток може трансформисати у демократију само ако САД пошаљу своје америчке војне трупе унутар тих земаља. Мени се чини да се до демократске земље може доћи тек кад се  унутар самих људи појави демократски покрет.

Како гледате на убиство либијског вође Муамера Гадафија? 

– О томе нема званичног мишљења Покрета окупације Волстрит-а. Сматрам да није добра идеја да Сједињене Државе војно интервенишу у другим земљама јер је у питању чисто империјалистичка акција под маском хуманитаризма. Сједињене државе немају баш добар осећај за једнакост, нити одличне социјалне службе зато бих и волео да видим како други људи воде ову земљу.

У коликој мери је протест на Волстриту успео да промени светску политичку сцену?

– Шаљемо поруку да има људи којима је заиста стало и који имају снаге и воље да ствари учине бољим него што јесу. У том смислу су људи широм света рекли: ”Па, ако Американци коначно чине нешто онда је време да и ми почнемо.“ Морамо ићи и даље и створити покрет који ће се бавити спречавањем наше земље да иде у ратове широм света, а то је заиста  међународни циљ који се мора остварити. Нарочито из разлога што је последњих 10 година представљало праву срамоту за наш народ.

Да ли америка води две независне политике, спољашњу и унутршњу када је демоктаија у питању?

– Мислим да постоје двоструки стандарди. Ево, погледајмо само Гуантанамо залив на Куби у којем се хапсе и затварају људи без суђења. Америка има обавезу да спроводи демократију у свету кад је то корисно, али је то одраз америчког националног безбедоносног интереса.

Мајк Брај је рођен 1982. године Њу Џерзију. Друштвено се активирао током покрета против глобализације. Организовао је протесте протим ИМФ, против Светске банке, против ГА и против рата у Ираку. Неко време је провео организујући Раднички покрет 2005. и 2006. године. Помагао је  реформисање  групе студената познато као „Шездесете”, групе студената која се залаже за демократско друштво које је реформисано 2006 године. Био је ангажован у Покрету за права имиграната када су одржани велики маршеви првог маја 2006 и 2007 године.

Аутор: Владимир Недељковић

НОВИНАР ВЛАДИМИР НЕДЕЉКОВИЋ

 

2 replies »

  1. Svetski dan socijalne pravde – galerija O3one, sreda 22.02. u 19h.

    Pokret na Vol Stritu

    U biti pojma socijalne pravde je da se omoguci svim ljudima da zive dostojanstveno, da se formira ”drustvo za sve” i da borba protiv siromastva pronadje drustveno utemeljenje. Utopija ili esencija odrzivog razvoja? Borba za jednakost u mogucnostima ili u ostvarenjima?

    Razgovorom sa zanimljivim gostima, ucesnicima panel diskusije pokusacemo da osvetlimo sve dimenzije pojma socijalne pravde kroz osvrt i kriticko poimanje pokreta Okupirajmo Vol Strit, kao i novonastajucih pokreta koji se bore za slobodan protok informacija, inicirajuci razmisljanje o sustini poruka koje nam ovakvi pokreti (poput Arapskog proleca, Femen-a, Anonymous-a, itd) salju.

    Osecajte se pozvanima.

    http://www.o3one.rs

    Slobodan
    O3one tim

    Свиђа ми се

  2. Колико сам ја пратио на нет-у иза овог покрета стоји Сорошев капитал. Тако се барем могло прочитати на националним форумима. Сврха самог покрета је ширење хаоса као припреме за формирање једне свјетске владе. Индикативно је да је одмах након избијања ових немира римски папа позвао на формирање једне свјетске централне банке ради, како лицемјерно каже, праведније расподјеле свјетских добара. О ко су папа и Сорош, то добро знамо.

    Свиђа ми се