ВЕЛИКА ОКТОБАРСКА РЕВОЛУЦИЈА НА РАСКРШЋУ ПРОКЛЕТА АВЛИЈА?

Пише: Радмила Војновић

16 јануар 2012, ФБР

Србија чека „велику октобарску параду“, на кружном току „евроатлантских интеграција“,  у зачараном кругу „савезничких“ притисака и магловитих обећања о уласку у  Евроатлантски рај! Да ли ће се у Београду десити „Велика Октобарска Гејлијска Револуција“, као важна (Пирова)победа европских вредности  и пораз традиционалне, православне, патриотске, породичне Србије? Некада је била Коминтерна, а сад у Бриселу влада Хоминтерна, кажу Руси. Да ли ће српски „бољшевици“( у овом случају-верници, навијачи, патриотске организације и партије,нормални породични људи, и нормална српска полиција) успети да пацификују  чету „мењшевика“, грлатих хиперактивних ударника НСП, који се, под покровитељством власти, баве духовним криминалом, пропагирајући содомски порок, осуђен од Бога, као грех и зло! Ако гејлије прођу кроз топлог навијачког зеца и постану Црвена(од батина) армија, биће то победа старе хајдучке матрице, нових Малих Радојица и Старина Новака. Ако , пак, у педерлијском тријумфу промотери глобалне Содомије, на челу са демократским шаманима, градоначелником, министрима,прођу … путем црквених литија, мученика Авакума Београдског, мајора Гавриловића и српских каплара, биће то љута зима, на духовном, националном и политичком барометру Србије!

Попут Баш Челика  у бајци, наша влада прескаче све препреке на путу у обећану евродембелију, богату људским правима, јефтиним кредитима, и другим демократским премудростима. На геополитичкој раскрсници, ЕУ-НАТО, на северозападном правцу, на семафору  је црвено светло, понекад пожути, као мамац,…Велики везири ЕУ обећавају зелено светло нашем Баш Борису и Баш Вуку, чим испуне  све услове…Они су, патриотски, помало  демонтирали државу, кроз статут Војводине,резолуцијом о Сребреници, пустили низ воду Републику Српску, локалне дахије, паше и субаше спроводе бриселске и вашингтонске фермане.

Наследили смо  геополитичко раскршће, као кружни ток, тамни вилајет.На раскрсници три вере, наш пешачки  прелаз,често је  ров и бојно поље.Ту смо градили државу, Цркву, расли као народ, побеђивали и трпели поразе, живели  у избегличким колонама и сеобама, чекајући зелено светло на историјском семафору, прилике за востаније против душманлија! Овде су  европски конквистадори, наизменично са Османлијама с југа,имали првенство пролаза, коњицом, тенковима, бајонетама, пешадијом,нацизмом, комунизмом, демократијом,културом, медијима, и коначно, обећаном геј парадом. Кад су Турци кренули да Европу претворе у Северни  Санџак, зауставили  су се на раскршћу хомо балканикуса,скоро пет векова…

Некад је био турски данак у крви, : српски дечаци су претварани у  елитне јањичаре. Данас је демократски данак: армије Срба, без посла, у транзицији, на гастарбајтерском  фронту, од Америке до Аустралије, боре се за хлеб насушни! Некад су Српкиње одвођене у хареме силом. Данас се саме нуде у глобалне њу ејџ хареме, као манекенке! Некад су били велики жупани, јунаци,или велики везири, српског порекла! Сад је наступила ера великог брата, дебила, велике силиконске фарме, хомо педерикуса, великог лукавства,великих  патриотских победа,све мање Србије! У Библији се каже: по плодовима ћете их познати…

На последњој раскрсници, која води у ЕУ, као један од важних услова, је одржавање „параде хомо гејликуса“ . Ултралиберална влада и медији подржавају ову улазницу у цивилизовану породицу европских народа, као нешто нормално. Ако се деси најављена“Велика октобарска …“ , биће то одрицање вековних српских идеала: Божијег Закона, оличеног у 10 Заповести, које су у савести сваког нормалног човека, Христових Блаженстава на Гори,и на том камену, нашег саборног символа вере, садржаног у Православљу, народном епском стваралаштву и патријархалном моралу.  Актуелно српско раскршће је старо источно питање у новом геополитичком руху. Да ли ћемо, вођени слепцима из Страдије, бити бесловесни заморчићи у  лабораторији НСП? Евроатлантске интеграције су део глобалног пројекта:  омекшавања  државних граница, гушења нормалног патриотизма, традиције, породичних вредности, стварање светске државе номада, космополите,потрошача лаких дрога, који као птица селица иде за бољом платом, где у елитном англосаксонском језгру (ЕУ, САД, КАНАДА, АУСТРАЛИЈА)и ИЗРАЕЛ, поред изабраних, живи квалитетни образовани  робови.

У победничком луку, од међународног признања на Берлинском конгресу, балканских и два светска рата, по цену огромних жртава, наш народ је добио државу, доживео привредни и културни напредак.

Са друге стране, слабљењем  православних народних идеала, саборности, задругарства, слоге, и снажењем секуларних, меркантилних европских вредности( освештавање стицања, индивидуализам) дошло је до духовног раскола, који је ескалирао кроз југословенски пројекат , покушај Конкордата, капитулацијом  српске прозападне елите пред агресивним Ватиканским  Интернационалом. Рана раскола, продубљена поделом на четнике и партизане, на жалост, до данас није сасвим зацељена.

Деведесетих, уснуле  историјске матрице, цивилизацијске границе, оживеле су у нашој проклетој авлији, по пророчанству светог владике Николаја. (После Тита, Словенци ће гледати да се одвоје, Хрвати да покатоличе, протерају и побију што више Срба, а  Срби ће организовати мноштво политичких партија) Са Запада октроисан (Јалта)комунизам је замењен демократијом, из Титове Југе, ЕУ и Америка задржали су само административне републичке границе. Око њих се водио рат, на небу и на земљи, завршен полупримирјем. Запад је, традиционално,  користећи двоструке стандарде, демократске процедуре и институције, стао на страну својих природних савезника, Хрвата и Словенаца. Босански муслимани су природно, потражили подршку исламских земаља. Само је Србија наставила са условно„несврстаном“ политиком.Покушај вођења самосталне политике, као да смо регионална сила, показао се тоталним промашајем. Србија до данас тражи покровитељство и пријатељство од осведочених покровитеља и пријатеља наших непријатеља! Србофобија је Розмарина беба наших душебрижних бабица из ЕУ, интегративна идеологија на постјугословенском простору, после комунизма, по принципу сви против Срба.Наше апсурдно губитничко таворење на балканској раскрсници, наставиће се све док се не окренемо Русији, нашем природном покровитељу и јединственом заштитнику.

Чак ако се руководимо меркантилним прагматизмом, долазимо до закључка да су евроатлантске интеграције, погубне за  Србију. Целокупна политика Запада према нама, током последње две деценије, у целини и у појединостима је изразито непријатељска, јер у свим областима, угрожава наш голи опстанак. Запад је поништио наше војне и дипломатске победе, у 20.веку. Српски народ је подељен, у избеглиштву, расељен, геноцид  над  нашим народом у Другом светском рату је систематски заташкан.Хашки трибунал и српске власти пишу нову историју Балкана, затиру наше народно памћење, по познатом рецепту А. Далеса: -Све расположиво злато, новац, употребићемо на заглупљивање људи, уништавање духовности и морала. Најважније је да од малих ногу покваримо и развратимо све…

ЕУ се према нама понаша по универзалном моделу колонијалне пљачке, ширења хаоса, кавге, која прети да прерасте у грађански рат.Ништа лично, то је вековни конквистадорски приступ према домородцима, на свим континентима..Биланс односа са ЕУ је : 1. Позитивни су појединачни пројекти регионалне сарадње, који увек, и пре свега, дугорочно, доносе нашим западним партнерима профит. 2. Запад је одговоран за изазивање грађанског рата у СФРЈ, злочин против мира, дугогодишњу војну, политичку, економску блокаду и медијски рат против Србије, подстицање исељавања најобразованијих, младих, због рата и  сиромаштва, уништење РСК, ЕУ је водила рат против Републике Српске, бомбардовала Србију  нуклеарним отпадом, од чега  и данас  умире народ , ЕУ је логистички и дипломатски организовала одвајање Ц.Горе, већина држава ЕУ признале су независност Косова, са ММФ и Светском банком, ЕУ је одговорна за накарадну монетарну  и економску политику, дужничко ропство, тоталну деградацију и демографску катастрофу, медијску окупацију, коју спроводе њени вазали у Србији.

Којим путем би у нашој ситуацији кренуо свети Сава, или велики митрополит Михајло, Никола Пашић, светитељи владика Николај Жички и отац Јустин Ћелијски? Просто, млади Растко није кренуо у  Европу, него са Русима, на Свету Гору. Дивни митрополит Михајло и велики Пашић у својим московским наступима, рекли су најважније:без духовне, дипломатске, војне, материјалне, политичке помоћи Русије, српски народ не би успео да се ослободи турског ропства, и добије међународно признату државу.Владика Николај и отац Јустин осудили су европски хуманизам  и културу без Бога као сумрак Запада. Видели су српске земље, у савезу са обновљеном Руском Империјом.

Да ли би иједан наш владар, духовник, ауторитет у свим областима стваралаштва, речју, нормалан човек, домаћин, од памтивека, до нашег поколења, дао благослов за параду, одвратну обичном, просто нормалном људском бићу? Парада „поноса“ остаје симболично завештање демократске владе, која оставља иза себе пустош у свим сферама живота.Кад видимо  ко и зашто пружа подршку октобарској паради, постаје јасно зашто многи Срби евроатлантске интеграције доживљавају, опростите на изразу, и као педерске!

Покушај Геј-лезбо интернационале, да под плаштом демократских и људских права и слобода, организују у Москви сличну параду, изазвала је оштру реакцију РПЦ, и огромне већине Руса, тако да су је власти јасно и гласно заувек забраниле.

Тиха већина у Србији мора да се изјасни. Подршком содомској паради, ова Влада је заслужила анатему,и пре него што, као и сви ми, да одговор на Небу, мора да одговара пред народним трибуналом правде, који би могао да оснује будући Народно-Црквени Сабор…За почетак, требало би прикупити милион потписа за предлог о сазивању Народно-Црквеног Сабора, који би имао мандат да реши важна питања, између осталих и ово : ЕУ-НАТО или Руско-ОДКБ интеграције? У првом случају, кроз „регионализацију“ следи даље комадање остатка Србије, унија са Ватиканом, и учествовање у антируској војној Алијанси. У случају Руско-ОДКБ интеграција, следи препород, државе, Цркве, народа, привреде, јачање наше дипломатских преговарачких позиција према Западу, јер само присутство руских стратешких ракета на Балкану може да нам обезбеди мир.Уз поздрав из Москве, прилажем свој глас за сазивање Народно-Црквеног Сабора, као историјске легитимне форме одлучивања…

Радмила Војновић