ДЕШАВА СЕ...

БУЏЕТ СРБИЈЕ ЗА 2012. ИЛИ ФИНАСИРАЊЕ СТРАНИХ БАНАКА, ЕУ И ПОРОДИЦЕ АЊЕЛИ


БУЏЕТ СРБИЈЕ ЗА 2012. ИЛИ ФИНАСИРАЊЕ СТРАНИХ БАНАКА, ЕУ И ПОРОДИЦЕ АЊЕЛИ

Дејан МИРОВИЋ | 12.01.2012 | 00:09 Фонд стратешке културе, РУ
s7252.jpg Влада Републике Србије је усвојила Закон о буџету 15. 12. 2011 године.[1] Или, 45 дана након рока који се предвиђа у члану 31. Закона о буџетском систему (који регулише такозвани буџетски календар). У том контексту, тек 26. децембра. Закон о буџету за 2012. је почела да разматра Народна скупштина. Овакво грубо кршење законских рокова Влада Републике Србије је (јавно) оправдала усаглашавањем са Међународним монетарним фондом и његовим захтевима .[2] Тачније, са захтевима делегације ММФ која је водила разговоре са Владом Републике Србије у новембру 2011. Ову делегацију (која је у Србији провела десетак дана) је предводио Марк Ален, представник ММФ-а за централну и источну Европу. Марк Ален је претходно био на дужностима представника ММФ-а за Пољску и Мађарску. Какве су резултате постигли Пољска и Мађарска под Аленовим “саветима“ најбоље показује стање спољног дуга тих земаља. Пољска је након одласка Алена са функције представника ММФ-а, закључно са 30 јуном ове године, имала спољни дуг од 365 милијарди долара. Слична ситуација, (и гора због разлике у броју становника) је остала после Алена и у суседној Мађарској. Тачније, Мађарска је закључно са 30. јуном ове године, имала спољни дуг од 235 милијарди долара.[3]Када се имају у виду ови резултати Аленове политике, али и Писмо о намерама које су 19. 9. 2011. године упутили премијер Цветковић и гуверенер Шошкић председнику ММФ-а Кристини Лагард, (у којем се обавезују да ће сваки 3-4 месеца подносити извештаје о економској политици) није никакво изненађење што у српском буџету (из године у годину) расту издаци за отплату спољног дуга. Тачније,према табели у члану 1. буџетаза 2012. годину, порасли су издаци за отплату страних камата, за око 14 милијарди динара ( 140 милиона евра) у односу на 2011. годину

Такође, сходно захтевима ММФ, (које је, иначе, јавно формулисао представник ММФ-а у Србији Богдан Лисовик), у вези са отпуштањем људи у здраству, смањивањем социјалних издатака и оправдавањем високих камата које дају стране банке у Србији [4], у буџету за 2012 годину су смањени издаци за социјалну заштиту (дечија заштита, инвалиднине, фонд за младе таленте, избегла и расељена лица,ученички стандард) за око 2 милијарде динара (20 милиона евра) у односу на 2011 годину. “Замрзнута“ су и давања за Републички фонд за здраствену заштиту, што при инфлацији од око 8 % значи осетно смањивање издатака за здраство. (Такође, Лисовик је изјавио да су пензије у Србији високе у односу на раст БДП-а).[5]

Истовремено, у члану 7 . буџета за 2012. годину се предвиђа да ће Србија издвојити око 211 милиона динара за чланство у Светској банци иако је та институција признала такозвано Косово. Такође, у члану 3. буџета за 2012. годину се наводи да ће се Република Србија отплаћивати кредите узете од Рајфазен банке у вредности од 40 милиона евра, при камати од 6, 7%, од Уникредит банке од 40 милиона евра, при камати од 6,7 %, Хипо Алпе Адрије од 20 милиона евра, при камати од 6, 7 %, од Европске инвестиционе банке од 233 милона евра (иако се не зна да ли је камата фиксна или варијабилна и колико уопште износи), Лондонског клуба који окупља западне банке ,уз камату од 6, 75%, немачке развојне банке КFW, уз камату од 6, 17%, као и од Европске инвенстиционе банке за консолидацију старих зајмова (за путеве и зајмова за железницу), при зеленашкој камати од 8, 15 % (у буџету се иначе наводи да руски и кинески кредит које је Србија узела имају много мању каматну стопу од западних, од 3 %).

Такође, у члану 7. буџета за 2012 годину се наводи да ће Република Србија исплатити 1,5 милијарди динара (око150 милиона евра) банкама које послују у Србији (углавном банакама из ЕУ које држе око 70 % тржишта) за такозване субвеционисане кредите. Дакле, у тренутку велике економске кризе Република Србија из буџета субвенционише банке из ЕУ.

Што се тиче односа са ЕУ, у образложењу буџета за 2012 . годину се признаје да Србија и након 3 године од потписивања Споразума о стабилизацији и придруживању има велике губитке због примене Прелазног трговинског споразума. Тачније, у образложењу буџета се наводи: “С обзиром да се наставља примена Прелазног трговинског споразума, укупни приходи од царина планирани су у износу од 34 милијарде динара, што представља пад од 14, 5% у односу на процење приходе у 2011. години“. Дакле, Србија иако у незавидној економској ситуацији, фактички помаже са 60 милиона евра фирме из ЕУ које извозе производе на српско тржиште.

Да би надокнадили овако велики губици у буџету због примене ССП-а (Прелазног трговинског споразума), подигнуте су акцизе , јер како се наводи у образложењу буџета, очекује се раст прихода од овог пореза. Или, од пореза који по економској теорији погађа најсиромашније слојеве друштва (повећање прихода од акциза је планирано за 18, 2 % у односу на 2011. годину).

Такође, (потпуно непримерено) се у члану 4. буџета приказује такозвана развојна помоћ ЕУ. Или, ИПА фондови који су (у суштини), усмерени ка фирмама из ЕУ које послују у Србији (али и структурама повезаним са ЕУ). Тачније,наводи се у буџету, средстава из ИПА бити усмерена ка пројектима у вези са контролисањем ЕУ фондова, усклађивањем рада српске царине са ЕУ, европским програмом подршке,подршком цивилном друштву, Споразумом о заједничком европском ваздушном простору, стипендијама у области европских интеграција, подршке медијима у обалсти европских интеграција, изградњи Жежељевог моста ( који раде фирме из Шпаније и Италије док српска грађевинска индустрија пропада) .

Такође, упркос економској кризи и негативној одлуци Европског савета у вези са кандидатуром Србије за чланство Србије у ЕУ од 9. 12., у буџету за 2012. се издвајају велика средства за такозване европске интеграције. На пример, за Канцеларију за европске интеграције, преко 199 милијарди динара, за кабинет потпредседника Владе за европске интеграције (иако је потпредседник Владе дао оставку након одлуке Европског савета од 9.децембра) 43 милиона динара, Канцеларију за ревизију система управљања средствима Европске уније, скоро 42 милона динара. Такође, из буџета произилази да су предвиђена и средства за пропагирање ЕУ интеграција у дијаспори (у оквиру Министарства за дијаспору). Предвиђена су и средства из буџета Србије за финасирање школе РЕСПА за обуку чиновника за европске интеграције у Данилограду у Црној Гори (?!), у износу од око 16 милиона динара .

Коначно, огроман део укупних трошкова предвиђених у буџету за путовања од око 10 милијарди динара (100 милиона евра) је превиђен за путовања у Брисел. И посете институцијама и земаљама ЕУ од стране српских чиновника , министара и председника Републике.

Такође, док је војска у све горем стању, посебно војни пензионери и подстанари, за мисије у иностранству, које између осталог предводи и ЕУ, издваја се, само за трошкове путовања, 82 милиона динара.

Коначно, уместо да Република Србија усмери средства из буџета ка субвенционисању предузећа са доминатним српским капиталом, она се усмеравају ка компанији ФИАТ. Или, ка компанији која је у власништву једне од најбогатијих европских породица свих времена. Тачније, породица Ањели и њени рођаци поседују око 99 % компаније ФИАТ, као и 67 % компаније ФИАТ аутомобили Србија. Или, средства из српског буџета за 2012. се усмеравају ка ФИАТ аутомобили Србија у иако од потписивања уговора са Владом 2008. године још увек није покренута производња. Тачније, у члану 7. буџета за 2012. годину је предвиђено да Министарство економије издвоји око 10 милијарди динара (око 100 милона евра) за компанију ФИАТ аутомобили Србија. Такође, у члану 7. буџета је предвиђено да Министарство финасија издвоји око 1 милијарду динара (10 милиона евра) за компанију ФИАТ аутомобили Србија.

Када се све претходно има у виду, јасно је да се ради о буџету које је направљен, не према српским законима и економским приликама, већ према упуствима ММФ-а и потребама банака и компанија из ЕУ. Или, ради се о буџету који не помаже српске ученике, студенте, младе таленте, социјално и здраствено угрожене, већ банке монополисте из ЕУ које раде на српском тржишту и породицу Ањели.

affiliate_link
Disclosure: We are a professional review site that receives compensation from the companies whose products we review. We tested and reviewed the web hosting sites ranked here. We are independently owned and the opinions expressed here are our own.

Категорије:ДЕШАВА СЕ...