Тужни и претужни су ово били новогодишњи и Божићни празници за фамилију Самарџић из Швајцарског Сент Галена. Није се у дому Слађане (35) и Александра (39) ове године китила јелка, нити су се куповали поклони. Замукла је и весела граја њихове дечице, шестогодишње Александре и њеног две године млађег брата Марка. Ојађени родитељи не могу да верују да има више од 30 дана од како су им швајцарске власти, како они кажу, „на правди Бога“ одузеле старатељство над њиховим породом.

Швајцарска узела децу српском пару

09. 01. 2012. 12:00

Марко и Александра

А они их за сво то време нису ни видели нити знају где се и код кога налазе најмилији, ко им спрема доручак и чита приче пре спавања.

Лажне пријаве

А све је почело са једном, наизглед, обичном пријавом коју је забринути отац Александар Самарџић поднео васпитачима и руководиоцима школске установе и вртића у сентгаленском насељу Ротмонтен, коју је тада похађала ћерка Александра.

– Само сам хтео да одбраним своју кћеркицу Александру од претњи једног дечака из школе и његове мајке. И данас сам уверен да се радило о сексуалном малтретирању моје ћерке, јер је тај дечак завиривао под сукњу мојој девојчици.

Уместо да школска управа и наставници реагују на моја упозорења, дешава се управо супротно – заједно са родитељима они су се удружили против мене и затражили полицијску заштиту – прича за „Вести“ Самарџић, којег су репортери „Вести“ посетили у њиховом дому у Сент Галену.

На јесен прошле године мала Александра је требало да пође у први разред у основној школи у Ротмонтену, где је ишла и у вртић, али су, по речима њеног оца и мајке, били једноставно присиљени да своје дете упишу у другу школу, скоро четири километра удаљену од њиховог стана.

– Ми на то нисмо пристали. Жалили смо се, подносили документа, али ништа од тога није прихваћено. На крају су нас, јер нисмо хтели да шаљемо наше дете на наставу у ту школу пријавили код Службе за старатељство малолетника („Вормундсцхафтсамт“ ВСА)- прича Самарџић.

Родитељима није преостало ништа друго него да се за помоћ и правну заштиту обрате Генералном конзулату Србије у Цириху, пошто сви чланови породице поседују искључиво пасоше и држављанство Републике Србије.

– У нашем Конзулату су нам заиста изашли у сусрет, не могу да се жалим. Имали смо сви заједно састанак, међутим, како год смо окренули и обрнули госпођа Елизабета Келер, из Службе за старатељство малолетника (ВСА), рекла је другачије. Наговестила нам је да ће нас казнити што не пуштамо дете у школу, а ми смо за то имали добре разлоге.

Они су нас наиме све време убеђивали да то није специјална школа, међутим, ја сам се распитао и стварно дошао до података да је то школа за, да тако кажем, „ученике са посебним потребама“. А наше дете није психички поремећено и захтевали смо да иде у школу са својим другарима овде близу нас, у насељу где живимо – тврди Александар Самарџић.

Статус-кво трајао је до 7. децембра прошле године када је ВСА дао налог полицији да се фамилији Самарџић одузму деца. Чак и мали Марко, мада он по закону у школу треба да пође тек догодине! О тим драматичним тренуцима, једва суздржавајући сузе, причала нам је Слађана Самарџић.

Отимање малишана

– Александар је већ отишао на посао када су се на вратима појавила два полицајца. У први сам мах помислила да се нешто догодило моме мужу, али они су ме умирили рекавши да је са њим све у реду. Затим су ми наредили да пробудим децу, која су још спавала, обучем их и онда сво троје су нас одвели у полицијску станицу.

Нису помогла моја преклињања да хоћу прво да назовем мужа и Конзулат Србије у Цириху. Брецнули су се на мене да урадим што траже, иначе ће их они изнети из стана као пакете, умотане у ћебад – прича нам ојађена мајка.

Документа: Доказ да су родитељи Александар и Слађана психички здрави

– Пробудила сам малишане и што сам мирније могла саопштила им да морамо да идемо у полицијску станицу и да ће све бити у реду, те да ће „тата тамо доћи по нас“. Моје лепа и паметна деца била су послушна, нису се ни бунила нити плакала, а Александра је само рекла: „Добро, верујем ти мама“. А ни ја нисам знала да их ево до данас нећу видети нити разговарати са њима – са тугом у гласу прича Слађана.

По њеним речима кућа је одједном била пуна полицајаца, који су дошли са двоја кола. У једном аутомобилу се касније возила она, а у дугом деца. У полицијској станици су децу забавили папиром и бојицама, а њу су буквално на превару одвели у ћелију, закључали је, рекавши да сачека. Нешто касније уручили су јој решење о одузимању деце и друго којим се, као у муж Александар, неколико месеци раније, упућују на психијатријско вештачење.

– Наравно, на тој клиници нису хтели да ме задрже ни дана, али су на инсистирање надлежних то ипак учинили и потом ме отпустили као здраву особу што и јесам. Ни сам не знам кад и како ће се ова ноћна мора коначно завршити, а ми, добри и брижни родитељи, поново имати прилику да натраг добијемо своју децу – пита се несретна мајка.

Поузданог одговора на ово питање, нажалост, и даље нема.

Школске власти и јавно претиле

Половином јула прошле године о овом, за швајцарске прилике невероватном случају, јер се очигледно није радило о некој асоцијалној, већ потпуно нормалној и уређеној грађанској породици, изашао је чланак на првој страни листа „Сентгалер Нахрихтен“, у којем се аутор Бернрад Маркс јасно ставио на страну Србина Самарџића, али донео и реакције надлежних на овај случај.

Тако је представник школских власти у Сент Галену, Кристијан Кротођини негирао све оптужбе Самарџића.

По њему није било никаквих индиција да је Самарџићева кћерка била изложена опасности. Кротођини је признао да постоји разилажење између овог родитеља и поменуте школе и да они „за сада имају стрпљења, али да ће једног тренутка морати да реагују“.

Полиција не хаје за доказе

Васпитачица Александре је поднела пријаву против Александра тврдећи да је Самарџић „терорише, да је у школу долазио чак и наоружан и да је због њега доживела нервни слом“.

– Изјавила је како ја њу надгледам, пратим, како је психички оптерећена и не може да изводи наставу. А ништа од тога није било истина! У полицију сам однео доказе да тог спорног дана, када сам јој наводно претио, нисам могао да будем на два места одједном јер сам цео дан био на свом радном месту. Моје доказе, нажалост, нису хтели да прихвате и више су веровали њој него мени – јада нам се ојађени отац.

Да је полиција озбиљно схватила пријаву васпитачице доказили су 23. марта прошле године: дошли су на његово радно место, ухапсили га и одвели на „посматрање“ у психијатријску клинику у Вилу.

– Успео сам да докажем невиност и да нисам луд. Пуштен сам већ после неколико дана – испричао је Самарџић.

САОПШТЕЊЕ КОНЗУЛАТА СРБИЈЕ У ЦИРИХУ
Два пута одбијен захтев за посету

Поводом овог случаја из конзулата Србије добили смо званично саопштење које је потписала генерални конзул Вера Вукићевић и у целости га преносимо:

Не одустаје: Конзул Вера Вукићевић

„Генерални конзулат Републике Србије у Цириху је о случају обавештен од стране породице Самарџић, крајем октобра прошле године.

У најкраћем року су контактирани сви надлежни швајцарски органи – Служба старатељства Ст. Галена, здравствене институције и полиција.

Циљ ангажовања конзулата је пружање максималне помоћи и конзуларне заштите, како родитељима Александру и Слађани тако и малолетној деци Александри и Марку.

Тренутно смо ангажовани на добијању термина за посету деци, о чијем ћемо стању моментално известити родитеље и надлежне службе у земљи.

До сада су две молбе за посету представника конзулата одбијене од стране Службе старатељства града Ст. Галена, али је интервенисано на вишем, кантоналном нивоу.

Данас, 6. јануара, добили смо предлог термина за састанак у просторијама Службе за старатељство Ст. Галена, на коме бисмо се договорили даљи кораци. Верујемо да ћемо врло брзо добити и термин за посету деци која су, као што сте обавештени, привремено одузета од стране Службе за старатељство.

Од швајцарских органа смо обавештени и да је неопходно да се организује неколико заједничких састанака родитеља са Службом старатељства, као први корак у циљу враћања деце. Родитељи ово одбијају и као предуслов наводе ангажовање адвоката и обавезно присуство представника ГК састанцима.

Конзулат РС у Цириху је у свакодневном контакту са породицом Самарџић и чини све у складу са својим надлежностима како би обезбедио пуну правну и конзуларну заштиту наших држављана, а првенствено у интересу заштите деце породице Самарџић. Конзулат ће наставити да предузима нове и одговарајуће кораке у нади да ће случај ускоро бити решен на најбољи могући начин.“

Н. Поповић – Ж. Марковић/ Вести

ФБР: и на ФБ организована група подршке породици Самарџић:
https://www.facebook.com/groups/329713627049449/