Обраћање јавности поводом преднацрта Закона о правима детета

19 децембар 2011, ФБР, Двери

„Истина Маја, последњи и најјачи ударац – на ЈЕДИНУ институцију која функционише у Србији је ОВАЈ ЗАКОН и НИ ПО КОЈУ ЦЕНУ НЕ ДОЗВОЛИТИ ДА ОВО ПРОЂЕ гласање у Скупштини, тражити референдум, писати у средствима информисања, ангажовати стручне људе у овој области да говоре јавно, правити трибине, организовати скупове – може, сетите се како смо зауставили ВАКЦИНИСАЊЕ Србије пре пар година, исто овако, била је то иницијатива преко интернета, тако је кренуло, од нас… И НЕЋЕ ПРОЋИ НИ ОВО – и оно што треба да тражимо је укидање свих уредби јер правни је апсурд да се у овој држави влада уредбама уместо законима, а онда и укидање свих закона који су донети „на брзину по захтевима Европе“, а ради „уласка у Еу“, та накарадна уређења већ су створила „ненормална и неморална“ друштва, без трунке морала и правих вредности које само ПОНИШТАВАЈУ ТРАДИЦИЈУ И ЧИСТОТУ СРБСТВА.“…(ФБР „додатак“)

Београд, 16.12.2011

У Србији, земљи у којој је, од пописа 2002. године до данас, преко 400 000 људи мање, и у којој сваке године умре 34 000 људи више него што их се роди, и у којој има преко милион незапослених и ко зна колико оних који су на ивици да изгубе посао, породица, као основна ћелија друштва, захтева нарочиту пажњу и заштиту, што је у складу са Универзалном декларацијом о људским правима (Члан 16, став 3: „Породица је природна и основна ћелија друштва и има право на заштиту државе и друштва“), са Конвенцијом УН о правима детета („Породици, као основној јединици друштва и природној средини за развој свих њених чланова, а посебно деце, треба да буде пружена неопходна заштита и помоћ како би могла у потпуности да преузме одговорност у заједници“), као и чланом 5 исте Конвенције, у коме јасно стоји да ће „стране уговорнице поштовати одговорности, права и дужности родитеља, чланова шире породице или заједнице, како је предвиђено локалним обичајима“, Уставом Републике Србије и њеним Законом о породици.

ДАНАС СУ СВА ДЕЦА У СРБИЈИ ПОТЕНЦИЈАЛНЕ ЖРТВЕ СРПСКОГ СУЛУДОГ РЕЖИМА!...(фбр)

Нажалост, Преднацрт Закона о правима детета, који се ових дана нуди на увид јавности, а који очито неко жели да усвоји на брзину, без озбиљне стручне расправе и консензуса друштва коме се намеће, не само да неће допринети заштити и развоју породичног живота у нас, него ће допринети даљем разарању ове основне ћелије друштва.
Наиме, пажљиво читање закона указује на чињеницу да је циљ оних који га предлажу да одузму децу од родитеља и да их предају држави, а под видом „заштите дечјих права“.
Родитељско право у Србији до сада је било заштићено, а држави је било дозвољено да у овој области интервенише само у изузетним случајевима (при чему се, у правној науци, изузетак увек тумачи рестриктивно, да се не би нарушило само правно начело).
Међутим, по Нацрту овог закона:

• родитељ постаје сумњиво лице које за свако физичко спутавање и ограничавање детета, чак и оно које је неопходно за дететову добробит, може бити кажњено, чак и одузимањем родитељског права (овога нема ни у многим развијеним земљама, међу којима су Велика Британија и Француска);
• дете са десет година стиче процесну способност, па може да тужи родитеље ако га прекоревају због лоших оцена или му не дају довољан џепарац, у складу са његовим схватањем стандарда;
• дете може да се суди с родитељима и да себи бира правног заступника;
• дете од 15 година има право да родитељима забрани увид у свој здравствени картон.

Да и не говоримо што се у преднацрту Закона, под видом права на слободан приступ информацијама о здрављу и здравим стиловима живота, уводи у школе сексуално васпитање, које је, у великом броју случајева на Западу само допринело разарању породице, чији је основ љубав и поштовање, а не пука сексуалност.
Нарочито је битно да се у овај Закон уводе права деце – припадника тзв. „сексуалних мањина“, чиме се даља пропаганда хомосексуализма као прихватљиве „полне оријентације“ неумитно наставља, што за резултат има праксу већ виђену у појединим земљама Запада, где промотери хомосексуализма долазе у вртиће да малој деци причају о лепотама „лезбо-геј заједница“.
У преднацрту закона, члан 5, тачка 4, стоји да деца имају и политичка права, иако основно политичко право, из кога происходе и остала, право да се бира и буде биран, стичу само пунолетна лица.
Тиме се врши недопустива политизација детињства, а деца од 14 година добијају право на удруживање, при чему нико ни не мисли о заштити деце од деструктивних секти, које се често јављају управо као удружења грађана.
У тоталитарним државама, попут Стаљиновог Совјетског Савеза, деца су била подстицана да шпијунирају и властима достављају родитеље (познат је пример Павлика Морозова).
Преднацртом овог Закона, држава омогућује деци не само да достављају родитеље, него и да их уцењују ако не буду послушни новим стандардима тзв. „дечјих права“.
Ова тенденција води ка стварању тоталитарне државе, која ће породицу и личност држати под сталном стегом.
А тоталитаризам није у ОБЛИКУ, него у ОБИМУ власти (Иван Иљин).
Зато је овај закон, иако маскиран демократском реториком, суштински антидемократски и противуставан.
Због тога позивамо да се преднацрт овог закона хитно повуче из процедуре, а да се напише нови, који ће бити одраз како најбољих универзалних и домаћих правних традиција, тако и најширег јавног консензуса.
Двери позивају све битне националне институције, националне политичке странке, Српску Православну Цркву и друге традиционалне религијске заједнице у Србији, да заједно зауставимо овај напад на наше породице.
УО Покрета Двери- ЗА живот Србије

—————————————————–

ФБР АНКЕТА (форумска дискусија): ШТА ГРАЂАНИ СРБИЈЕ МИСЛЕ О ОВОМ СКАНДАЛОЗНОМ „ЕУ НАМЕТНУТОМ“ ЗАКОНУ:

М.Н.- „Истина Маја, последњи и најјачи ударац – на ЈЕДИНУ институцију која функционише у Србији је ОВАЈ ЗАКОН и НИ ПО КОЈУ ЦЕНУ НЕ ДОЗВОЛИТИ ДА ОВО ПРОЂЕ гласање у Скупштини, тражити референдум, писати у средствима информисања, ангажовати стручне људе у овој области да говоре јавно, правити трибине, организовати скупове – може, сетите се како смо зауставили ВАКЦИНИСАЊЕ Србије пре пар година, исто овако, била је то иницијатива преко интернета, тако је кренуло, од нас… И НЕЋЕ ПРОЋИ НИ ОВО – и оно што треба да тражимо је укидање свих уредби јер правни је апсурд да се у овој држави влада уредбама уместо законима, а онда и укидање свих закона који су донети „на брзину по захтевима Европе“, а ради „уласка у Еу“, та накарадна уређења већ су створила „ненормална и неморална“ друштва, без трунке морала и правих вредности које само ПОНИШТАВАЈУ ТРАДИЦИЈУ И ЧИСТОТУ СРБСТВА.“

Н. Ј.- Причају о праву детета, а мисле о уништењу породице…

М. К.- Управо тако најежила сам се када сам прочитала… 

Н. Ј.- Јуче ми је ћерка донела из школе брошуру коју су делили ученицима са насловом „Европски дневник – мудар избор“. Ето колико и како они мисле о деци…

М. К.- Ако у том „Европском дневнику“ стоји исто што у овом, не дај Боже, будућем закону, онда могу да замислим како мисле о деци….

Н. Ј.- Та брошура је пример кардиналног удара на психу деце која још увек немају формиран политички став. Управо сама та чињеница што једно чисто политичко питање намећу и пропагирају деци у школама (ваљда рачунајући да ће иста та деца утицати на своје родитеље) говори о класичној злоупотреби деце у политичке сврхе. Баш европски, зар не?

М. К.- Па и јесте европски. Такве накарадности и јесу оличење европејства….

Н. Ј.- Оно што ја сматрам Европом, очито је у колизији са овим што они нуде…

М. Т.- Ово је више него страшно. Против овога треба да се подигну сви, на свим нивоима. Ово је мнооого озбиљније него што можемо и да претпоставимо.

М. К.- Слажем се, само још нисам чула да је ико реаговао? Када сам прочитала ужаснула сам се…

М. Т.- Ја сам чула за тај закон, сада сам га скинула да га прочитам на миру. Како да реагујемо? Дајте, људи, треба да подигнемо све што можемо. Ови имају већину у Скупштини, нешто мора да се уради….

 М. К.- Па они кажу да је Скупштина одраз воље већине…

М. Т.- Скупштина је у овом сазиву одраз математике и издаје…

 В. Ј.- Цела скупштина је кошница пуна трутова, који уместо мозга имају вакум у оним њихвим главурдама…

В. Ј.- Дрво се савија док је младо, тако и овај олош са запада удара на децу, ту је најмањи отпор. Перфидна политика запада, ако се може назвати политиком..

М. Т.- Мора да се спречи доношење оваквог закона. Не знам како…

 В. Ј.- Ови „жутаћи“ се ухватили као пијан плота, па чим се народ побуни на нове законе, одмах се правдају „тако је у ЕУ“. Зашто примењују ЕУ законе, када нисмо (и никада нећемо бити) део ЕУ…

С. П.- Да би нас уништили „законски“… владавином „права“…

 С. П.- Сви ћемо проћи као Владика Артемије. Протераће нас из Србије, као са Косова? То хоће?

М. С.С.- Видећу да се уради нешто у вези текста. Да изадђе у јавност, да виде људи шта у ствари тачно значи ово…

Д. Н.Л.- Родитељ постаје сумњиво лице које за свако физичко спутавање и ограничавање детета, чак и оно које је неопходно за дететову добробит, може бити кажњено, чак и одузимањем родитељског права (овога нема ни у многим развијеним земљама, међу којима су Велика Британија и Француска); дете са десет година стиче процесну способност, па може да тужи родитеље ако га прекоревају због лоших оцена или му не дају довољан џепарац, у складу са његовим схватањем стандарда; дете може да се суди с родитељима и да себи бира правног заступника; дете од 15 година има право да родитељима забрани увид у свој здравствени картон…

М. С.С.- Ово пише, јел Нина? Ахахахаха, знате кад ће ово проћи у Србији. Исто кад и педери буду шетали Београдом без инцидената…

Д. Н.Л.- Добро је познато какав је наталитет у земљи Србији, још боље је познато да нико ништа конкретно не чини да се услови побољају и нико није свестан изгледа да немамо будућности без пораста наталитета. овај ,,закон,, је једноставно речено Зло ! Питам се да ли ће родитељи и они који то тек требају бити ћутати пред овим?! Зар је могуће да ће ово бити усвојено само зато што је неки кретен из Европе ово смислио? Зар није довољно што руше друштво у сваком смислу већ хоће да сруше породицу која и јесте стуб друштва? Хајде људи заузмите став по питању овога ово ако прође имаће далекосезжне последице !

М. С.С.- Проблем је у томе што људи ни не знају за овај закон….

Д. Н. Л.- Потрудићемо се да сазнају бар овако,ово што си горе прочитао су ставке тог закона довољно је да то раширимо овде. ја сам лично шокирана овим наравно да се поштују дечија права али та деца су некомплетне личности ми смо ту да им дајемо смернице и наравно да саслушамо њихове жеље и мишљења али ово-немам речи !

Д. Н. Л.– Е баш ме чуди да се није неко сетио да каже колико нам деце у Србији живи испод границе сиромаштва? Колико деце на Косову нема миран и безбедан живот? Шта је са њиховим правима на нормалан живот?

М. С.С.– Овај закон важи већ 10 година у Аустралији. Видећу да га проширим и преко покрета и неких медија итд…

Д. Н. Л.– Иначе у истој тој европи и земљама где је овај закон на снази огроман је број социјалнихи здравствених поремећаја међу децом. Они праве клинике да би ту исту децу лечили! Та деца могу да се дрогирају пију и раде не знам шта а родитељ неће знати за то јер му је здрв.картон недоступан, та деца дају себи слободу да раде и иду где хоће! Мислећи да им овим дају забога неопходну слободу наносе им некад непоправљиву штету, јер као неформиране личности не знају ста ће са истом! Е ако зелите ово за вашу децу мислим стварно !!!

М. С.С.– Наша власт је мало глупа. Не схватају да ће им ово бити велики ударац, и ако морају да усвоје овај закон због ЕУ…

М. М. М.- Још једна алка у низу……баш ме занима како су осмислили члан по којем ће мој син који има 10 година смети да изађе из куће САМ нађе адвоката САМ,па онда мене тужи…….Пре тога ће морати да оде САМ да купи поводац , да ми окачи ланац,а онда изведе у шетњу до прве адвокатске канцеларије…

В. Ј.- И шта су онда родитељи? Машине за прављење деце коју може свака смрадина да ти одузме ако неко упери прст у тебе и каже да си своје рођено дете дискриминисао. Док ти докажеш да си невин звери су дете дали на усвајање свеже венцаним Адаму и Стеви…

 М. Т.- Народе, ја сам видела да су ово поставили ови из Двери. То у суштини није важно сада. Ово је страшно битно, да се овоме супротставимо. Испада да држава, тим пре ОВА држава треба да се постави изнад родитеља унутар породице. То је терор. Делује ми као да је циљ да се направи нова генерација зомбија, савршенијих зомбија…

В. Ј.- Е баш бих волео да видим тог курђу који ће ми одузети дете, семе би му затро јебо их запад. Оће ли још и да измисле закон на којој страни кревета смем да спавам…

М. Т.- Суптилно су смислили. Са 15 година клинац може да те пријави. Са 15 година је родитељ природни ривал јер је „први при руци“, а дете расте и почиње да схвата свет око себе. Са 15 година дете је дезоријентисано, то је најнестабилнији период. ТАДА има право да пријави родитеља. Шта ће бити када схвати шта је урадило, како ће живети са својом савести, какве ће то последице имати. Даље, где ће деца коју држава има право да одузме из породице – пошто је богата па установа колико хоћеш има на сваком кораку. Па и пројекат сигурне куће је атак на психу. Уместо да затворе насилника – оца (а и то је унапред одређено, зашто увек отац?), они склањају дете из окружења на које је навикло. Све раде да униште психу, све…

М. Т.- Ми имамо у једном закону одредбу о заштити фока, имамо у закону о забрани дискриминације забрану АПАРТХЕЈДА у Србији !?!?!?!?!?!?! То је прихваћено, нико трепнуо није. Бесмислено. Како каже газда темплар или који већ – тако буде. Ово мора да се спречи…

В. Ј.- А закон ако згазиш бубамару 15000 казна, удариш пса 6 месеци затвора и још којекаквих глупости само човек има најмања права…

М. М. М.- Овако нешто може да смисли само дјете које има 10 година,и то у неком моменту кад је „љуто“ на родитеља,па тражи своја права,тако да ми се чини да је ово узето из Кефалице……а с обзиром да знамо на којем нам је нивоу влада овако нешто није ни чудно…..

В. Ј.- Вероватно су у целодневном боравку па су тамо гледали сликовнице…

М. М. М.- Неће они нас да питају за доношење закона,па чак и ако га усвоје,баш ме занима ко ће да гледа са стране док некоме дјете одузимају….то ниједан родитељ неће дозволити ……МИ СЕ ПИТАМО ДАЛ ЋЕ ТАЈ ЗАКОН БИТИ ПОШТОВАН…

М. Т.– Намерно скрећем пажњу људи које поштујем и до чијег ми је мишљења стало: Горе сам написала – није важно ко је поставио, важно је да се супротставимо. Али, ако је овај пост смишљено постављен после упозорења да се овде не позивамо на странке, а Двери су то постале (још нисам добила одговор на питање ко је то финансирао, јер није једноставно постати партија) као пробни балон – поздравите налогодавце. Прво, млохави су ми много Мирјанини коментари, као да треба да подстакне дискусију. Народ МОРА да се пита. Причамо о кућном васпитању као основном. Која ће то кућа да ми васпитава децу? Ако сте, господо Двери, добили задатак да проверите ставове о овом закону, понављам, поздравите налогодавце. Нехотице помишљам на протесно самоспаљивање будистичких свештеника. Ако сте ви пристали да будете полигон за пробне балоне ових власти, ми нећемо пристати да нам се власти мешају у куће. Где су њихова деца? Ко их чува док они „лоше изгледају, јер дан и ноћ раде за Србију“? Поздравите их и реците им – ГОВОРА НЕМА о овом закону. Ако грешим, извињавам се, мене нема чега да буде срамота…

М. М.- Мајо свака вам је на месту!

М. С.С.- Ja sam uz Maju 100%…

М. Т.- Знала сам да ћу да пропустим неког од пријатеља, немојте ми замерити 🙂 ВАЖНО ми је да ово прочитате. Моја су деца велика, мене ово не качи. Моја су деца Срби, ја сам поносна кћерка свога покојног оца и чиним све да они буду поносни на мене. А ко ће бити њихова деца ако овако нешто прође?

М. Т.- Као сто видиш Мајо нисам реаговала..то довољно говори. Текст је добар иако је из Двери кухиње.

М. С. С.- А ја тек треба за неколико година да имам децу. И апсолутно нема ама баш никакве шансе да ћу овај закон поштовати ако буде уведен и убићу на капији сваког ко дође да ми одузме дете или да ми каже како смем а како не смем да га васпитам!

М. М- Мајо,ваше мишљење јако ценим…

Д. Н. Л.- Мајо апсолутно се слажем са тобом, нема везе ко је поставио мада лично не волим дотичне и на ово треба дискутовати и драго ми је што су се моји пријатељи на овом посту изјаснили здраворазумски јер иза наших речи стојимо ми и не чинимо то због политичких поена већ због истинске забринутости због горе наведеног ја бих рекла апсурдног назови закона.

М. Т.- Управо зато сам написала ово све, пошто сам пажљиво прочитала још једном. Да, реагујем. Као мајка, као човек и као Србин. А дајем до знања да смо препознали пробни балон. Чисто да не помисле да ћемо дозволити да постанемо део кухиње. И да умемо да препознамо ту кухињу. Зато сам и рекла, ево, помажемо вам да напишете извештај – људи ће дати све да се тих 126 проклетих руку не подигне за тај закон…

СПИСАК „СТРУЧЊАКА“ И ЊИХОВИХ ЗАПАДНИХ СПОНЗОРА, КОЈИ СУ УЧЕСТВОВАЛИ У ОВОМ СРАМНОМ ПРОЈЕКТУ:

– Проф. др Невена Вучковић Шаховић, Правни факултет Универзитета Унион у Београду, руководилац – члан УО Београдске канцеларије за људска права, води је Војин Димитријевић, један од водећих другосрбијанских организација;

• Тамара Лукшић Орландић, заменик Заштитника грађана Републике Србије, бивши члан Фонда за отворено друштво, који је према сопственом признању, „део међународне мреже Института за отворено друштво чији је је оснивач Џорџ Сорош“; …

• проф.др Невени Петрушић, један од оснивача „Женског истраживачког центра за едукацију и комуникацију”, чији је један од основних циљева „промена патријархалних и конзервативних модела мушко-женских односа“, а први пројекат „Феминистичка школа“, реализован 1998;

• Др Ивана Стевановић, председник Центра за права детета, члан Виктимолошког друштва на чијем списку донатора се на првом месту налазе Фонд за отворено друштво, Фондација Фридрих Еберт (Fridrich Ebert Stuftung, немачка фондација), док је међу донаторима и чувени “Freedom House” у чијој званичној биографији стоји да је “снажан глас спољне политике САД”;

• Ранка Вујовић, бивши начелник у Сектору за социјалну заштиту Министарства за рад и социјалну политику, (до 2007), тренутно у Републичком секретаријату за законодавство као помоћник директора руководилац Сектора за управу, рад и јавне службе;

• Проф. др Богољуб Милосављевић, Правни факултет Универзитета Унион у Београду;

• Проф. др Невенка Жегарац, Факултет политичких наука, Одсек за социјални рад;

• Проф. др Драгица Павловић Бабић, Филозофски факултет, Група за психологију;

• др Викторија Цуцић, професор у пензији Медицинског факултета у Београду .