Ми се доле молимо Богу кад ћете ви да се вратите у оне домове, у наше светиње, оне вас жељно чекају, и мислим да неће проћи много, да ће доћи дан када ће српска Црква доле, на простору Косова и Метпохије имати достојног Владику, онако како је Бог реко, а то је Преосвећени Владика Артемије.

На Светог Николу, 19.12. 2011. у манастиру Љуљаци

Браћо и сестре, прво желим да Преосвећеном Владици Артемију честитам његову крсну славу, а такође и свима онима који славе Светог Николу. Малопре смо дошли ја, господин Јаковљевић и Војиновић из Косовске Митровице. Стање је, да тако кажем, редовно, исто је. Чекамо на неки начин, начин на који ће Београд до краја да све то изда. Чекамо тај 1. и 2. март где њима треба, да би наводно добили статус кандидата за Европску Унију, да предају и да признају и да отпишу Косово и Метохију.

С обзиром да је народ показао једну смерност, једну спремност и да ради мимо онога што власт у Београду жели. Ја лично мислим кад смо издржали 9. децембар, и уз помоћ Бога нисмо добили статус кандидата, неће га добити, вала, ни 1. ни 2. марта.

Оно што је још важно да се каже јесте: да је фактички званични Београд и да су његови пријатељи на западу зачуђени. Нису се надали оваквом отпору Срба. И оно што је важно и битно јесте да ћемо моћи да издржимо и ја верујем да ће полако, на овим прелазима, да се њихови зуби сломе и поломе.

Са ове дистанце, из овог разлога видимо зашто је највећи део монаха, монахиња, на челу са Преосвећеним Владиком Артемијем морао да напусти просторе Косова и Метохије управо имајући у виду да ће на тај начин… и да мора да се ослаби отпор српског народа.

Да вас подсетим – данас српска Црква на простору Косова и Метохије није она ко што је јуче била. Данас улазе разноразни издајници, плаћеници, српски крвници, пролазе Грачаницом, Патријаршијом, Дечанима и отприлике, чини ми се, пола оних који су нас бомбардовали сада су уточиште нашли у српским светињама. И последњи уговор који је Хилари Клинтон потписала са Јахјагом где фактички између себе деле туђе, то јест деле наше, говоре о томе на шта се свела Епархија Рашко-Призренска. Ни речи, ни помена са те стране о једном лоповском и злочиначком споразуму. А и не могу да кажу јер они фактички нису у служби српскога народа него су у служби запада, у служби су прогона Срба и у служби су стварања независног Косова.

Још једну ствар да вам кажем: онај ко себе сада назива Владиком, а то је Теодосије, пре неких месец и више дана пристаје на Ахтисаријев план, који је само друго име за независно Косово. Да не би то грубо деловало и изгледало као издаја Косова, они су смислили Ахтисаријев план који наводно треба да се прихвати, и то наводно опет неки такозвани нестатусни део. Онај ко себе доле назива Владиком, он пристаје да отцепи и да да праисконску српску земљу на којој су темељи и српске историје и духовности а и српске државе. Нека му Бог опрости на томе што ради!

Оно што је за нас важно и битно јесте да се ми доле молимо Богу кад ћете ви да се вратите у оне домове, у наше светиње, оне вас жељно чекају, и мислим да неће проћи много, да ће доћи дан када ће српска Црква доле, на простору Косова и Метохије имати достојног Владику, онако како је Бог реко, а то је Преосвећени Владика Артемије.

Ви сигурно знате за, да тако кажем, неспоразуме, и проблеме, које је имала руска помоћ негде од скоро 300 тона која је дошла на простор Косова и Метохије. Руси, за разлику од наших, нису хтели да признају те границе, нису хтели да признају њихове папире, јер једноставно поштују Резолуцију 1244 и поштују суверенитет и целокупност српске државе. Зато су негде 4 пуна дана били на Јарињу, чувајући достојанство и углед државе Србије, много више него што чува садашња власт. Додуше, она уопште и не чува.

За цело то време, никада нисте, нити сте могли да чујете макар једну реч захвалности од ове садашње власти на једну такву огромну и велику хуманитарну помоћ. Руси су издржали четири дана, били су заједно са српским народом, ту помоћ су донели и показали су да је Косово и Метохија део државе Србије.

Из тог разлога су и бројни коментари почев од Тачија, Хилари Клинтон и Реџепија, који кажу да су Руси дошли да дају подршку српским барикадама, што уствари и јесте случај. Сем помоћи, оно што смо имали прилике да видимо јесте да смо више имали братску љубав, солидарност и најаву једне велике и оромне помоћи за коју се ја надам да ће у блиској будућности почети да стиже из наше мајке Русије.

На жалост, Србија нам је од мајке постала маћеха, а ето, Русија нам је постала мајка. Ја се надам да ће и Србија да нам постане мајка и онда да ћемо заједнички, уз нове наде и нове људе моћи да бранимо тај праисконски српски простор и да вратимо име и понос српској држави, какав је она имала од Немањића, па скоро до ових садашњих дана.
Велики руски председник, премијер-министар, како се то данас зове, од кога, чини ми се Амери највише зазиру, боје се и плаше, а који је почасни грађанин Косова и Метохије, Владимир Владимирович Путин послао је српском народу на Косову и Метохији икону Исуса Христа са жељом да се она лоцира онамо где треба, у Пећкој Патријаршији.
Икону је у Косовској Митровици требало да прими онај који себе назива Владиком, Теодосије. И шта мислите, шта се десило? Тај није смео да дође и није смео да прими икону од својих америчких пријатеља. И не само то, тај исти, ево већ трећу годину спречава да се направи заједнички руско-српски манастир на Косову и Метохији за који су људи дали више од 20 хектара земље, а то не сме од својих америчких пријатеља, који су га ту довели. Ово вам све говорим да знате какве доле наводне представнике у Цркви имамо.

Извор: Срби на окуп
Транскрипт беседе – Србски ФБРепортер