НЕМАЧКА И ФРАНЦУСКА ОДЛУЧИЛЕ: ЕУ ЋЕ СЕ ПОДЕЛИТИ У МАРТУ
6.12.2011. Курир

ПАРИЗ – Ускоро распад!
Европска унија би ускоро могла да се подели на уже језгро, које би чинило 17 чланица еврозоне и шире, у коме би било осталих 10 чланица Уније! То је јуче наговестио председник Француске Никола Саркози након састанка с немачком канцеларком Ангелом Меркел, који је оцењен као кључни за опстанак евра.
Оштре мере
– Париз и Берлин желе нов споразум Европске уније, било свих чланица, а ако то није могуће, онда само 17 земаља еврозоне. Споразум би могао да буде постигнут до марта – рекао је Саркози. Ова његова изјава само је потврдила оно о чему се увелико говори – да би ЕУ могла да буде подељена на два дела.
Француска и Немачка јуче су затражиле аутоматске санкције за земље чланице ЕУ чији дефицит прелази три одсто бруто домаћег производа (БДП).
– Желимо моменталне санкције у случају непоштовања правила о дефициту мањем од три одсто БДП – рекао је Саркози и објаснио да је циљ ових мера спречавање прекомерне потрошње у оквиру државних буџета, како се оваква криза „никада више не би догодила у Европи“.
Француско-немачки споразум је комплетиран и биће детаљно изнет у писму председнику Европског савета Херману ван Ромпеју у среду, уочи самита ЕУ у Бриселу.
Саркози је оценио да еврообвезнице „нису ни у ком случају решење за кризу“ и да се Француска и Немачка слажу по том питању.
Уставни суд се пита
Француска и Немачка ће, према његовим речима, затражити успостављање ојачаног и хармонизованог „златног правила“ на европском нивоу како би уставни суд сваке земље могао да верификује да је буџет избалансиран. Меркелова је рекла да Европски суд правде треба да има могућност да проверава усклађеност буџета са „златним правилом“, али не и да поништава буџете.
Немачка и Француска се залажу да Европски механизам за стабилност ступи на снагу 2012.
Министарка се расплакала због штедње
Елса Форнеро, италијанска министарка рада и социјалне политике, расплакала се на конференцији за новинаре о мерама штедње. Министарка је говорила да ће пензије, све осим оних најнижих, бити замрзнуте идуће године и застала је код речи „жртве“. Емоције су је обузеле, сузе кренуле на очи, па је премијер Марио Монти прискочио и довршио реченицу уместо ње. Италијанска влада, на чије чело је након Силвија Берлусконија дошао Монти, за Италијане представљала болан пакет мера штедње.
Nadam se da će doći vreme rušenja „kule od karata“ i da ćemo, mi „ružni prljavi zli“ Srbi biti svedoci tog vremena, ako ne mi, bar naša deca. Nadam se da će doći vreme kada će maske pasti i svest o tome da je celu mašineriju savremene civilizacije i novog ropstva – neokolonijalizma, pokrenula bankarsko-finansijska oligarhija, na čelu sa Američkim federalnim rezervama i virtuelnim novčanim jedinicama, koje su porobile svet. Naravno, ponekad i sama sebi zvučim utopijski, kada se uhvatim u ovakvim razmišljanjima, ali…zar nije početak svake promene u umu? Zato, verujem. Naravno, verujući u Boga, koji učini kraj svakom zlu, ma kako se ono dugo i uspešno skrivalo. Ne mislim da smo mi Srbi jedini pravednici sa oreolom mučeništva, ali , svakako, jesmo to mnogo više nego što „vrli novi svet“ oličen u „new age“-u propagira. Zato, uzdajmo se u sebe, svoje sposobnosti, osećaj za dobro i strpimo se. Istina nađe svoju put. Pozdrav svim ljudima dobre volje.
Свиђа ми сеСвиђа ми се
Уназад више десетина година људи који одавде оду у Канаду или Америку јављају да су одушевљени што им је одмах по запослењу понуђен кредит за куповину куће! Само узми кредит, неће бити проблема отплатићеш га кад одеш у пензију! Лепо узмеш мортгиџ и уселиш се.
Сад дошло време за плаћање!
Шта да радимо, како да вам помогнемо нас неколико милиона на Балкану да ви и даље задржите исте цене и исти стандард живота?
Имамо решење за вас, дођите као инвеститори и даћемо вам хектаре земље бесплатно, опремићемо струјом и водом, ви само организујте производњу и частићемо вас са по пет милиона евра за сваког запосленог! Тако ми доказујемо вама да вас јако ценимо и желимо да одржите ваш начин живота!
Живели!
Свиђа ми сеСвиђа ми се
Kada ponestane realnog osnova za bolji standard (zaradjeno, ustedjeno), poseze se za kreditima: trosi se ono sto se realno nema (sto nije zaradjeno, usedjeno) na racun buducnosti koja ce to da vrati.
Sa druge strane, banke takodje daju ono sto nemaju: fiktivan „novac“ za koga nije potrebna stamparija, samo se upise cifra na nekom racunu – i eto boljeg standarda i pokretaca privrede. Bankama je ustvari najbolje jer zive od kamate na pozajmljeni novac koga ustvari ni nemaju. Bankama se to moze, imaju tapiju na monopol od strane drzave da su one ustvari garant svega, tog boljeg standarda sada koji ce se otplatiti tek sutra i preksutra. Ta garancija je ustvari samo opet privid i varka, jer ako banke propadnu – cela se kula urusava, jer je od karata…
Realno, nema garancije da ce takav nacin zivljenja opstati. Zasto? Zato sto postoji stalno ocekivanje da sutrasnji standard MORA biti bolji od jucerasnjeg, a to se postize na nerealan nacin – kreditima. Da li se doveka moze ziveti na racun sutrasnjice a sa STALNIM rastom boljeg standarda baziranim na STALNOM kreditiranju? … … …
Realnost je – trositi koliko se ima i koliko se ustedelo. Sve ostalo koje se zove „kredit“ je samo za izuzetne situacije a ne kao nacin i tehnika stalne prakse zivljenja.
Zato je to „zlatno pravilo“ jedna obicna zakrpa, prst u brani koja curi na sve strane. Ako sve clanice euro zone godinama budu imale manjak od 2,9% BDP-a – odakle taj stalni manjak da se nadoknadi? I koliko to moze da potraje? Ko ce da se vrati u ralnost i trosi zaradjeno i ustedjeno (plus da placa i kamate!), kada je mnogo lepse trositi ono sto ce se tek (mozda!) zaraditi?
Ustvari prica se stara prica o mravu i cvrcku…
Свиђа ми сеСвиђа ми се