Франкфурт, Београд – Функционери владајуће немачке Хришћанско-демократске уније (ЦДУ) Петер Бејер и Андреас Шокенхоф тврде да је председник Борис Тадић, средином ове године у Фондацији Фридрих Еберт у Берлину, рекао да би Србија с Косовом могла да направи споразум по узору на онај који су својевремено усагласиле Савезна Република Немачка и Демократска Република Немачка.

„Председник Тадић је у говору у фондацији Фридрих Еберт, 27. јуна 2011, рекао да мисли да се са Косовом направи споразум сличан немачко-немачком споразуму из 1972. године. То би значило де факто признање Косова“, написали су Бејер и Шокенхоф у ауторском тексту за лист Франкфуртер алгејмајне цајтунг (ФАЗ), уједно истичући да међутим „није довољно да се тако нешто каже само у Берлину“, већ да „то мора да постане званична политика Београда“.

С друге стране, како је Данасу речену у кабинету председника Србије, Тадић је у том говору „споменуо да у вези с Косовом постоји, између осталих, и такозвани модел две Немачке, али никако попут решења за које се залаже“. Српски председник је тада поручио да Србија очекује статус кандидата за чланство у ЕУ и, убрзо након тога, почетак преговора о придруживању, али да неће мењати став о непризнавању самопроглашене независности Косова.

Бејер, посланик ЦДУ и известилац Бундестага за Србију и Црну Гору и Шокенхоф, заменик шефа посланичког клуба ЦДУ-ЦСУ, написали су за ФАЗ заједнички ауторски текст у којем су образлагали став канцеларке Ангеле Меркел да Србија није испунила услове за стицање статуса кандидата за чланство у ЕУ. Констатовали су да је „храбра политика“ председника Тадића заслужна за хапшење и изручење хашких оптуженика Ратка Младића и Горана Хаџића, као и за побољшање добросуседских односа Србије. Ипак, како оцењују, „од лета има ломова у Тадићевој храброј политици“.

„Један од тих ломова је и изјава министра спољних послова (Вука) Јеремића, који је реагујући на извештај и препоруке Европске комисије рекао да Србија не мисли да промени политику према Косову“, наводе функционери ЦДУ истичући да наставак дијалога Београда и Приштине „није довољан“ и да „Србија мора да промени своју политику према Косову“.

„Србија мора да обезбеди и учини следеће: Кфор и Еулекс морају да могу да се слободно крећу и по северном делу Косова и онда када су пратњи косовско-албанских граничара. Паралелне структуре (суд у Митровици и комуналне власти које су настале на илегалним изборима 2009.) морају бити уклоњене. Осим тога, Београд мора да нормализује свој однос са Косовом и докаже то у конкретним корацима“, поручују Бејер и Шокенхоф, закључујући да Немачка „то не може да прихвати, а поготову не када се ради о преговорима за улазак у ЕУ“.

Предраг Симић, професор Факултета политичких наука, истиче за Данас да немачка јавност у овом тренутку доста пажње поклања српској кандидатури за чланство у ЕУ, која је синоћ била на дневном реду састанка шефова дипломатије земаља чланица Уније. Међутим, наводи Симић, тренутно се ствари веома брзо мењају када је реч о ситуацији на северу Косова, „па ћемо видети у ком се правцу крећу евроинтеграције Србије“. Према његовим речима, немачке власти неће „подизати пречку“ Србији око кандидатуре, односно у ставу Берлина се у овом моменту ништа неће променити.

Што се тиче плана за уређење односа Србије и Косова по моделу „две Немачке“, Симић подсећа да је ту идеју иницирао управо Немац, Волфганг Ишингер, један од тројице међународних посредника у ранијим преговорима о статусу Косова. Међутим, Влада и Скупштина Србије су 2007. одговорили негативно.

„Камо среће да српска страна тада није одбацила тај план у 14 тачака, који је био направљен тако да се проблему приступи из немачког искуства, јер би ситуација сада сигурно била другачија. Оно што се није променило је да Немачка и даље подржава тај предлог“, закључује Предраг Симић.

СР Немачка и ДР Немачка, једна прозападна чланица НАТО, друга у совјетском Варшавском пакту, настале цепањем јединствене немачке државе после Другог светског рата, нормализовале су своје односе низом споразума, од којих је најважнији онај из 1972, којим је договорено да ће две земље развијати добросуседске односе и гарантовати неповредивост међусобних граница. Две Немачке су 1974. размениле сталне представнике, а 1987. шеф источне Немачке Ерих Хонекер боравио је у првој званичној посети западној Немачкој. Ипак, две државе формално нису признале једна другу.

Ј. Диковић

(Данас)