„Штета проузрокована припадницима бивше ЈНА (погибија, рањавање) у оружаним сукобима са паравојним формацијама бивших република СФРЈ, до дана њиховог међународног признања од стране Генералне скупштине ОУН, 22.05.1992. године, проузрокована је кривичним делом оружане побуне из члана 124. КЗ Југославије“.

(Из судске праксе Врховног суда Србије)

Удружење бораца ратова од 1990. године Црне Горе позива Лидију Вукчевић, замјеника специјалног тужиоца Одјељење за сузбијање организованог криминала, тероризма и ратних злочина, да јавно саопшти да ли је покренута, односно у којој је фази истрага о ратним злочинима над припадницима Никшићко-шавничке групе и другим резервистима бивше ЈНА почињеним у сплитском мучилишту »Лора«, Дувну, Мостару, Чепикућама и другим локацијама на дубровачко-херцеговачком ратишту гдје су мучени и ликвидирани заробљени црногорски резервисти и спаљивани њихови посмртни остаци.

На скорашњем скупу у Подгорици у организацији НВО Центар за грађанско образовање и Акцијa за људска права, на којем је обиљежено, како је саопштено, 20 година од напада на Дубровник, тужитељка Вукчевић је изјавила да је у преткривичном поступку »пар предмета« по пријавама породица убијених на подручју Дубровника које су поднесене прошле године. Како је Удружење прије пет година Врховном државном тужилаштву поднијело пријаву за ратни злочин почињен у Хрватској над црногорским резервистима из Никшићко-шавничке групе, ред је да и њихове породице имају информацију шта је са истрагом у том предмету.

Као замјеница специјалног тужиоца и тужитељка у случају »Морињ« Лидија Вукчевић би морала да поведе рачуна да учешћем на скуповима попут овог у Подгорици не доводи у питање ауторитет Врховног државног тужилаштва Црне Горе, односно његову самосталност и непристрасност. Поготово ако такве скупове организују НВО препознатљиве по једностраном суочавању са ратном прошлошћу на штету Црне Горе и ако на њима учествују лица попут Методија Пркачина, једног од оштећених у случају Морињ који је у Вишем суду у Подгорици изјавио да је на вратима куће написао «забрењен улаз Србима, Црногорцима и псима«, а за кога постоји основана сумња да је као припадник дубровачке милиције учествовао у припреми оружане побуне у Дубровачкој регији и учествовао у више акција у којима су у сачекушама, на подмукао начин, убијани црногорски резервисти.

Господин Пркачин, који је на поменутом скупу пресудио »крива је Црна Гора«, изразио неповјерење у црногорски суд, прозвао црногорске судије, државне функционере и официре бивше ЈНА за ратна дешавања на подручју Дубровника и притом се хвалио да је »прошао сво ратиште«, има разлога да се не осјећа добро у Црној Гори. Мање због тога шта му се дешавало у војном затвору у Морињу, а много више јер је несанкционисани починилац више кривичних дјела против друштвеног уређења и безбједности СФРЈ, која су за последицу имала изазивање опште опасности и смрт припадника бивше ЈНА из Црне Горе, а за која је Основним кривичним законом била прописана казна затвора од најмање десет година.

Пркачин је иначе један од челника Полицијске удруге бранитеља ПУ Дубровник 91 који тврде да је полиција од самог почетка до самог краја учествовала у рату и била темељ развоја хрватског оружаног отпора и хрватске војске. Сам Пркачин о томе каже: »Многи су повјесничари долазили код мене, а ја сам писао и фељтон о борбама у Конавлима, одазиву. Снимљен је и документарни филм о начину борбе на Бргату гдје је била искључиво полиција која је била једина на удару. Друге су се снаге укључиле тек на Босанци, односно до Босанке није било других снага осим полиције. На Чепикућама је била полиција, на Осојнику је била полиција. Друге снаге су долазиле и одлазиле, а полиција је остала стално. Дебели бријег, Прапратно, конавоска брда, Витаљина – све је то држала полиција. Све битке у то вријеме вођене су под полицијским заповједништвом”.

Удружење поново тражи од Врховног државог тужилаштва Црне Горе да провјери биографије свих хрватских држављана који су прошли кроз Морињ, како у поновљеном судском процесу у случају »Морињ« једнак третман неби имали бивши припадници хрватских паравојних формација који су окрвавили руке и недужна цивилна лица која су истинске жртве појединих ратних операција бивше ЈНА.

Књига »Срце таме«, коју је замјеник специјалног тужиоца Лидија Вукчевић на поменутом скупу добила на читање, због изнијетих тврдњи њеног аутора Владимира Јовановића новинара »Монитора«, свакако заслужује њену професионалну пажњу. Што се Удружења тиче, та књига је велика превара и подвала у комерцијалне и политичке сврхе, досадног и конфузног садржаја са логици непознатом начину извођењу закључака, која једино упућује на давање нечасних услуга и таму у глави њеног аутора.

Радан Николић, предсједник Управног одбора