Руско држављанство и за расељене у БЈРЦГ

среда, 30 новембар 2011 23:31 ИН4С

Нисмо покренули иницијативу да се расељенима омогући добијање руског држављанства, али нећемо ни одвраћати оне који су се одлучили да на тај начин затраже заштиту, будући да су расељеници изложени озбиљној дискриминацији у Црној Гори – поручено из Савеза који окупља прогнане са Космета, из БиХ и Хрватске.

Предсједник Савеза удружења расељеника Миленко Јовановић је казао да се расељена лица у Црној Гори осјећају изневјерено, јер се њихов положај не рјешава на квалитетан и задовољавајући начин.

„Имамо информацију да су неке НВО покренуле иницијативу да , ако већ расељеници у Црној Гори не могу добити црногорско држављанство, онда траже руско, чиме су се придружили сународницима са Косова и Метохије који су покренули исту иницијативу прије двије седмице”, рекао је Јовановић на конференцији за штампу у Подгорици одговарајући на новинарско питање – да ли је неко у име расељеника затражио држављанство Русије за невољнике из јужне српске покрајине који у Црној Гори живе од 1999. године.

Он је нагласио да Савез није покренуо иницијативу за тражење руског држављанства, “али нема ништа против ње”.

Због невоља, услед вишегодишњег нерешавања статуса расељених лица, према информацијама које добијамо са терена, велики број расељеника је вољан да се обрати амбасади Русије у Подгорици за захтевом за добијање руског држављанства, казао је Јовановић. Према његовим ријечима, за расељена лица са Косова и Метохије било би значајније да добију црногорско држављанство, “али уколико то и даље не буде могуће, онда немамо намјеру да бранимо било коме да тражи руско, јер ваљда ти људи рачунају да ће на тај начин бити боље заштићена њихова права”.

Јовановић је навео да су расељена лица у Црној Гори у дискриминисаном положају, јер не могу да се запосле у државним институцијама, нити да буду власници имовине на исти начин као грађани Црне Горе. Он је казао да Влада Црне Горе у континуитету на расељена лица гледа као на политички проблем.

Јовановић сматра да владина стратегија за решавање питања расељених лица има добрих страна, али да не даје задовољавајуће резултате.

У Црној Гори има око 11.000 интерно расељених лица са Косова и Метохије и око 5.700 расељеника с подручја Хрватске и Босне и Херцеговине, од чега је трећина предла захтјеве за статус странаца са сталним настањењем.

„То није резултат за похвалу, посебно ако знамо да је прошло више од двије године откако је на снази Закон о странцима, кроз чије одредбе је предвиђено рјешавање правног статуса ове популације“ – казао је шеф подгоричке канцеларије расељеничког Савеза Радомир Девић.

Он је похвалио Владин документ под називом “Интегрисани акциони план за имплементацију стратегије за трајна рјешења питања која се тичу расељених и интерно расељених лица у Црној Гори”, истичући да је он добар прије свега у дијелу који се тиче опредјељења Владе да се измијене спроне одредбе Закона о општем образовању, којима је до сада било онемогућено запослење у просвети свима који нису држављани Црне Горе.

“Ипак, све то није довољно да би се статус и главни проблем расељених лица решили на квалитетан начин” – додао је Девић.

Савез удружења расељених, који је кровна расељеничка организација у Црној Гори, ових дана је поновио захтјев да се тој асоцијацији омогући да одреди свог представника у Координационом одбору за праћење имплементације Стратегије и Акционог плана у овој области.

“Захтјев смо упутили ресорном потпредсједнику Владе господину Душку Марковићу који иначе координира радом овог Одбора. Од господина Марковића очекујемо да ће нас ових дана и примити на разговор, како би смо у непосредном дијалогу дошли до конкретних закључака који ће водити квалитетном рјешавању статуса популације расељених и интерно расељених лица у Црној Гори”, истакао је Девић.

Он је казао да се активности Савеза у овој години које се тичу утицаја удружења расељених лица на креирање јавних стратегија реализују су уз подршку Европске уније, преко Делегације ЕУ у Црној Гори.

„Не можемо рећи да смо у потпуности задовољни оствареним резултатима, али свакако очекујемо да ћемо у периоду пред нама ефекат нашег ангажмана бити још већи“, оцијенио је Девић, исказујући очекивање да ће Влада прихватити захтјев да се Савезу омогући учешће у раду Координационог тима за праћење имплементације Акционог плана и Стратегије за рјешавање статуса интерно расељених и расељених лица, чиме ће , вели, и повјерење расељених лица према држави и њеним плановима за ову популацију бити значајно повећано.