У суштини ништа није завршено око Косова ако Србија то не заврши

,,То је један од разлога зашто ја верујем у дијалог и зашто охрабрујем обе стране да учествују у дијалогу, јер ако желиш да се ’непризнаваоци’ предомисле, мораш им дати разлог да то учине. Национални ставови се базирају на одлукама националних парламената. Не идеш у парламент да кажеш ,предомислили смо се’.

Мораш поново да се обратиш парламенту и да кажеш да се ’реалност на терену’ променила, јер сада разговарају једни са другима, прихватају документе једни других, слободно путују. Подржавају једни друге у регионалним форумима; тако да је то нова ситуација и због тога је можда дошло време да преиспитамо свој став. Тако да је ово нешто што би Приштина требалo да има у виду, знајући колико је важно да се представи као кредибилни међународни играч, поготово кроз дијалог. Верујте ми да је то моћан инструмент.”

Овако је Мирослав Лајчак одговорио на питање које му је постављено после излагања 22. новембра у Центру за стратешке међународне студије (Center for Strategic International Studies) у Вашингтону. Занимљиво је, јер указује на стварне циљеве и жеље ЕУ у вези са дијалогом Београда и Приштине, али и зато што је још један доказ да у суштини једини који могу да заврше целу причу о независности Косова смо ми, тј. држава Србија. Колико год се говорило да је све већ завршено и да Србија нема избора него да прихвати ,,реалност”, видимо да у суштини ништа није завршено око Косова ако Србија то не заврши.

Наравно да није проблем у томе што Београд разговара са Приштином. Чак није ни проблем што Београд кроз тај дијалог жели да решава практичне проблеме обичних људи који живе на Косову и Метохији. Проблем јесте у томе што се то све користи да би се прикрили прави циљеви дијалога Београда и Приштине, а то је консолидација независности Косова која би дала легитимитет оним земљама које још не признају Косово да се предомисле и да, користећи ,,нову ситуацију на терену”, промене своје ставове. Другим речима, Србија би омогућила ЕУ да коначно заузме јединствен став и олакшала би ЕУ и Америци да заврше причу о међународном признању Косова.

У међувремену, званични Београд понавља већ истрошену и танку мантру да Србија ,,никада неће признати независност Косова”, али наравно као што видимо у стварним циљевима ЕУ у вези са дијалогом, учинићемо ипак све да се та независност спроведе до краја и консолидује. А да на томе вредно радимо види се свакодневно у нашим јавним наступима, а највише се види у оним тајним договорима који не смеју да се ставе на папир, али наравно мораће се спровести јер нам то наши пријатељи у ЕУ гарантују.

Легитимитет и нека врста легалности целој неправди и целом непоштовању, према међународном праву, Резолуције Савета безбедности 1244 и према Уставу и законима Србије, ће се изградити на основама ,,нове реалности” коју ми сами градимо док говоримо да никада нећемо признати оно што у суштини помажемо да се заврши. С тим што се Србија држи за ону сламку лажног самопоштовања и достојности са слоганом да никада неће признати независност Косова.

Све у свему, највећа срамота за Србију и за све нас није то што помажемо башонима који су оштетили и угрозили суверенитет и територијални интегритет Србије, него што лажемо сами себе и мислимо да када завршимо све што се тражи од нас, да ћемо онда моћи с поносом да будемо део уједињене Европе, изграђене на поштовању највиших стандарда демократије и владавини права. А у суштини, и онда када све завршимо, бићемо јадни, бедни и без образа.

(Политика)