Родная земля

Београд, 19.11.2011

Свако ко је последњих месеци посетио Србе на барикадама Косова и Метохије, могао је да открије много тога што је о Србима последњих деценија заборавио.
Али, та присећања на народ какав смо заборавили да можемо да будемо, није једино што смо открили за ових неколико месеци колико већ дуго Срби граде „живи зид“ између себе и „европске демократије“ која их тера из властитих домова и са властите земље.
Друго откриће је супротно првом: оно нас јеподсетило какав народ никако не смемо да постанемо, оправдавајући ту своју „метаморфозу“ тзв. реалношћу стања на Косову и Метохији коју морамо да уважимо, убирајући поене код оних малопре поменутих што у живи зид РЕАЛНИХ људи пуцају слободне ударце.
За непомињање су изјаве тих политичара од којих се сада неки боје за сопствени живот, као да све друго нису давно изгубили.
Ипак, најпоразније откриће је реакција државе и њених „играча“ који нити су имали нити имају стратегију шта ће са делом ове своје територије и народом који на њој живи.
Може ли једна политика да доживи већи пораз од тога да је се одрекну они у чије се име води, као што се десило Тадићевој, ових дана, када су Срби са Косова и Метохије затражили руско држављанство. 
Да парадокс буде већи, не траже га да би се одселили у Русију, већ да би остали у Србији! 

*Како је Свињаре постало Фрашер
На само три километра од Косовске Митровице, простире се невелико село Свињаре.
Од када је тог трагичног четвртка, 18. марта 2004. године, 160 српских породица заувек напустило ово село на северним обронцима Чичавице, ватра, насиље и злочини шиптарских терориста више нису престали.
КФОР, који је једино успео да сачува голе животе Срба, мирно је посматрао како горе српске куће, како нестаје скромна имовина тих људи, која им никада неће бити враћена.
Желећи да се ипак врате на своје, Срби су поверовали КФОР-у, УНМИК-у и локаланој самоуправи, и 2005. поново су крочили у своје село које више ни по имену нису препознавали.
Шиптари су га преименовали у Фрашер.
За њих, мештане Свињара, у Фрашеру није било места и Албанци су их поново натерали да, по други пут, напусте своје њиве које они одавно обрађују као своје.
Због свега тога су се Срби непостојећег села Свињара и околних села писмом обратили шефовима УНМИК-а, ЕУЛЕКС-а и КФОРА-а.

*Преговарач без будућности
Срби Косова и Метохије су већ дуго огорчени на начин преговора српских власти и тзв. Приштине. Немајући више начина да српске преговараче натерају да уваже њихове озбиљне примедбе, решили су да покрену кривичну пријаву против шефа преговарачког тима Борислава Стефановића јер је склапао договоре противне интересима Срба и законима Србије.
Такође, принцип Стефановића и његове екипе ( да Србе који доле живе, и боље од других свакако знају шта могу а шта не могу да прихвате, ставе пред свршен чин по принципу „узми или остави“) доводи у питање и даљи међусобни дијалог „Тадићевог Београда“ и косовскометохијских Срба.
А онда долазимо до логичног питања:
У чије име и за чији рачун ће Борко убудуће преговарати са Едитом и Робертом, и хоће ли после свега са Србима Косова и Метохије моћи да разговара у висини њихових очију?

*Српска власт која то није
Да је Тадићев режим спреман да све препусти и у свему попусти када је о Косову и Метохији реч, судећи по потезима које вуче његов „преговарачки тим без будућности“, први пут је за Двери јавно изјавио Славиша Ристић, председник СО Зубин Поток. 
Он је још једном подсетио на разлоге због којих су за Србе неприхватљиве косовске регистарске таблице, на одлуку власти у Београду да недавни попис становништва не спроведе на Косову и Метохији, и навео нас да се запитамо значи ли то да Срби са КиМ-а неће учествовати на предстојећим изборима. 

*Ријалити је реалност
И на крају, да не заборавимо медије који су негде између бројних политичких ријалитија намерно потиснули једини српски ријалити који јесте наша стварност а који се пред нашим очима одвија на Косову и Метохији. 
И уместо да све камере буду усмерене на утакмицу живота коју српски „живи зид“ свакога часа бије на домаћем терену, покушавајући да одоли свим притисцима који су далеко од спортског понашања и фер-плеја, оне су фокусиране на политичке водвиље које више никог у Србији не забављају. 
Напротив, делују застрашујуће гротескно.

Лидија Глишић – Oсврт на ситуацију на Косову и Метохији
http://dverisrpske.com/sr-CS/dverjani/lidija-glisic/sta-su-dveri-otkrile-o-kim.php