Ко руши Дејтон?

19. 11. 2011. 08:51 (Срна)

Дејтонски споразум зауставио је рат и створио прописе према којима може да опстане само ентитетска БиХ, а ако било ко у БиХ буде рушио тај споразум – то ће бити крај БиХ, поручује универзитетски професор Владимир Лукић, који је био члан преговарачког тима Републике Српске у америчкој војној бази „Рајт-Петерсон“ у Дејтону 1995. године.

*Споразум у Дејтону потписали су Слободан Милошевић, Фрањо Туђман и Алија Изетбеговић

„Опстанак БиХ, оваква каква је данас, зависи од равноправности ентитета, односно ентитета који ће радити и живети према дејтонским принципима. Зато се проблем у Федерацији БиХ са Хрватима мора завршити разговором и морају бити решена сва питања како би тај народ био задовољан у БиХ“, рекао је Лукић за Срну поводом 16 година од потписивања Дејтонског споразума.

Он је поручио да није добро ни за кога у БиХ ако је један од народа незадовољан, нагласивши да „са територијом Републике Српске нико не би смио да рачуна“.
„Хрвати су предложили да добију 17,5 одсто, а Бошњаци (тада муслимани) – 33 одсто. То су тражили и то су добили. Познато је да су Срби држали знатно већи проценат, конкретно имали су 63 одсто, рачунајући и друштвену својину у појединим окружењима. Чак и да оставимо ту друштвену својину по страни, Срби су имали 52 одсто власништва у БиХ“ подсетио је Лукић.

Према његовим ријечима, БиХ треба релаксирати, односно све оно што није прописано по дејтонском обрасцу треба вратити у надлежност ентитета.

Лукић је поручио да непотребне институције троше новац бх грађана, истовремено питајући „откуд таква жеђ, посебно код Бошњака, да праве што већи конгломерат органа и организација на нивоу БиХ као да ће то неко други финансирати?“.

Он је истакао да рационално треба размислити и оценити шта је то што треба БиХ и шта је то што није дефинисано у дејтонским принципима који су многе ствари добро рашчистили.

Лукић је навео да је Дејтонски договор тада окупио не само представнике земаља које су учествовале у рату, него и значајан број представника земаља које су тог момента играле највећу улогу у свету у сваком погледу.

„Ако се има у виду такав један састанак, онда је очито да је он, без обзира на сва противљења, морао уродити плодом, па се на крају то и десило. Потписом представника појединих земаља и представника са тла бивше Југославије практично је озваничен Дејтонски споразум“ – рекао је Лукић.

Према његовим речима, када је потисан – Дејтонски споразум је делом за многе био прихватљив, а дијелом није, односно, сви су делом били задовољни, делом незадовољни, што је, можда, и добро.

Лукић је подсетио да је Српска чак била мање задовољна Дејтоном него Федерација БиХ, али се то временом мењало, па Српска све више прихвата Дејтон.
„Истовремено, Федерација БиХ, тачније бошњачка страна, све мање је тим споразумом била задовољна. Сигурно је да Федерација БиХ није искрено прихватила Дејтон, већ је мислила да ће у његовој реализацији моћи да га мења“, нагласио је Лукић.

Он је констатовао да је Федерација БиХ, захваљујући високим представницима и лобирању по свету урадила доста на измени тог споразума.

„Захваљујући једном таквом ставу, БиХ, која је требала да има минимум органа, временом је добила толико институција да би јој позавидјела свака нормална држава. Међутим, БиХ још није постала држава и није била држава, она је у сваком случају ентитетска држава, чак и конфедерација“, закључио је Лукић у интервјуу СРНИ.

http://www.vesti-online.com/Vesti/Ex-YU/180721/Ko-rusi-Dejton